Poljoprivrednici u Srbiji nastavili su traktorske blokade pojedinih puteva u zemlji, uprkos odluci vlade da im ispuni veći deo zahteva koji se najviše tiču zaštite cena za njihove proizvode, pre svega mlečne.
Grupa poljoprivrednika, odnosno stočara, u četvrtak je razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, posle čega je vlada usvojila uredbe o povećanju premija za mleko i subvencija po grlu stoke.
Međutim, poljoprivrednici koji već četvrti dan drže puteve pod blokadom kažu da su ih iz vlade pozvali na razgovore u subotu u 9 sati, ali da će ostati na ulicama do ispunjenja zahteva.
Prethodno u rekli da smatraju da im zahtevi nisu ispunjeni jer na razgovore nisu pozvani njihovi ovlašćeni predstavnici.
Dan ranije, Vučić je rekao da neće da razgovara sa „profesionalnim demonstrantima“.
„Vi zovete na pregovore nekog ko nije učestvovao u blokadama da rešava probleme koji se dešavaju na ulici, pa kakvo je to rešenje.
„To je bio pokušaj da se pocepa savez ratara i stočara, da se da samo stočarima, da bi se oni samo povukli i da bi protesti propali“, kaže Milan Pajić, iz opštine Bogatić, u Mačvanskom okrugu, za BBC na srpskom.
- Izvoz jabuka iz Srbije: Šta zadaje glavobolju voćarima i ima li leka
- Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
- Aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU: Šta to znači za potrošače, a šta za mlekare
- Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka
Pančevo, na 20-ak kilometara od Beograda, bilo je potpuno je blokirano, ali je oko 14.30 sati policija naredila da se traktori uklone sa ulica.
„Ili sami sklonite traktore ili ćemo ih mi skloniti, policija nam je postavila ultimatum.
„Traktore smo pomerili sa puta, ali ostaju sa strane, a saobraćaj će se odvijati u Pančevu“, kaže za Vladimir Višnjić, poljoprivrednik, za BBC na srpskom.
Iz kabineta predsednika Srbije najavljeno je da će on danas u tom gradu učestvovati na mitingu u 18 sati.
Nezadovoljstvo poljoprivrednika tinja godinama, a povremeno blokiraju saobraćajnice.
Jedan od poslednjih većih protesta zabeležen je u avgustu 2022. godine kada su ratari, nezadovoljni otkupnom cenom suncokreta, blokirali više puteva u zemlji, ali i centar Novog Sada, jedan od najvećih gradova u Srbiji.
Posle osam dana, vlada im je uzašla u susret.
Dok poljoprivrednici godinama ukazuju na sve lošiji položaj u odnosu na uvoznu robu, teže poslovanje i zastarelu mehanizaciju, a stručnjaci ukazuju na značajno smanjenje stočnog fonda, nezadovoljni su i kupci jer cene svega, a posebno poljoprivrednih proizvoda idu u nebesa.
Vučić, pak, tvrdi da su državne subvencije 2012. iznosile 25,8 milijardi dinara, a danas 81 milijardu, kao i da poljoprivrednici danas „izlaze na ulice sa najmodernijim traktorima“.
Ministarka poljoprivrede: „Oni hoće da prave nekakvu revoluciju“
Prvi put od početka protesta poljoprivrednika, oglasila se i resorna ministarka Jelena Tanasković.
Ona je za RTS rekla da je „ispunjeno apsolutno sve sa spiska zahteva poljoprivrednika osim davanja od 300 evra po hektaru“, za koji kaže da zakonski nije izvodljiv.
Dodala je da je spremna da i o njemu da razgovara, ali za narednu budžetsku godinu.
„To je potpuna promena agrarne politike u sredini jedne budžetske godine.
„To se radi na kraju godine za narednu godinu, to poljoprivredu Srbije košta 78 milijardi dinara, bezmalo ceo budžet pre povećanja i davanja“, rekla je ona za RTS.
Dodala je da su i poljoprivrednici koji još protestuju bili na sastancima u Ministarstvu i vladi, ali da su javno odbili sastanak kod predsednika Vučića, te „sami odabrali da idu na proteste“.
„A šta tačno hoćete na protestima, sa kim tačno da razgovarate, gde se postiže neki dogovor? Kako ja razumem, postiže se kod najviših organa vlasti.
„Dobili ste priliku da idete kod predsednika, vi ste javno to odbili. To je po meni politika. Oni neće da misle o poljoprivredi i poljoprivrednim problemima, hoće da prave nekakvu revoluciju“, izjavila je ministarka poljoprivrede.
Zahtevi poljoprivrednika
- Povećanje subvencija po hektaru obradive površine
- Da premija za litar mleka umesto 15 bude 20 dinara
- Minimalna otkupna cena mleka od 78 dinara po litru plus prihod na dodatnu vrednost (PDV)
- Da se na dizel gorivo ne obračunavaju akciza i porez na dodatnu vrednost (PDV), da se uvede prelevman (zaštitna taksa) na mlečne proizvode koji se uvoze iz Evropske unije i država potpisnica sporazuma CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Srbija)
- Da se trenutna subvencija po kravi od 30.000 dinara uveća za 10.000 dinara
Šta je usvojila Vlada Srbije?
Prelevmani za sireve i ostale proizvode biće povećani na 300 dinara, ali i uvedeni prelevmani na kondenzovano (evaporisano) mleko u iznosu od 300 dinara, saopštila je Vlada Srbije.
Biće povećane i subvencije po grlu za priplodne mlečne krave i to sa 30.000 na 40.000 dinara, a subvencije će biti isplaćene po javnom pozivu koji je u toku.
Ukupan iznos povećanja iznosi 2,3 milijarde dinara, a za ovu meru će u tekućoj godini biti isplaćeno ukupno 14,3 milijarde dinara.
Mera će važiti za sva grla mlečnih krava kojih je ukupno 228.823.
Premije za mleko će biti povećane sa 15 na 19 dinara po litru u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2023. godine, a ukupno povećanje će iznositi tri milijarde dinara.
Ukupan iznos za premije za mleko u ovoj godini biće 15 milijardi dinara.
Vlada je usvojila i izmenu Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, prema kojoj je predloženo povećanje posebnih dažbina na uvoz šest vrsta sireva sa tržišta Evropske unije i ostalih tržišta.
Šta je rekao Vučić i ko je pregovarao sa njim?
Pre sednice vlade, na sastanku sa Vučićem bili su predstavnici Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga koje je predvodio Goran Vasić i Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije koje je predstavljao Milija Palamarević.
Dok su oni bili na sastanku sa predsednikom države, Dejan Trajković, predstavnik poljoprivrednika na blokadi u Pančevu, rekao je za Televiziju N1 da sa Vučićem „nisu ovlašćeni pregovarači, već su to njihovi pioni i sateliti“.
„Pozivamo vladu da ne šibicari. Neka se uzmu u pamet i rešavaju problem i zahteve koje smo dali i da ne maltretiraju ni nas, ni građane.
„To što su pozvali neke da bi izneli nešto u javnost, ti ljudi ne predstavljaju nikoga“, naglasio je Trajković.
Poljoprivrednici i stočari koji su bili kod predsednika kažu da su oni još u februaru tražili razgovor sa Vučićem i da su „to dve odvojene priče koje su se igrom slučaja sada spojile“.
„Što se tiče kolega koji protestuju i blokiraju puteve, mi podržavamo svaku borbu“, dodao je Palamarević.
Miroslav Matković iz „Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice“ je već četvrti dan na ulicama Subotice i za BBC kaže da se deo tih zahteva poklapa sa njihovim, ali da su poljoprivrednici koji su razgovarali sa zvaničnicima vlasti članovi udruženja mimo njihovih.
„Nas konkretno niko nije zvao, oni su predali te zahteve mimo nas.
„Nadam se da će i nama ispuniti zahteve, da možemo da se vratimo njivama, kućama, salašima, jer smatramo da možemo i želimo da živimo bolje“, dodaje on.
Ukoliko im se zahtevi ne ispune do 26. maja, krenuće traktorima ka Beogradu, dodaje.
Posle sastanka sa predstavnicima dela poljoprivrednika, Vučić je rekao da će među prvim državnim merama biti povećanje prelevmana za tvrde sireve na 300 dinara po kilogramu, kao i da će biti uvedeni prelevmani na evaporisano mleko u iznosu od 300 dinara.
Prema saopštenju iz Predsedništva, Vučić je dodao i da će subvencije po grlu za priplodne mlečne krave biti podignute sa 30.000 na 40.000 dinara i da će biti isplaćene po javnom pozivu koji je u toku.
„Ukupan iznos povećanja je 2,3 milijarde dinara, a za ovu meru će u 2023. godini biti ukupno isplaćeno 14,3 milijarde dinara“, istakao je Vučić i dodao da će ta mera važiti za sva grla mlečnih krava.
Posebna tema sastanka bile su premije za mleko, za koje je Vučić rekao da će biti povećane sa 15 na 19 dinara po litru u drugom, trećem i četvrtom kvartalu, pri čemu će ukupno uvećanje iznositi tri milijarde dinara, dok će ukupan iznos za premije za mleko u ovoj godini biti 15 milijardi dinara.
Vučić je rekao i da će se „lično angažovati na rešavanju urgentnih problema“, poručivši da će se i odnos države prema poljoprivrednicima promeniti i da će biti češćih kontakata.
Koje su saobraćajnice pod blokadom?
Trenutno su traktorima blokirani put koji od Požarevca vodi ka naplatnoj rampi za uključenje na međunarodni autoput E-75, kao i put od mesta Bavanište do Pančeva, koji je udaljen 20 kilometara od Beograda.
„Mi tražimo alternativu, preko travnjaka, nećemo da gazimo pšenicu i obradive površine, krajnji cilj nam je da dođemo do Vlade Srbije, pa makar nas i hapsili.
„Mi smo ušli u ovo iskreno, da napravimo pomak, da se spreči uništavanje srpskog poljoprivrednika“, govori za BBC Milan Milošević, ratar iz Rače koji je sa drugim poljoprivrednicima iz Šumadije krenuo u četvrtak veče traktorima za Beograd.
Poljoprivrednik je, kako kaže, od osme godine, a danas mu je 46.
„Neću da odustanem, nek se smeju svi, idem do kraja.
„Imao sam kravu, ali sam zbog njihove loše politike, morao da je prodam jer nisam bio rentibilan“, kaže ovaj ratar u telefonskom razgovoru.
Smederevska policija ih je držala dva sata, ali ni to ih, neće sprečiti u cilju da dođu do zgrade vlade u Beogradu.
„Platili smo kazne, ali nećemo se zaustaviti.
„Ono juče je bilo izmontirano, pa mogao je da dovede i rođenog brata i da mu nacrta brkove, a sve kako bi nas posvađao“, dodaje Milošević.
Pod blokadom je bila i važna saobraćajnica – Ibarska magistrala kod Kraljeva, grada u centralnoj Srbiji.
U Novom Sadu, najvećem gradu u Vojvodini, oko 50 poljoprivrednika u sredu, 17. maja nekoliko sati su blokirali su jednu od glavnih saobraćajnica, Bulevar Mihajla Pupina.
Dva dana kasnije, blokiran je i Temerinski most u ovom gradu, potvrđuje za BBC na srpskom Radoslav Adamović, poljoprivrednik iz Krčedina.
„Videćemo da li ćemo pojačavati blokadu i da li ćemo blokirati neke druge saobraćajnice, čekamo reakciju Ministarstva“, kaže Adamović.
Još nisu doneli odluku da li će krenuti ka Beogradu, dodaje.
Poljoprivrednici o prosutom mleku
Proizvođači mleka kažu da su želeli da poklone ovu namirnicu domovima za nezbrinutu decu, ali su na kraju morali da ga prospu.
„Mleko nismo imali kome da prodamo, mlekare nisu htele da preuzmu od nas. Da ga ne bismo prosuli, hteli smo da poklonimo sirotištima, domu za nezbrinutu decu“, kaže Milan Pajić za BBC na srpskom.
Ipak, u tome nisu uspeli.
„To je, međutim, sirovo mleko, i takve namernice ne mogu da se daju tek tako, već moraju biti etiketirane.
„Ponudio sam mlekarama da uzmu tu mleko, prerade ga, neka se ugrade, neka uzmu jedan deo, a drugi da poklonimo toj deci, ali mleko nije hteo niko da preuzme. I mleko smo prosuli“, kaže on.
O pregovorima sa vladom kaže da „nisu izašli ni sa jednom merom napismeno“.
„Oni sve hoće usmeno, a na papiru neće ništa.
„Kažu da hoće da daju, ali su sve to usmena obećanja, ne znamo šta to znači“, kaže Pajić.
Nekoliko dana uoči početka protesta, poljoprivrednici su predali zahteve vladi, a Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije, u izjavi za koji za BBC na srpskom ih opisuje kao „nerealne“ i dodaje da se njima samo „puca u glavu“.
„Njima se već sada daje 30.000 dinara po grlu, za žensko grlo dobija se 100.000 na godišnjem nivou, dok se za nabavku junice (mlado žensko goveče) daje 125.000 dinara.
„Jedna kvalitetna krava daje sedam do deset hiljada litara mleka, što znači da oni sada dobijaju između 105.000 i 150.000 dinara premije na godišnjem nivou, plus 30.000 dinara po grlu – pa toga nema ni u jednoj evropskoj zemlji“, kaže Rističević koji je učestvovao u razgovorima kao izaslanik vlasti.
Pogledajte fotografije blokada pojedinih saobraćajnica u Srbiji:
Šta traže poljoprivrednici?
Zahteve je sastavilo nekoliko udruženja poljoprivrednika, kaže Miroslav Matković iz „Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice“.
„Tražimo i da cena pšenice po kilogramu bude 33 dinara, kako bi se pokrili troškovi, a ne 18 koliko vlasti nude, jer po tako niskoj ceni, mi ne može da je proizvodimo.
„U ovom trenutku ima oko 800.000 tona pšenice viška, a žetva počinje za mesec dana.
„Već zaduženi poljoprivrednici će je prodati po tako niskoj ceni kako bi pokrili dugove i opet će biti izigrani, a trgovački lanci će opet pokupiti kajmak“, objašnjava on za BBC na srpskom.
Televizija N1 objavila je krajem marta prilog o stočaru iz sela Stajićevo kod Zrenjanina koji je deset dana uzastopno prosipao svo proizvedeno mleko u znak protesta što nijedna mlekara nije želela da otkupi.
Stočar Dejan Trajković napominje da je situacija sada takva da je 50 do 60 farmi prinuđeno da prosipa mleko.
„Mlekare ako i otkupe kasne sa plaćanjem i do tri meseca, proizvođačima se plaća 20 dinara po litru i kome onda da dam tri tone mleka, ko će to uzeti, a i zakonski ne možete da poklonite mleko.
„U svetu, država je ta koja kontroliše proizvodnju mleka, jer je to strateški proizvod, samo ovde nije“, dodaje Trajković koji već 25 godina vodi farmu blizu Pančeva.
Među zahtevima je i uvođenje prelevmana na mlečne proizvode, zaštitne takse kojom se nadoknađuje razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaćeg proizvoda.
Mlekare su početkom januara 2023. počele da smanjuju cene mleka koje su podignute jesenas kada je došlo do nestašica.
Tada se uvozila velika količina, čime se na tržištu obarala cena domaćeg mleka.
Zato stočari sada traže da prelevman za litar mleka iznosi 15 dinara, a 300 ili 400 dinara za kilogram sira.
Trajković kaže da je to način da se zaštiti domaće tržište.
„Ako je cena sira u Evropi 2,6 evra po kilogramu, a naše mlekare ga prodaju za po 800 dinara, što mu dođe 7,5 evra, vi morate 4,5 do 5 evra da stavite kao prelevman kako biste zaštitili mlekare i primarne proizvođače“, tvrdi on.
Narodni poslanik Marijan Rističević kaže da bi „uvođenje tih taksi na proizvode CEFTA tržišta gde ostvarujemo suficit bilo tragično, jer bi slične mere i te države mogle da nametnu nama za drugu robu.“
„Oni traže da se zabrani uvozi iz EU, a dozvoli izvoz“, govori on.
Tvrdi i da je zahtev da minimalna cena mleka bude 78 dinara plus PDV nerazumna.
„Cena sirovog mleka utiče na gotov proizvod, što bi dovelo do poskupljenja od 30 odsto, onda bi bili još manje konkurentni spram uvoznog mleka za koji traže prelevmane, koji ne mogu da traju beskonačno.
„To može da dovede do inflacije, pri čemu će doći do pada tražnje, a samim tim i otkupa“, navodi predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije.
Ratari i stočari od vlasti očekuju i da im se obezbedi cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, soje i drugih, kao, kako tvrde, na berzama u Budimpešti i Parizu.
Traže i da umesto trenutnih 9.000 dinara koliko iznose subvencije za prijavljene površine dobiju gotovo šest puta više.
Prethodni veliki protest poljoprivrednika
Poljoprivrednici su traktore izveli na ulice i u avgustu 2022. kada su posle osam dana i niza pregovora postigli dogovor sa Vladom Srbije, o čemu je BBC izveštavao.
Ključni zahtev poljoprivrednika tada je bio da cena po kojoj bi se otkupljivao suncokret ne bude niža od 700 evra po toni, odnosno 90 dinara po kilogramu zrna suncokreta.
Na listi zahteva bilo je i privremeno ukidanje akciza za gorivo i plavi dizel tokom prolećne setve, što su i ovog pita tražili.
Vlada je tada predložila konačnu cenu suncokreta poljoprivrednim proizvođačima od 73 dinara po kilogramu, a isplata je bila dogovorena do 15. oktobra 2022.
Dodatno, Vlada se obavezala da u narednom periodu razgovara sa stočarima o merama u ovoj oblasti.
Istim dokumentom, poljoprivrednicima je obezbeđen moratorijum na kredite u periodu od 12 meseci.
„Oni opet kupuju vreme, mi ne želimo da se oduzme nešto jednima, da bi se dalo drugima, problemi su zajednički i tražimo da se ispune zahtevi za sve“, tvrdi Dejan Trajković.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
