„Sedam pasa upotrebljenih u pogrešne svrhe je stradalo zbog trovanja suzavcem i zadobijenim povredama. Među konjima nema preminulih“, objavio je jedan korisnik 8. jula svojim javnim Fejsbuk i Instagram profilima.
Snimak ove uznemiravajuće tvrdnje, u kojoj autor dodaje da su u „veterini ogorčeni i besni zbog stradanja nedužnih životinja“, masovno je deljen na društvenim mrežama uz saosećanje, zabrinutost i bes.
MUP Srbije je u saopštenju demantovao ove navode i dodao da su tri konja povređena bačenim kamenicama tokom protesta u Beogradu druge nedelje jula.
Autor poruke o stradalim životinjama, koji na društvenim mrežama navodi da je veterinar, nije odgovorio da pitanja BBC-ja da pojasni navode o stradanju pasa i potkrepi ih dokazima.
Šta se zaista dogodilo sa psima i da li je moguće da uginu od trovanja suzavcem?
Odgovore na ova i druga pitanja za BBC daju stručnjaci u oblasti veterine.
- Dezinformacije o protestima u Srbiji, manipulacije i teorije na društvenim mrežama
- Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost
- Šta dalje: Do kad mogu trajati protesti u Srbiji
Odakle je došla vest o psima koji su uginuli od suzavca?
Prve noći protesta u Beogradu, na brojnim privatnim i medijskim snimcima zabeleženi su sukobi policije i demonstranata, prekomerne upotrebe sile, hapšenja, bacanja suzavca i topovskih udara.
Nešto kasnije, na Fejsbuku i Instagramu je osvanula emotivna tvrdnja jednog mladića da je sedam službenih pasa uginulo navodno od posledica trovanja suzavcem.
Post se ubrzo citirao i na Tviteru – jedan od tvitova o stradalim psima podeljen je više od 300 puta.
Komentar drugog Fejsbuk korisnika, u kojem, pozivajući na originalnu objavu, navodi da je „istina“ da su „mučenici uginuli od suzavca“, a da su „veterinari koji rade sa njima poludeli“, takođe je u vidu skrinšota počeo da cirkuliše društvenim mrežama.
Na Fejsbuku, prema pretrazi javnih objava, ovi skrinoštovi podeljeni su stotinak puta.
Mladić koji je objavio da su službeni psi stradali, kasnije je obrisao taj post.
Napisao je da je uklonio post zbog puno pitanja koje je počeo da dobija, ali da je ponudio „info iz prve ruke“.
Potom je objavio apel pratiocima da mu ne šalju „nikakve portale“ i da ne želi da daje „nikakve izjave“, te da je i ovo što je napisao „previše“.
„Meni je ipak stalo do diplome i licence za rad“, piše dalje u javnoj Fejsbuk i Instagram objavi i dodaje da „postoji nešto što se zove poslovna tajna“.
Koristeći pretragu i alate Spredfast i Kraudtengl, utvrdili smo da ni na jednom drugom profilu nije objavljena slična informacija ili svedočenje, kao i da je prvobitno potekla iz ovog izvora.
Mladić koji je objavio tvrdnje o otrovanim psima na protestu nije ponudio dokaze za ovu tvrdnju.
Na pitanja BBC novinara da, ukoliko želi i anonimno, pojasni, potvrdi ili demantuje ono što je napisao, nije odgovorio, niti ponudio objašnjenje.
Nema dokaza da su psi stradali
MUP je navode o stradalim psima demantovao i ocenio kao „potpune izmišljotine“.
Ali kako u saopštenju nije ponuđeno više informacija niti je do objavljivanja teksta stigao odgovor na dodatna pitanja BBC-ja, informacije smo zatražili i od Veterine Beograd i Veterinarskog fakulteta.
Obdukcije uginulih ili stradalih službenih životinja vrše se na Veterinarskom fakultetu, kaže za BBC profesor Vladimir Nešić sa Katedre za sudsku veterinarsku medicinu i zakonske propise.
Nikakve informacije nisu dobili niti je bilo obdukcija službenih pasa otrovanih suzavcem na protestu, dodaje Nešić.
„Službeni vojni i policijski psi su osigurani i zato nam ih uvek šalju, a osiguranje, čak i kada je neki očigledan uzrok uginuća, insistira da se uradi obdukcija da bi isplatili tu štetu“, objašnjava profesor.
Ni Katedra za patologiju, ni za sudsku veterinarsku medicinu nisu radile obdukcije službenih pasa posle protesta, ističe on.
Obdukcije službenih konja se takođe rade na ovim katedrama, kao i drugih životinja za potrebe sudskih slučajeva kada zbog, na primer, ubistva, trovanja ili drugih razloga to naloži Tužilaštvo.
Direktor Veterine Beograd, Budimir Grubić, za BBC kaže da ni u ovoj ustanovi nije bilo nikakvih intervencija niti prijava slučajeva pasa otrovanih suzavcem.
Još nekoliko privatnih dežurnih ambulanti koje je BBC kontaktirao takođe nisu imale ovakve slučajeve.
- Srbija, protesti i policija: Kratak pregled prekomerne upotrebe sile
- Od korone, preko politike, do nasilja na ulicama – zašto se dijaspora pridružila protestima
Kako utiče suzavac na pse?
Tokom prvih noći protesta koji su počeli 7. jula u Beogradu, policija je koristila velike količine suzavca zbog kojeg su i demonstranti, novinari, pa čak i sami pripadnici policije, osetili tegobe – kašalj, suze, otekle oči, čak i gušenje.
Suzavci spadaju u bojne otrove – to je grupa jedinjenja koji se zovu lahrimatori ili lahrimacioni agensi i oni nisu letalni, objašnjava za BBC profesor Saša Trailović sa Katedre za farmakologiju i toksikologiju Veterinarskog fakulteta.
„Nikada nisam čuo niti pročitao da je neko nastradao od suzavca, niti da je životinja nastradala“, kaže Trailović.
Promene koje izaziva suzavac korišćen za suzbijanje nereda su, prema njegovim rečima, „reverzibilne“, kako ih toksikolozi i farmakolozi nazivaju.
Kada prestane dejstvo tog agensa, nestaju i efekti.
„Svi simptomi koji se javljaju kod ljudi, javljaju se i kod životinja, s tim da kod ljudi čak može doći do ozbiljnijih reakcija jer su skloni da rukama razmažu i češanjem očiju pogoršaju stvar“, objašnjava Trailović.
„Suština je da lahrimatori spadaju u neletalne bojne agense. To nisu letalna jedinjenja“ ističe Trailović.
Suzavac ima iste efekte na pse kao i na ljude – može da izazovu kašalj, kijanje i slične tegobe, objašnjava i Budimir Grubić iz Veterine Beograd.
„Ali ne izaziva trajne štetne posledice, već služi da privremeno imobiliše“, kaže on.
Ono što, prema Trailovićevim rečima, može da se desi i psu i čoveku, jeste povreda od čaure suzavca prilikom ispaljivanja.
Argentina stoji iza protesta. Milicija pucala u Maradonu!!!#protesti2020 #protesti pic.twitter.com/4hT22k70A0
— ZlatiBORAC (@BoracZlati) July 9, 2020
Međutim, kada je trovanje službenih pasa u pitanju, u njegovom dosadašnjem iskustvu je nailazio na neobične slučajeve kada su se službeni psi inhalaciono trovali svežim eksplozivom tokom obuke.
Ističe i da su se prvi put glasine o trovanju pasa suzavcem pojavili tokom prošlogodišnjih protesta u Hong Kongu.
„Pamtim sve šta se dešavalo do 9. marta (1991. godine, demonstracije u Beogradu, prim. ur.), nikada nije bilo ozbiljnijih problema jer jednostavno nije moguće da bude time izazvano“, zaključuje Trailović.
Da li je psima mesto na protestu?
Događaji na kojima može doći do jake buke, bacanja petardi i meteža, ujedno predstavljaju i visoki rizik po dobrobit životinja, kao i čoveka, smatra profesorka Marijana Vučinić sa Katedre za Zoohigijenu, koja se bavi proučavanjem ponašanja životinja i pasa.
„Postoje neki negativni stimulusi na koje ne može da se prilagodi praktično nijedno živo biće – na eksploziju bombe, grmljavinu, petarde“, objašnjava Vučinić za BBC.
Buka i drugi nagli stimulusi izazivaju ogroman strah i stres za pse, objašnjava ona, a mogu da izazovu i razne štetne posledice i poremećaje ponašanja.
Direktor Veterine Beograd Budimir Grubić kaže i da jake petarde poput topovskog udara, mogu da izazovu i fizičke povrede, pored negativnih uticaja na psihičko stanje psa.
Psi na buku različito reaguju, mogu da beže, postanu agresivni ili paralisani.
Društvenim mrežama je za vreme protesta cirkulisala fotografija vlasničkog psa koji preplašen leži na zemlji dok ga vlasnica smiruje, a na Tviteru je bilo i fotografija sklanjanja pasa lutalica na sigurno.
uzeli smo lutalicu iz centra sad je na sigurnom pic.twitter.com/jA7H5Q8K69
— bambi 🪐 (@sakrarijum) July 10, 2020
„To su katatonične reakcije“, objašnjava profesorka.
Međutim, dodaje ona, postoji i nešto što se zove „habituacija“, odnosno kada se negativni stimulusi ignorišu i registruju kao neprijatnost – isto je kod pasa i kod čoveka.
Službeni psi prolaze kroz različite obuke, između ostalog i kako da ne reaguju na bilo šta što bi moglo da im skrene pažnju, da bi naučili kako da se ponašaju tokom eksplozija i drugidž stresnidž situacija.
Najvažnije je da uvek poštuju svaku komandu svog vodiča.
„Policijski psi su prisiljeni da stoje mirno i tolerišu buku, jer su trenirani na poslušnost – ali ta buka u njima sigurno izaziva jaku neprijatnost“, kaže Vučinić.
Grupe aktivista za prava životinja u svetu se protive upotrebi pasa u vojne i policijske svrhe, vodeći se argumentima da mogu da nastradaju, da tokom godina razviju različite bolesti zbog izloženosti štetnim materijama.
Takođe zameraju i navodne nasilne metode kažnjavanja službenih životinja tokom dresure, koja je i prema Zakonu o dobrobiti životinja u Srbiji zabranjena za sve ostale životinje.
(Ne)proverene informacije o protestima i šta sa njima
Sve dostupne informacije, kao i činjenice da se nisu oglasili veterinari, stručnjaci ili svedoci, ukazuju da do uginuća pasa od trovanja suzavcem nije bilo.
Na prvi pogled, „vest“ je došla iz kredibilnog izvora, od osobe koja navodi da radi kao veterinar – te smo skloni da poverujemo.
Iako nije poznat razlog zašto je, bez dokaza, izneta tvrdnja o stradanju pasa na protestu, izvesno je da je privukla veliku pažnju i izazvala saosećanje, ali i naklonost i zahvalnost onome koji je objavio.
Objave koje izazivaju jake emocije kod drugih, posebno kada se javljaju u vreme napetih događaja, jako se brzo prenose dalje. One mogu da podstaknu i paniku, brigu, bes i stres, a u nekim slučajima i razrađivanje teorija zavere.
Dodatni problem je i široko rasprostranjeno nepoverenje u institucije i njihova nespremnost da brzo reaguju i ponude dokaze za tačnost ili neistinitost ovskvih tvrdnji, što može da podstakne teze da se istina zataškava i krije.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
