Priroda i životinje Balkana: Fauna Srbije bogatija za još jednu novu vrstu – pijavicu Dina serbica

Koliko god mislili da je poznajemo, priroda nas uvek iznova iznenadi.

Od tog pravila nije izuzeta ni Srbija, u ovom slučaju krajnji jugozapad zemlje, gde je prošle godine, spletom srećnih okolnosti, otkrivena nova vrsta pijavice – Dina serbica.

Ova majušna životinja, koja se za razliku od njenih poznatijih rođaka ne hrani krvlju, pronađena je u šumskom izvoru na Kamenoj Gori – planinskoj površi nedaleko od Prijepolja, kod granice sa Crnom Gorom.

„Činjenica da je fauna Srbije dobila još jednu endemičnu vrstu, predstavlja značajan korak u proučavanju njenog biodiverziteta koji je impozantan, ali slabo otkriven“, govori za BBC na srpskom Vladimir Pešić, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Crnoj Gori i pronalazač ove majušne životinje.

Potvrda da se radi o novoj vrsti stigla je nakon urađene molekularne DNK analize u inostranstvu i dalje naučne obrade.

• Povratak istrebljenog dabra: Harizmatični zubonja se vratio i raširio po Srbiji
• Zveket rakovih klešta u vodama i barama Srbije
• Kladovski kavijar – od hrane za siromašne do luksuznih trpeza

Eureka

Dina serbica je otkrivena jula 2021. godine tokom jednog od mnogobrojnih terenskih istraživanja na koje se otisnuo biolog Vladimir Pešić.

Društvo mu je pravio njegov jedanaestogodišnji sin Luka, pa su tako zajedno, lutajući po šumama i brežuljcima Kamene Gore, naišli na izvor gde živi, ispostaviće se, nova vrsta pijavice.

„Na Balkanu je ogroman broj malih kraških izvora, a poznato je iz evolucije da su upravo ovakvi, izolovani akvatični sistemi jako dobri za specijaciju – nastanak novih vrsta“, objašnjava profesor Pešić.

Balkansko poluostrvo je, ističe, takođe dugo bilo sklonište za mnoge organizme tokom poslednjeg ledenog doba koje se završilo pre desetak hiljada godina.

• Upoznajte Snežanu – nežnu i umiljatu „Macu iz Birčaninove“ koja ima Instagram profil
• Otkrivena stonoga sa više od 1.300 nogu
• Kolika je opasnost od smrdibuba za vaše bašte i voćke

Jedinke koje su otac i sin prikupili tokom rada na terenu poslate su na dalja istraživanja u Kanadu kako bi se utvrdilo o kakvoj se vrsti radi.

Uzorci su tamo podvrgnuti molekularnoj DNK analizi pod nazivom barkoding koja se poslednjih godina intenzivno koristi u naučne svrhe.

„Kao u prodavnici, svaka vrsta ima vlastiti barkod – genetički otisak, koji predstavlja jedan deo mitohondijalne DNK“, objašnjava Pešić.

Dobijeni barkodovi se potom unose u referentnu biblioteku koja omogućava dalje upoređivanje barkodova različitih vrsta.

„Kada pronađemo da se barkod neke vrste razlikuje u dovoljnoj meri od drugih poznatih barkodova, onda počnemo da sumnjamo da je u pitanju neka nova vrsta.“

I upravo je na ovaj način utvrđeno da se nova vrsta pijavice za 11 odsto razlikuje od njene najbliže rođake pod imenom – Dina minuoculata, koju je biolog takođe pronašao 2007. godine u kanjonu reke Tare, u Crnoj Gori.

Prema naučnom konsenzusu, kaže Pešić, dovoljna je i razlika od dva odsto između dve najsličnije vrste.

„Posle toga smo ustanovili da postoje razlike i u morfologiji i anatomiji i rezultat toga je otkriće nove vrste – Dina serbica.“

Ne pije krv i u starosti ne vidi

Dina serbica pripada rodu koji je napustio stare dijetetske navike predaka – ispijanje krvi kičmenjaka, ali se popeo na vrh lanca ishrane, kao glavni predator.

To se, kaže Pešić, događa u malim ekosistemima, poput izvora, jer tamo nema drugih većih predatora, prvenstveno ribe.

Takođe, može da naraste do oko 50 milimetara što je svrstava među najduže vrste evropskih pijavica.

Zanimljivo je i to, dodaje biolog, da ovaj člankoviti crv, kao mlada jedinka može da ima i do devet očiju.

Stareći, pijavica postaje veća, gubi ih i naposletku ostaje bez vida.

„Trenutno ova endemična vrsta živi samo na Kamenoj Gori (predeo izuzetnih odlika), ali će verovatno neka buduća istraživanja na području Srbije i dela Bosne i Hercegovine pokazati da možda živi na nekoliko lokaliteta“, ističe profesor.

Endemiti su biljne ili životinjske vrste rasprostranjene na određenoj geografskoj oblasti ili manjoj teritoriji.

Za sada je nepoznato kolika je populacija Dine serbice i u kakvom je stanju jer da bi se to utvrdilo potreban je novi odlazak na teren što iziskuje dosta vremena, kao i finansijskih sredstava, navodi Pešić.

• Možete li da zamislite svet bez insekata
• Da li klimatske promene smanjuju životinje
• Šest mitova o dinosaurusima

Pored toga što ju je pronašao, profesor je kumovao i nazivu ove pijavice.

Ime je, kaže, dodeljeno geografski, odnosno prema zemlji u kojoj je pronađena – Srbiji.

„Naučnici imaju potpunu slobodu da imenuju vrste, pa tako može biti u čast nekog znamenitog kolege, ali i poznate ličnosti“, ističe Pešić, koji je tokom dvadesetogodišnje karijere otkrio više od 400 novih vrsta širom sveta.

Biolog je i sam u par navrata novootkrivene vrste nazvao po poznatim ličnostima.

Endemični puž iz podzemnih kraških predela Crne Gore otkriven prošle godine dobio je ime po najboljem teniseru sveta Novaku Đokoviću – Travunijana djokovici, dok je vodeni moljac otkriven u vodama Portorika 2014. godine nazvan po američkoj pevačici i glumici Dženifer Lopez – Litarachna lopezae.

Lečenje i ulepšavanje pijavicama

Pijavice se još od davnina koriste u lečenju ljudi, a prema pojedinim izvorima prvi su je u te svrhe upotrebljavali stari Egipćani pre oko 2.500 godina.

Rod pijavica kome pripada Dina Serbica ne koristi se u medicinske svrhe.

Za potrebe lečenja ljudi upotrebljavaju se pijavice iz roda Hirudo, koje takođe žive na ovim prostorima.

„Srbiju naseljava Hirudo verbana ili mađarska pijavica, dok je Hirudo medicinalis (medicinska pijavica) mnogo ređa, a obe vrste se koriste u hirudoterapiji“, objašnjava Pešić.

Lečenje pijavicama, odnosno tretman u kojem se one koriste naziva se hirudoterapija.

Ova stara metoda još uvek pronalazi mesto u modernoj medicini i praktikuje se širom Evrope i sveta.

Danas se pijavice često koriste u plastičnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji jer pomažu kod zarastanja prilikom presađivanja kože, kao i za poboljšanje cirkulacije.

Takođe, prirodni antikoagulant koji luče uklanja krvne ugruške (tromb) i ponovo omogućava pravilan protok krvi ka upaljenim delovima tela.

U pojedinim zemljama, navodi profesor, pijavice se čak mogu kupiti i u apoteci, a pored zdravstvenih, koriste se i u estetske svrhe.

Obično se gaje na posebnim farmama, a posle upotrebe u tretmanu, uništavaju se.

„Kao neko ko se bavi očuvanjem živog svega nisam pristalica toga da se uništavaju mnoge populacije na takav način, bez detaljnih mera i monitoringa, ali se apsolutno može naći kompromis u korišćenju pijavice kao resursa“, ističe Pešić.

Kakva je budućnost čeka?

Iako deluje da su pijavice bezbrižne i sigurne u njihovom domu u planinskom izvoru, profesor kaže da je stanište Dine serbice ugroženo – prvenstveno zbog ljudskog, a onda i prirodnog faktora.

Što se čovekovog uticaja tiče, Pešića brine kaptiranje – „uvođenje izvora u beton i cevi“ – što direktno ugrožava živi svet u toj vodi.

„Mi na Balkanu imamo tu ružnu osobinu zbog čega je ogroman broj izvora u potpunosti uništen, a sve zbog želje nekog zaslužnog pojedinca da ostavi neki trag u toj zajednici.“

Kaže da veliki broj izvora svake godine presušuje i pod uticajem klimatskih promena, usled čega pojedine endemične vrste takođe zauvek nestaju.

„Javnost ne shvata šta znači kada izgubite jednu vrstu, to je ogromna šteta za ekosistem, a i za čoveka u indirektnom smislu jer nikada nećete otkriti koje benefite je ljudska populacija mogla da ima od toga“, objašnjava Pešić.

Naglašava da će, prema naučnim procenama, do 2050. godine nestati od 30 do 50 odsto vrsta koje danas nastanjuju planetu Zemlju.

Od roda pijavica kojem pripada Dina serbica čovek, za sada, nema direktne koristi, ali je njen značaj u tome što je pokazatelj „zdravlja ekosistema“.

„Uvek ćete ih naći u izvorima koji su u dobrom stanju, tako da predstavljaju dobre indikatore što nam pomaže kada radimo procenu uticaja antopogenih faktora na ekosisteme i na njihovo zdravlje“, zaključuje Pešić.

Možda će vas zanimati i video o životu mrkog medveda sa Tare

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]