Dubai je u poslednja 24 časa bio zahvaćen rekordnim poplavama, što je pokrenulo obmanjujuće spekulacije o „sejanju oblaka“.
Koliko su, dakle, ove padavine bile neobične i koji su razlozi za ekstremne pljuskove?
Koliko su ekstremne bile padavine?
Dubai se nalazi na obali Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i obično je veoma suv.
Ali, iako dobija u proseku manje od 100 milimetara kiše godišnje, povremeno doživljava ekstremne pljuskove.
- Otkud pesak iz Sahare u kišnim kapima u Srbiji
- Poplave u Rusiji: „Kolosalna“ količina vode ide ka gradu Kurganu
- Kako obnoviti život i osušiti kuću posle poplave, četvrti put u sedam godina
- Bio jednom jedan grad u Libiji… zvao se Derna
U gradu Al Ainu – nešto više od 100 kilometara od Dubaija – za samo 24 sata zabeleženo je 256 milimetara kiše.
Glavni razlog bio je „odsečeni“ vremenski sistem niskog pritiska, koji je privukao topao, vlažan vazduh i sprečio probijanje drugih vremenskih sistema.
„Ovaj deo sveta karakterišu dugi periodi bez kiše, a potom neredovni, teški pljuskovi, ali imajući čak i to u vidu, ovo je bila veoma retka kišna pojava“, objašnjava profesor Marten Ambaum, meteorolog sa Univerziteta u Redingu koji proučava kišne obrasce u Zalivskoj oblasti.
Pogledajte video iz Dubaija:
Koju ulogu su odigrale klimatske promene?
Još nije moguće odrediti koliku ulogu su odigrale klimatske promene.
To bi zahtevalo kompletnu naučnu analizu prirodnih i ljudskih faktora, što može da potraje i do nekoliko meseci.
Ali rekordne padavine u skladu su sa načinom na koji se klima menja.
Prosto rečeno: topliji vazduh može da sadrži više vlage – oko sedam odsto više na svaki stepen Celzijusa – što zauzvrat može da pojača intenzitet kiše.
„Intenzitet kiše je bio rekordan, ali je to u skladu sa zagrevanjem klime, sa više dostupne vlage koja pokreće oluje i stvara teške pljuskove i sledstvene poplave koje su progresivno snažnije“, objašnjava Ričard Alan, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu u Redingu.
Skorašnja studija pokazala je da bi do kraja veka godišnje padavine mogle da se povećaju i za do 30 odsto širom većeg dela Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok svet nastavlja da se zagreva.
„Ako ljudi budu nastavili da sagorevaju naftu, gas i ugalj, klima će nastaviti da se zagreva, padavine će nastaviti da budu teže, a ljudi će nastaviti da gube živote u poplavama“, kaže doktora Friderike Oto, viša predavačica klimatskih nauka na Imperijalnom koledžu u Londonu.
Šta je sejanje oblaka i da li je igralo ulogu?
Sejanje oblaka podrazumeva manipulisanje postojećim oblacima da bi se dovelo do nastanka više kiše.
To može da se uradi uz pomoć aviona iz kog se u oblake izbacuju male čestice (kao što je srebrni jodid).
Vodena para potom može lakše da se kondenzuje i pretvori u kišu.
Ova tehnika postoji decenijama, a Ujedinjeni Arapski Emirati su je koristili poslednjih godina da bi rešili problem sa nestašicom vode.
U prvim satima posle poplava, neki korisnici društvenih mreža požurili su da pogrešno pripišu ekstremne vremenske uslove isključivo skorašnjim operacijama sejanja oblaka u ovoj zemlji.
Raniji izveštaji Blumberga sugerišu da su avioni za sejanje oblaka bili korišćeni u nedelju i ponedeljak, ali ne i u utorak, kad je došlo do poplava.
Iako BBC nije mogao nezavisno da potvrdi kad je vršeno sejanja oblaka, stručnjaci kažu da bi ono u najboljem slučaju imalo vrlo malo uticaja na oluju i da je usredsređivanje na sejanje oblaka „obmanjujuće“.
„Čak i da je sejanje oblaka podstaklo oblake oko Dubaija da ispuste vodu, atmosfera bi za početak najverovatnija već morala da sadrži više vode za formiranje oblaka, zbog klimatskih promena“, kaže doktorka Oto.
Sejanje oblaka obično se koristi kad su uslovi vetra, vlage i prašine nedovoljni da dovedu do kiše.
- Sve neistine ljudi koji poriču klimatske promene
- Priča o „kemtrejlsu“ se širi internetom – šta je istina u teoriji zavere o tragovima od aviona
- Netačne tvrdnje da je američka istraživačka stanica HAARP izazvala zemljotres u Turskoj i Siriji postale viralne
- Laserski zraci i druge teorije zavere o požaru na Havajima
Prošle nedelje su meteorolozi upozoravali na veliku opasnost od poplave širom Zaliva.
„Kad se predvide toliko intenzivni i masivni sistemi, sejanje oblaka – koje je skup proces – se ne vrši zato što nema potrebe da se seju tako jaki sistemi regionalnih razmera“, kaže profesorka Dajana Frensis, šefica Ekoloških i geofizičkih nauka na Univerzitetu Kalifa u Abu Dabiju.
Meteorolog BBC-jeve vremenske prognoze Met Tejlor takođe je istakao da su ekstremni vremenski uslovi već bili unapred prognozirani.
„Pred jedan takav događaj, kompjuterski modeli (koji ne uračunavaju potencijalne efekte sejanja oblaka) već su predviđali da će za oko 24 sata pasti daleko više od godišnjeg proseka padavina“, rekao je on.
„Posledice su takođe bile mnogo šire nego što bih očekivao od pukog sejanja oblaka – teške poplave pogodile su velike oblasti, od Bahreina do Omana.“
Misije sejanja oblaka na teritoriji Emirata vodi Nacionalni centar za meteorologiju, vladina radna grupa.
Pogledajte video sa Balkana: Aprilski sneg posle letnjih temperatura
Koliko su pripremljeni Ujedinjeni Arapski Emirati za ekstremne padavine?
Sprečavanje da se teški pljuskovi pretvore u smrtonosne poplave zahteva glomaznu odbranu koja bi se uhvatila u koštac sa intenzivnim padavinama.
Dubai je, naravno, izuzetno urbanizovan.
Ima vrlo malo zelenih površina koje mogu da upiju vlagu, a odvodni sistemi nisu uspeli da se izbore sa toliko visokim nivoom padavina.
„Moraju postojati strategije i mere adaptacije da bi se prilagodili ovoj novoj realnosti češćih i intenzivnijih padavina“, objašnjava profesorka Frensis.
„Na primer, putna infrastruktura i objekti moraju da se adaptiraju, gradeći rezervoare za pohranjivanje vode od prolećnih kiša i njeno korišćenje kasnije tokom godine.“
U januaru je Uprava za puteve i saobraćaj Ujedinjenih Arapskih Emirata oformila novu jedinicu za pomoć u borbi protiv poplava u Dubaiju.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
