Zeleno-smeđe sunđerasto blato prekriva površinu plitkih močvarnih bara u Nacionalnom parku Everglejds u južnoj Floridi.
Na prvi pogled liči na zarazno cvetanje algi koje isisava kiseonik iz vode gušeći pritom okolni ekosistem i oslobađajući toksine.
Zapravo je reč o divnom i produktivnom spajanju algi, gljivica i još nekih sastojaka, kao što su ostaci raspadnutih biljaka, mikrobi i bakterije.
Ovakva grupacija raznih organizama koja podrazumeva jedan savršeni međusobni odnos poznat i pod imenom perifiton, pruža temelj za izuzetno biodiverzivni ekosistem Everglejdsa, objašnjava Menakši Čaba, naučnik koji radi za neprofitnu organizaciju Fondacija Everglejds iz Floride.
„Neverovatna stvar, jer je ovo zajednica organizama koji su se udružili i stvorili materiju koja ovde predstavlja bazu za kompletan lanac ishrane“, dodaje Čaba.
Perifiton je primer mutualizma, neočekivano bliskog odnosa različitih vrsta.
- Redak primerak dvopolne ptice očarao ornitološki svet
- Kako je Džipsi, retka ptica ćelavog ibisa, dospela u dolinu Neretve
- Prva trudnoća nosoroga vantelesnom oplodnjom na svetu „mogla bi da spase vrstu“
Kao i kod svakog odnosa, mutulizam uključuje različite, kompleksne vrste međusobne zavisnosti i koristi, ali se na kraju svodi na dva tipa: vrste koje u ogromnoj meri zavise jedne od drugih (obavezna uzajamnost) i vrste koje imaju neku vrstu fakultativnog mutualizma.
Kod potonje, vrste ponekada napuštaju zajednicu i uspevaju da prežive i bez nje.
Iako ljigava smesa algi i gljivičaste materije perfitona možda i nije najglamurozniji spoj u prirodi, ovaj odnos donosi simbiotičnu romansu koja verovatno traje već ,,nekoliko stotina miliona godina“, kaže Čaba.
I dok Dan zaljubljenih mnoge navodi da razmišljaju o sastojcima jedne dobre veze, mi ćemo se pozabaviti nekim neobičnim, pa ipak izuzetno uspešnim, parovima iz životinjskog i biljnog sveta koji bi i ljude mogli romantično da inspirišu.
Vunasti šišmiši i biljke mesožderke
Nije svako u stanju da se nosi sa biljkom mesožderkom, ali ova lepotica sa Bornea ima sopstvenog savršenog partnera u vidu vunastog šišmiša.
Ova biljka, koja najčešće udavi vlastitu žrtvu uz pomoć ljigave i lepljive smese, slepog miša mami eho reflektorom.
Ali ona u stvari ne želi šišmiša, ovaj tropski lovac žudi samo za njegovim izmetom.
Ona raste u zemlji bez dovoljno hranljivih materija, pa joj je neophodno dodatno đubrivo koje pronalazi u izmetu.
Šišmiši zato dane provode odmarajući se u biljci koja im umesto da ih pretvori u hranu, zauzvrat pruža bezbedno sklonište.
Korenje deteline i bakterija koja voli slatko
Legumi poput pasulja, graška, leblebija i deteline, učestvuju u simbiotičkom odnosu sa bakterijama koje su u stanju da iz vazduha izdvoje azot i pretvore ga u amonijak, koji potom biljke mogu da transformišu u protein i iskoriste ga za sopstveni rast.
Ovakav međusobno koristan odnos postoji već nekih 60 miliona godina.
Biljke bakterijama uzvraćaju na ovakvu uslugu tako što im dozvoljavaju da se nastane u nodulama (sićušnim ružičastim lopticama) njihovog korena i obezbeđuju im šećer i kiseonik neophodan za njihov rast.
Tako da kada sledeći put budete čistili korov i čupali detelinu, obratite pažnju na korenje i na ovo čudesno i drevno partnerstvo.
Krokodili i ptice
Krokodil iz Nila i egipatska šljuka baš i ne izgledaju kao cimeri, ali radi se o savezu koji je osnovan još u drevna vremena, a dokumentovan još 440. godine p.n.e.
I dalje nije najjasnije šta je spojilo ovaj par, a neki naučnici čak smatraju da je čišćenje krokodilskih zuba uz pomoć ptica najobičniji mit.
Ali postoji dokaz da među krokodilima i pticama iz močvara širom sveta ipak ima nečega.
U Americi dugonoge močvarice aktivno biraju da se gnezde na Američkim aligatorima i da tako koriste utočište koje im ovi reptili pružaju ne bi li tako odbranili sopstvene potomke od drugih predatora koji kradu ptičja jaja.
Koja je tu korist za aligatore?
Ukusna gozba u vidu ptića koji ispadnu iz gnezda.
Nojevi i zebre
Nojevi imaju slab vid, ali sjajan njuh.
Zebre imaju dobar vid, ali užasno slabo čulo mirisa.
Oni su kao par stvoren u raju i njihov odnos je poznat još iz najranijih radova Čarlsa Darvina.
U afričkim ravnicama često možemo da ih vidimo zajedno, kako se uzajamno pomažu kombinujući čula ne bi li se zajedno zaštitili od predatora.
- Satelit otkrio četiri nove grupe carskih pingvina
- „Pola ženka, pola mužjak“ – redak primerak u životinjskom svetu
- Biljke nestaju dva puta brže od životinja
Na kraju je ostao samo jedan
Ali šta se dešava sa ovim mutualzmima kada jedna od vrsta postane ugrožena ili jednostavno izumre kao vrsta?
Uticaj čoveka na planetu, kao u slučajevima nestajanja prirodnih staništa ili dovođenja vrsta koje nisu autohtone za to područje, može da dovede do ugrožavanja jednog od učesnika u simbiozi.
Na Havajima, biljke su ko-evoluirale na taj način da savršeno staju u kljun ptica koje dolaze da se njima nahrane.
Izumiranjem ovih ptica, biljke čije je oprašivanje zavisilo od njih i same će krenuti tim putem.
Drugim rečima, ove biljke su postale udovice i moguće je da neće uspeti da prežive bez partnera u oprašivanju.
Mutializmi mogu da „usmere različite vrste ka zajedničkoj sudbini“, navodi se u jednoj studiji o partnerstvu među različitim vrstama.
Prekid veze ima potencijal da se širi i ubrzava efekte gubitka biodiverziteta i remećenja ekosistema.
Ali možda se ovde i ne radi samo o raskidima i razdvajanju.
Priroda je otporna i ove vrste će možda pronaći način da prežive i van simbioze.
„Postoje jasni primeri u kojim mutualizmi pokazuju iznenađujuću sposobnost da se adaptiraju na globalne promene, a zabeleženo je čak i zasnivanje novih partnerstava“, kaže Tobi Kirs, evolucioni biolog.
Dodaje i da se to najčešće dešava sa invazivnim vrstama kao što su gljivice koje sada uspostavljaju savez sa ne-autohtonim eukaliptusom.
„Nije baš sve tako crno“, smatra Kirs.
Pogledajte kako psi love skupe tartufe
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
