Naučnici su pronašli dokaz o postojanju tekuće vode na Marsu.
Smatraju da se jezero prečnika 20 kilometara nalazi ispod ledene južne polarne kape crvene planete.
Nasin planetarni rover Kjuriositi potvrdio je da su i ranije postojala jezera na površini Marsa, ali je ovo prvo otkriće postojeće vodene mase na planeti.
Klima planete vremenom je postajala hladnija zbog retke atmosfere, zbog čega je većina vode ostala zarobljena u ledu.
Do otkrića se došlo upotrebom Marsisa, radarskog instrumenta koji se nalazi u orbiteru Mars Ekspres.
„To verovatno nije veliko jezero“, rekao je profesor Roberto Orosei iz Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku, koji je predvodio istraživanje.
Marsis nije bio u stanju da utvrdi koliko je dubok sloj vode ali naučnici smatraju da je najmanje jedan metar.
„Zaista se radi o vodi, o jezeru, a ne o nekoj otopljenoj vodi koja ispunjava prostor između stena i leda, što se događa u nekim glečerima na zemlji“, dodao je profesor Orosei.
Radarski instrumenti poput Marsisa analiziraju površinu i ispod nje slanjem signala i analiziranjem onoga što se od nje dobija.
Šta ovo znači za život na planeti?
Ovo otkriće za sada još uvek ne znači ništa za život.
Doktor Maniš Patel sa Otvorenog univerziteta objašnjava: „Već dugo znamo da površina Marsa nije pogodna za život, tako da se potraga za životom na Marsu sada odvija ispod površine“.
„Ispod površine postoji dovoljna zaštita od štetne radijacije, dok su pritisak i temperatura povoljniji za život. Ovi uslovi omogućavaju postojanje tekuće vode, što je ključno za život“.
Princip praćenja vode je ključan u astrobiologiji – nauci o mogućem životu izvan planete Zemlje.
Iako istraživanja ukazuju na postojanje vode, ne potvrđuju više od toga.
„Nismo bliži pronalasku života“, rekao je doktor Patel za BBC. „Međutim, ovaj pronalazak nam ukazuje gde treba da nastavimo potragu na Marsu. Ovo je karta sa blagom – osim što u ovom slučaju postoji puno nepoznanica“.
Temperatura i hemijski sastav vode mogu takođe predstavljati problem za potencijalne organizme na Marsu.
Kako bi ostala u tečnom stanju u tako hladnim uslovima, (naučni tim smtra da je temparature između minus 10 i minus 30 Celzijevih stepeni), voda najverovatnije sadrži u sebi rastopljene soli.
„Moguće je da je voda izuzetno hladna, sa visokom koncentracijom soli, u kojoj bi uslovi za život bili izuzetno teški“, objasnila je doktor Kler Kasins, astrobilog sa univerziteta Sejnt Endru iz Velike Britanije.
Šta sledi?
Iako pronalazak tečne vode predstavlja uzbudljivo otkriće za one zainteresovane o mogućem postojanju života na Marsu, karakteristike jezera trebaju biti potvrđene daljim istraživanjem.
„Sada je potrebno da se potraga za sličnim signalima ponovi i, ako je to moguće, da se sva druga objašnjenja istraže i, nadam se, odbace“, rekao je doktor Met Balm sa Otvorenog univerziteta.
„Možda bi ovo mogao da bude okidač za novu i ambicioznu misiju bušenja Marsa u potrazi za vodom“, dodao je on.
Naučnici su ranije tvrdili da su pronašli bakterije u dubinama jezera Vostok na Antarktiku, a bušenje Marsa bi bio velik, ambiciozan i težak projekat.
„Odlazak na Mars i sticanje konačnih dokaza da se zaista radi o jezeru nije jednostavan zadatak“, rekao je profesor Orosei.
„Bio bi potreban robot koji može da buši kroz led širine 1,5 kilometara, a to zahteva tehnološki razvoj koji u ovom trenutku nije dostupan“.
Pratite Meri na Tviteru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
