Prinčevi Vilijam i Hari zajedno u povorci, kovčeg sa telom kraljice Elizabete biće premešten u Vestminstersku dvoranu

Kraljičin kovčeg biće premešten tokom popodneva iz Bakingemske palate u Vestminstersku dvoranu.

Princ Vilijam i princ Hari hodaće zajedno u povorci iza kraljičinog kovčega, kao i kralj Čarls Treći i njegova dva brata i sestra – princeza Ana, princ Endrju i princ Edvard.

Građani će od popodneva moći da odaju počast u Vestminster holu.

Sahrana kraljice Elizabete Druge održaće se 19. septembra.

Očekuju se „ekstremno veliki redovi ljudi“ koji žele da odaju poštu kraljici, rekla je Mišel Donelan, sekretarka za kulturu.

„Ljudi su spremni da čekaju i do trideset sati“, dodala je.

Povorka kroz London

Kralj Čarls Treći i njegovi sinovi prinčevi Vilijam i Hari danas popodne će hodati u povorci iza kraljičinog kovčega, zajedno sa drugim višim članovima kraljevske porodice.

Nadbiskup od Kenterberija će predvoditi kratku službu, pre nego što će sala biti otvorena za javnost i sve one koji žele da odaju počast u naredna četiri dana.

Vladini zvaničnici objavili su rutu na kojoj ljudi staju u red da vide kraljičin kovčeg.

‘Bila je kraljica sveta’

Valeri je doputovala sa juga Francuske da bi sačekala ispred Bakingemske palate da vidi kraljičin kovčeg.

Čekala je na kiši tokom cele noći, kao i mnogi drugi u nadi da će moći da oda poštu preminuloj monarhinji.

„Bila je neverovatna majka i neverovatna žena“, kaže Valeri za BBC.

„Ona je bila vaša kraljica, ali [takođe] kraljica sveta“, dodala je.

Kralj Čarls Treći u poseti Severnoj Irskoj, prvi put kao monarh

U dvorcu Hilsboro u Belfastu kralj je primio saučešće od Aleksa Maskija, predsedavajućeg severnoirskog parlamenta, koji je podsetio da preminula kraljica Elizabeta nije bila „nemi posmatrač odnosa u kraljevstvu“, kao i da je bila uzor kako „pozitivno vođstvo može dovesti do uklanjanja prepreka“.

„Juče su poslanici iz redova unionista, republikanaca, nacionalista i onih kojima nije važno državno uređenje – zajednički odali poštu kraljici Elizabeti Drugoj“, rekao je Maski.

Severna Irska je deo Ujedinjenog Kraljevstva od 1921. godine kada je šest okruga na severu ostrva odlučilo da ne uđe u novu državu, Republiku Irsku, koja je dobila nezavisnost.

Irski republikanci i nacionalisti su sve do 1998. kroz paramilitarnu frakciju Irske republikanske armije (IRA) dolazili u sukob sa vlastima Ujedinjenog Kraljevstva želeći nezavisnost severnog dela ostrva i ujedinjenje sa Republikom Irskom.

Kralj Čarls Treći se zahvalio na rečima utehe.

Posle sastanka sa političkim liderima u Severnoj Irskoj, kralj i kraljica supruga krenuli su na službu u katedralu Svete Ane u Belfastu gde će se održati pomen kraljici Elizabeti Drugoj.

Dok novi britanski kralja boravi u Belfastu, u Edinburgu su se desetine hiljada ljudi oprostile od kraljice Elizabete.

Vrata katedrale Svetog Džajlsa u Edinburgu zatvorena su u utorak popodne, uprkos dugačkim redovima ljudi koji su ostali da čekaju u želji da odaju počast.

Kovčeg sa telom kraljice je u utorak uveče biti prebačen avionom u London, najpre u Bakingemsku palatu, a zatim će biti izložen četiri dana u Vestminsterskoj dvorani.

Okupljeni ispred Bakingemske palate su aplauzima i povicima „Počivajte u miru“ dočekali vozilo sa kovčegom.

Kroz centralne ulice Edinburga – Rojal majl – prošla je povorka sa kovčegom preminule kraljice Elizabete Druge u pratnji kraljevske porodice, na čijem je čelu bio novi kralj Čarls Treći.

Desetine hiljada ljudi okupljenih u tišini su poslednji put pozdravili kraljicu, a povorka je iz Holirud palate prošla Rojal majlom do edinburške katedrale u kojoj je izložen kovčeg sa telom kraljice Elizabete Druge.

Osim kralja Čarlsa Trećeg i kraljevske porodice, opelu u katedrali prisustvovale su i nova premijerka Liz Tras, kao i škotska premijerka Nikola Sterdžon.

Kovčeg je u katedrali dočekao hor koji je pevao religiozne pesme sa venčanja kraljice Elizabete Druge i princa Filipa, a završena je izvođenjem himne Ujedinjenog Kraljevstva.

Kralj Čarls Treći je zajedno sa princezom Anom i prinčevima Endrujom i Edvardom održao bdenje pored kovčega.

Proglas o novom kralju je pročitan u Londonu, Edinburgu, Kardifu i Belfastu uz zvukove pušaka i topova, fanfare.

Ceremonija krunisanja održana je u palati Svetog Džejmsa u prisustvu članova kraljevske porodice, premijerke Liz Tras, političara i arhiepiskopa od Kanterberija.

Kralj se obratio publici i odao počast kraljici Elizabeti.

„Moja majka je dala primer doživotne ljubavi i nesebičnog služenja dužnost svim članovima porodice i celom kraljevstvu.

„Njena vladavina je bila neprevaziđena po trajanju, posvećenosti i odanosti, čak i dok tugujemo, zahvaljujemo se za ovaj najverniji život“, naveo je.

Kralj Čarls Treći je odlučio da prvi put dozvoli pristup televizijskim kamerama tokom Pristupnog saveta kako bi javnost mogla da vidi postupak.

Ceremoniji je prisustvovalo 200 članova Tajnog saveta.

Među njima su bivši premijeri Boris Džonson, Tereza Mej, Dejvid Kameron, Gordon Braun, Toni Bler i Džon Mejdžor.

Prvo obraćanje kralja Čarlsa Trećeg:

Kraljica Elizabeta Druga, britanski monarh čija je vladavina najduže trajala, umrla je u Balmoralu u 96. godini, posle 70 godina na tronu.

Preminula je u miru, u četvrtak popodne, na imanju u Škotskoj gde je provela veći deo leta.

Njen sin i naslednik prestola, kralj Čarls Treći, obratio se naciji u petak i oprostio od kraljice Elizabete Druge.

„Hvala ti za ljubav i posvećenost našoj porodici i porodici naroda kojima si služila tako marljivo sve ove godine“, kazao je on.

Ona je „bila inspiracija i primer meni i celoj mojoj porodici, dugujemo joj najviše od srca kao što svaka porodica duguje njenoj majci, zbog njene ljubavi, naklonosti, vođstva, razumevanja i primera“, rekao je kralj.

Objavio je i da će njegov sin i naslednik prestola, princ Vilijam, i njegova supruga Ketrin, postati princ i princeza od Velsa.

„On će me naslediti kao vojvoda od Kornvola i preuzeće odgovornost za Vojvodstvo od Kornvola, koje sam ja nosio više od pet decenija“, rekao je novi kralj.

• Njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Elizabeta Druga
• Kako će izgledati sahrana kraljice Elizabete Druge
• Vladavina Elizabete Druge: Lice monarhije koje se neprestano menjalo

„Kraljica Elizabeta je kvalitetno iskoristila život, održala sudbinsko obećanje i najdublje oplakujemo njen odlazak“, dodao je kralj Čarls Treći.

„Njeno obećanje da će doživotno služiti naciji ja danas obnavljam svima vama“, kazao je.

Kralj se prethodno nasamo sastao sa premijerkom Liz Tras u Bakingemskoj palati u petak posle podne, što je bila jedna od njegovih prvih ustavnih obaveza kao monarha.

Premijerka Liz Tras, koju je kraljica imenovala u utorak, rekla je da je vladarka bila temelj moderne Velike Britanije, koji je „obezbedio stabilnost i snagu koja nam je bila potrebna“.

Govoreći o novom kralju, kazala je da mu „nudi odanost i posvećenost, poput one koju je njegova majka nama pružala toliko dugo“.

„Sa završetkom drugog elizabetanskog doba, ulazimo u ovu eru slavne istorije naše velike zemlje, upravo onako kako bi njeno veličanstvo želelo, izgovarajući reči ‘Neka Bog čuva Kralja“, dodala je Tras.

„Najdublju tugu“ izrazio je i arhiepiskop od Kenterberija Džastin Velbi, duhovni vođa Engleske crkve, gde je britanski monarh u službi guvernera.

Kako je dodao, „njegove molitve su sa kraljem i kraljevskom porodicom“.

Tokom vladavine kraljice Elizabete Druge, na istorijskoj pozornici odigrao se posleratni period, tranzicija iz imperije u Komonvelt, kraj Hladnog rata, ulazak Velike Britanije u Evropsku uniju i povlačenje iz nje.

Za to vreme, Velika Britanija je promenila 15 premijera – od Vinstona Čerčila, rođenog 1874. godine, do Liz Tras, koja je rođena 1975. – 101 godinu kasnije.

Kraljica je sa premijerima i premijerkama održavala nedeljne audijencije.

Pred Bakingemskom palatom u Londonu, ljudi koji su čekali vesti o kraljičinom stanju počeli su da plaču kada su saznali da je preminula.

Zastava Unije, koja se vijori na krovu palate, spuštena je na pola koplja u 18.30 po londonskom vremenu, a istaknuto je i zvanično obaveštenje.

Posle smrti kraljice, princ Vilijam i njegova supruga Ketrin postali su vojvoda i vojvotkinja od Kembridža i Kornvola.

Kraljica je rođena kao Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor, u londonskoj četvrti Mejfer, 21. aprila 1926. godine.

Malo ko je mogao da predvidi da će doći na tron, ali je decembra 1936. godine njen ujak Edvard Osmi abdicirao kako bi se oženio dvaput razvedenom Amerikankom Volis Simpson.

Na presto je došao Elizabetin otac, kralj Džordž Šesti, a tada desetogodišnja Lilibet, kako su je zvali u porodici, postala je prestolonaslednica.

Samo tri godine kasnije, Velika Britanija našla se u ratu sa nacističkom Nemačkom.

Elizabeta i njena mlađa sestra, princeza Margaret, provele su veći deo ratnih godina u zamku Vindzor, nakon što su njihovi roditelji odbili predloženu evakuaciju u Kanadu.

Kada je napunila 18 godina, Elizabeta je provela pet meseci u Pomoćnim snagama teritorijalne odbrane, gde je savladala osnovne veštine motorne mehanike i upravljanja vozilima.

„Počela sam da razumem vojnički duh koji doživljava procvat kada je suočen sa nedaćama“, prisećala se tih dana.

Tokom Drugog svetskog rata, dopisivala se sa daljim rođakom, princom Filipom od Grčke, koji je služio u Kraljevskoj mornarici.

Njihova romansa je procvetala i par se venčao u Vestminsterskoj opatiji 20. novembra 1947, a princ je poneo titulu vojvode od Edinburga.

Za princa Filipa rekla je da je bio njena „snaga i utočište“ kroz 74 godine braka, sve do njegove smrti 2021, u 99. godini.

Kraljevski par imao je četvoro dece – prvi sin kralj Čarls rođen je 1948., princeza Ana 1950. godine, princ Endru 1960. i princ Edvard 1964.

Oni su im podarili osmoro unučadi i 12 praunučadi.

Kada je otac tadašnje princeze Elizabete preminuo 1952. godine, ona je bila u poseti Keniji.

Odmah se vratila u London, gde je proglašena za novu kraljicu.

„Bilo je iznenadno preuzimanje dužnosti i trud da taj posao bude urađen najbolje moguće“, prisećala se kasnije.

Elizabeta Druga krunisana je u Vestminsterskoj opatiji 2. juna 1953. godine, kada je imala 27 godina.

Televizijski prenos pratila je rekordna publika za tadašnje prilike, a procenjuje se da ga je gledalo više od 20 miliona ljudi.

Decenije koje su usledile donele su velike promene, kao što je kraj Britanske imperije u inostranstvu i promene društvenih normi u Velikoj Britaniji šezdesetih godina.

Elizabeta je reformisala monarhiju, a u javnosti je bila prisutna kroz šetnje, kraljevske posete i učešće na javnim događajima.

Njena posvećenost Komonveltu bila je konstanta – svaku od zemalja članica posetila je bar jednom.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]