Više od 200 kitova se nasukalo na obali australijske Tasmanije.
Polovina životinja, koje su se nasukale na plaži u Mekveri Harboru, još su žive.
Na istom mestu pre dve godine zabeleženo je najmasovnije nasukavanje kitova u istoriji Australije.
Još nije poznato zbog čega je došlo do toga, ali su spasioci krenuli u akciju.
Samo dan ranije, pronađeno je 14 mrtvih kitova glavatih uljarki na Kraljevom ostrvu u tasmanijskom moreuzu Bas.
Veruje se da 230 kitova pronađenih u sredu u Mekveri Harboru pripada vrsti pilot kitova.
- „Noć kada sam videla 145 nasukanih kitova“
- Tužan kraj operacije spasavanja: Uspavan kit beluga koji je izvučen iz Sene
- Više od stotinu kitova nasukalo se na plažu – spasavanje trajalo celu noć
Ovi izuzetno druželjubivi sisari su poznati po masovnim isplivavanjima na obalu, jer plivaju u velikim, zbijenim grupama, koje se oslanjaju na neprestanu komunikaciju.
Stručnjaci prave plan spasavanja, ali će ta operacija biti „složena“ zbog lokacije, rekli su iz tasmanijskog Zavoda za zaštitu životne sredine.
Mekveri Harbor je širok i plitak zaliv u ruralnom delu zapadne obale ove države.
Očekuje se da će još kitova uginuti tokom noći.
Velika akcija spasavanja pokrenuta je i u septembru 2020, kada se skoro 500 glavatih uljarki nasukalo u istoj luci.
Više od 380 životinja je uginulo, a oko 100 je preživelo zahvaljujući spasiocima.
Sličnosti između tog slučaja i onog koji se dogodio u sredu, poput činjenice da je u pitanju ista vrsta, ista lokacija i godišnje doba, „neobične“ su i zabrinjavajuće, kaže Vanesa Parota, istraživačica divljih životinja, za BBC.
Moguće je da su kitovi bili „pogrešno navođeni“, jer su pratili bolesnog ili dezorijentisanog predvodnika, ili su iznenada završili u plitkoj vodi, dodaje.
Klimatske promene bi mogle da imaju uticaj – promene u životnoj srediti, temperatura vode ili promene kretanja plena kitova mogu ih poremetiti.
Ali, razlozi zbog kojih kitovi zalutaju ostaju „misterija“, kao i to zbog čega je bilo toliko slučajeva u Tasmaniji, kaže Parota.
U ovoj oblasti ima mnogo morskih životinja, a veći broj organizama dovodi do više nesreća.
Tu su i morske struje, koje se ukrštaju na ovom mestu.
Ali, „džinovsko ostrvo“ može biti problematično za životinje koje koriste ehonavigaciju, dodaje Parota.
„Kreću se iz otvorenih voda i odjednom nailaze na kopno“, objašnjava.
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
