Ukidanje akciza za evrodizel, veće subvencije po hektaru i kontrola uvoza mesa i mleka u prahu – ovo su zahtevi pojedinih poljoprivrednih udruženja koja su najavila protest za četvrtak ujutru.

„Problema je zaista mnogo“, kaže Svetlana Cvijanović iz Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije za BBC na srpskom.

„Srpski paori plaćaju evrodizel kao da se voze po autoputu, a ne po njivama, dok su akcize ubedljivo najveće u regionu.“

Poljoprivredna udruženja organizovala su protestnu vožnju traktorima u četvrtak, 24. februara u brojnim gradovima Srbije, među kojima su i Zrenjanin, Kragujevac, Kraljevo i Srbobran.

Dok je protest u gradovima u Vojvodini završen do 12 časova, vožnja u centralnoj Srbiji je zakazana u popodnevnim časovima i trajaće dva sata.

„Svi zahtevi poljoprivrednika su stari već deset godina, to nije ništa novo, jer godinama posluju u jako lošim uslovima“, kaže agroekonomista Milan Prostran za BBC.

„Oni su samo posebno izraženi jer je od početka godine došlo do naglog rasta cena nafte i mineralnog đubriva, što posebno ugrožava njihov rad.“

• Zašto su poskupeli meso i ulje u Srbiji
• Zašto se privredni napredak (ne) oseća u džepu stanovnika Srbije
• Ispovest radnice u klanici

Na pitanja BBC-ja da li će država izaći u susret zahtevima poljoprivrednika, nisu odgovorili iz Vlade Srbije, Ministarstva poljoprivrede, kao ni iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić.

Predstavnici poljoprivrednika imali su 23. februara sastanak sa premijerkom, ali Dragan Kleut iz Saveza poljoprivrednih udruženja Banata kaže za BBC da nisu zadovoljni ishodom sastanka.

Novi razgovor sa premijerkom je zakazan za petak, 25. februara, dodaje Kleut.

1. Kolike su akcize na evrodizel

Poljoprivrednik u Srbiji plaća evrodizel 179 dinara po litru.

Od tog iznosa, akciza, odnosno deo koji uzima država, je 91,3 dinara plus PDV.

Sa 0,49 evra po litru, Srbija ima najvišu akcizu na evrodizel u regionu, višu čak i od proseka Evropske unije.

Deo koji država uzima od cene evrodizela je, na primer, u Hrvatskoj 0,4 evra po litru, u Bosni i Hercegovini 0,3 evra za jedan litar, a u Rumuniji 0,34.

„Nafta nas manje košta nego deo koji država uzme za gorivo“, kaže Cvijanović.

„Kada bi se država odrekla akcize, mi bismo naftu dobijali za manje od pola aktuelne cene.“

Količina koju prosečan poljoprivrednik iskoristi za gorivo, za ratarsku i stočarsku proizvodnju nije zanemarljiva, dodaje ona.

„Stočari najviše koriste traktore, oni potroše i do 200 litara za dva-tri dana“, kaže Cvijanović.

„To su velike cifre, onima koji imaju veliku proizvodnju godišnje treba i do 10.000 litara evrodizela.“

Paori, dodaje ona, ne traže besplatnu naftu od države, „već samo da država ne zarađuje na njima“.

Država, tako, poljoprivrednicima uzme, po njenoj računici, 18 milijardi dinara godišnje.

U Zakonu o akcizama postoji mogućnosti da država smanji akcizu u vanrednim situacijama, ali se ta mogućnost do sada nije koristila.

Od dela cene goriva koji država uzima dobija se značajna svota u republičkom budžetu.

Tako se prošle godine, samo od akciza, ne računajući PDV i druge takse, u budžet Srbije slilo 182 milijarde dinara, što je 12 milijardi više nego što je planirano u prvoj verziji budžeta.

Sličan problem sa cenom goriva postojao je i u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji tokom osamdesetih godina prošlog veka, kaže Milan Prostran, nekadašnji pomoćnik ministra poljoprivrede za BBC na srpskom.

„I tada je naglo skočila cena goriva i đubriva za poljoprivrednike“, kaže Prostran.

„Mi smo tada doneli Zakon o regresima, pa se cena amortizovala za 20 do 30 odsto.“

Ovaj model, tvrdi Prostran, mogao bi i danas da se primeni „ukoliko je država spremna da pomogne paorima da prebrode energetsku krizu“.

• „Ne smem ni da razmišljam o penziji“ – kako u Srbiji žive sezonske radnice
• Nevidljivi uticaj klimatskih promena u Srbiji – u fotografijama

Problemi su kulminirali poskupljenjem mineralnih đubriva koje je u proleće prošle godine koštalo 35 dinara po kilogramu, a sada košta oko 120 dinara, rekao je predsednik Saveza poljoprivrednih udruženja Banata Dragan Kleut.

„Za kupovinu mineralnog đubriva za 32 hektara poljoprivrednog zemljišta, koliko obrađujem, potrebno bi bilo oko 8.000 evra“, rekao je Kleut.

„Ne mogu, radi te kupovine, da se zadužujem kreditom koji, umesto đubriva, nudi ministar poljoprivrede iako je beskamatni, jer neću imati odakle da vratim ni ako usevi dobro rode, pošto to nije jedini trošak.“

Dodatan problem, upozorava Prostran, je i što je poljoprivredna mehanizacija u Srbiji jako zastarela i traktori koji se koriste troše mnogo više goriva nego oni novije proizvodnje.

Šta su akcize?

Akciza je poseban oblik poreza na promet i jedan od najstarijih poreskih oblika.

Proizvodi koji se oporezuju su uglavnom monopolskog karaktera, nemaju alternativu na tržištu, visoke su tražnje i potrošnje, a poreski obveznici su proizvođači i uvoznici.

Najčešće su to cigarete, alkoholna pića i naftni derivati.

Obveznik je dužan da akcizni proizvod obeleži akciznom markicom.

2. Zašto kasne subvencije

Država plaća poljoprivrednicima subvencije od 4.000 dinara po hektaru.

Ovaj iznos je utvrđen već godinama unazad, a prema rečima Milana Prostrana, pre deset godina bio je čak tri i po puta veći.

„Direktna plaćanja poljoprivrednicima su bila 14.000 dinara po hektaru za gorivo i đubrivo“, kaže Prostran.

Naši paori su, tvrdi on, „dobro informisani kolike subvencije dobijaju njihove kolege u zemljama EU, ali su i njihovi agrarni budžeti mnogo veći“.

„Pitanje je sada koliko tu uopšte država može da izdvoji“, kaže Prostran.

Za Dragana Kleuta iz Saveza poljoprivrednih udruženja Banata, problem nisu samo male subvencije, već i to što one kasne – pa i godinama.

„Prosečne subvencije kasne po godinu dana“, slaže se Svetlana Cvijanović.

„To je potcenjivanje radnika.“

Paori predlažu da isplata subvencija bude u roku do 60 dana, kako bi mogli da organizuju proizvodnju i kupovinu sirovina.

„Ako predate zahtev za subvenciju u junu, vi biste već u septembru mogli da kupite kukuruz, koji je mnogo jeftiniji tada nego na proleće“, kaže Cvijanović.

„Ako vam subvencija kasni godinu ili čak dve, vi morate da ulažete u proizvodnju sami, a ne znate ni kada će novac doći.“

Šta su subvencije?

Subvencije predstavljaju novčanu pomoć iz javnih fondova ili državnog budžeta za oblasti i delatnosti od javnog interesa.

Takvu pomoć države uglavnom daje ustanovama i gazdinstvima za podsticanje proizvodnje i druge unapred određene namene.

Ta finansijska sredstava mogu da se koriste isključivo za namenu za koju su predviđena.

3. Uvoz mleka u prahu i mesa

Srbija godišnje uveze oko 30.000 tona mesa – oko 23.000 tona svinjskog, oko 6.000 tona pilećeg mesa i oko 2.000 tona drugog mesa, podaci su Privredne komore Srbije.

Najviše mesa se legalno uvozi iz Evropske unije, ali poljoprivrednici u Srbiji strepe da je u pitanju zamrznuto meso.

U EU zamrznuto meso može da se koristi samo šest meseci od momenta zamrzavanja, dok je kod nas ta granica godinu dana.

„To meso se u EU baca, a mi ga uvozimo na štetu domaćih stočara“, navodi Prostran.

„Zato nam je stočarstvo ozbiljno ugroženo.“

Iz Saveza poljoprivrednih udruženja Zapadne Srbije kažu da je cena domaćih mesnih proizvoda zato pala.

Problem koji Srbija može da ima, upozorava Prostran, ako i ograniči uvoz stranog mesa, jesu brojni sporazumi koje je već potpisala.

„Mi smo liberalizovali tržište i potpisali brojne sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama regiona i EU“, kaže agroekonomista.

„Jedino što bi sada moglo da se uradi jeste da se uvede viša carina na uvoz i na taj način se destimuliše kupovina stranog mesa.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]