Kazahstanski autoritarni lider kaže da je ovlastio snage bezbednosti da „pucaju bez upozorenja“ usred nasilnog gušenja antivladinih protesta.
Predsednik Kasim-Žomart Tokajev je takođe rekao da je „20.000 bandita“ napalo glavni grad Almati, epicentar protesta izazvanih povećanjem cene goriva.
On je okrivio strance obučene „teroriste“, ne dajući bilo kakve dokaze za tu tvrdnju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova kaže da je do sada u nemirima ubijeno 26 „naoružanih kriminalaca“ i 18 pripadnika obezbeđenja.
U televizijskom obraćanju, Tokajev je rekao da su na njegov zahtev iz Rusije i susednih država poslate mirovne snage i da su u zemlji privremeno kako bi osigurale bezbednost.
Snage Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) predvođene Rusijom imaju oko 2.500 vojnika.
Tokajev je „posebno zahvalio“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu za slanje trupa.
- Predsednik Kazahstana podneo ostavku
- Kako živi pravoslavni Kazahstanac u Beogradu
- Evroazijska unija i Srbija: Šta donosi dogovor
Nemiri su počeli u nedelju kada se cena tečnog naftnog gasa (TNG) – koji mnogi ljudi u Kazahstanu koriste za gorivo svojih automobila – udvostručila, što je izazvalo masovne proteste.
Kazahstanske vlasti prethodno su saopštile da će vratiti ograničenja cena goriva za vozila na šest meseci, posle nekoliko dana smrtonosnih nemira izazvanih upravo rastom tih cena.
Cene benzina i dizela takođe će biti ograničene za isti period.
Iako su prvobitno izazvani porastom goriva, protesti su prerasli u političke, sa drugim zahtevima.
Drugog dana protesta, 4. januara, demonstranti su upali u kancelariju gradonačelnika najvećeg grada Kazahstana – Almatija.
Predsednik Kasim-Žomart Tokajem optužio je „terorističke bande“ obučene u inostranstvu da stoje iza nemira, a kao odgovor na proteste, uveo je vanredno stanje širom zemlje koje obuhvata policijski čas i zabranu masovnih okupljanja.
On je prethodno raspustio vladu i rekao da će biti vraćene cene goriva.
Kazahstan se često opisuje kao autoritaran, a na izborima pobeđuje vladajuća partija sa skoro 100 odsto glasova.
Ne postoji efikasna politička opozicija.
Analitičari su za BBC rekli da ovi protesti nisu iznenađujući u zemlji u kojoj nema izborne demokratije – gde ljudi moraju da izađu na ulice da bi se čuo njihov glas.
Kako su nemiri eskalirali u sredu, kancelarija gradonačelnika Almatija i predsednička rezidencija su zapaljeni, prenosi agencija Rojters.
Iako je Tokajev došao na vlast 2019. godine, demonstranti su bes usmerili na njegovog prethodnika Nursultana Nazarbajeva, koji je imao moćnu ulogu u državnoj bezbednosti otkako je napustio predsedničko mesto.
Čuli su se demonstranti kako uzvikuju Nazarbajevo ime, a snimak na kojem se vidi kako ljudi pokušavaju da sruše džinovsku bronzanu statuu bivšeg lidera deljen je na društvenim mrežama.
On je otpušten 5. januara u pokušaju da se obuzdaju nemiri.
Kazahstan: Profil zemlje
Gde se nalazi? Kazahstan se graniči sa Rusijom na severu i Kinom na istoku. To je ogromna država veličine Zapadne Evrope.
Zašto je Kazahstan važan? Bivša sovjetska republika, uglavnom nastanjena muslimanima i sa velikom ruskom manjinom, ima ogromne mineralne resurse, sa tri odsto globalnih rezervi nafte i važnim sektorima uglja i gasa.
Zašto se pojavljuje u vestima? Neredi inicirani rastom cena goriva, koji su eskalirali u šire proteste protiv vlade, doveli su do ostavki na vrhu i krvavog obračuna sa demonstrantima.
Šta se desilo u Almatiju?
U Almatiju je policija ispaljivala šok bombe i suzavac na više hiljada demonstranata, ali nije uspela da ih spreči upad u kancelariju gradonačelnika, prenosi AFP.
Kanat Tajmerdenov, načelnik gradske policije, rekao je da su „ekstremisti i radikali“ napali 500 civila i opljačkali stotine preduzeća.
Nepotvrđeni izveštaji govore i da su se ljudi okupili u blizini drugih vladinih zgrada u Almatiju i u drugim gradovima u zemlji.
Masovne demonstracije su zabeležene u utorak u nekoliko oblasti.
Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev proglasio je vanredno stanje u Almatiju, glavnom gradu Nursultanu, i u zapadnoj Mangistauskoj oblasti.
Predsednik je takođe izdao dekret kojim prihvata ostavku vlade zbog nemira.
Zamenik premijera, Alihan Smailov, privremeno je imenovan za novog premijera.
U video obraćanju u utorak, predsednik je rekao da su napadi demonstranata na vladine kancelarije „apsolutno nezakoniti“.
Demonstracije su počele pošto su vlasti u zemlji bogatoj naftom podigle gornje granice cena tečnog naftnog gasa koji koriste vozila, što je izazvalo skok potrošačkih cena.
U pojedinim izveštajima se takođe govorilo o prekidima interneta širom zemlje.
ФОТО: что происходит в Алматы. В крупнейшем городе Казахстана действует чрезвычайное положение: протестующие поджигают автомобили, блокируют автомагистрали. Подробнее: https://t.co/IXDw04EcMd pic.twitter.com/ZbNKh6BwL1
— bbcrussian (@bbcrussian) January 5, 2022
Predsednik Tokajev je kasno u utorak tvitovao da će vlasti vratiti niže cene goriva „kako bi osigurale stabilnost u zemlji“.
Protesti su retki u Kazahstanu, zemlji koja je 1991. proglasila nezavisnost usled raspada Sovjetskog Saveza.
Međutim, grad Žangaozen, u provinciji Mangistau, bio je poprište velikih nemira 2011.
Najmanje 14 radnika u naftnoj industriji ubijenoje u policijskom razbijanju protesta organizovanih zbog niskih plata i uslova rada.
Ovaj grad je takođe bio jedan od glavnih centara poslednjih protesta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
