Kfor

Reuters

Na Kosovu su održana dva protesta Srba – u Štrpcu su se građani okupili zbog ranjavanja 11-godišnjeg dečaka i njegovog 21-godišnjeg rođaka, a u Mitrovici zbog politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vladajuće Srpske liste.

Na protestima u Štrpcu okupilo se više stotina ljudi noseći transparente na kojima je ispisano Evropo, za šta su ti naša deca kriva i Stop nasilju nad Srbima.

Uoči okupljanja, Dalibor Jevtić, predsednik opštine Štrpce i potpredsednik Srpske liste, rekao je da je Kforu i kosovskoj policiji upućen zahtev da povećaju prisustvo i osiguraju bezbednost za sve građane.

„Građani su sa pravom uznemireni. Naša deca nisu sigurna i oni su dužni da obezbede tu sigurnost“, rekao je Jevtić za RTS.

U Mitrovici se, u isto vreme, okupilo nekoliko desetina građana tražeći od vlasti u Beogradu da prekinu pregovore o normalizaciji odnosa sa Prištinom, dok Kosovo ne oslobodi uhapšene Srbe i ne povuče bezbednosne snage sa severa, prenosi Kossev.

Na protest u Štrpcu pozvali su članovi Srpske liste, većinske srpske partije na Kosovu, a u Mitrovici je okupljanje organizovao Pokret za odbranu Kosova i Metohije.

Zašto protestuju Srbi u Štrpcu?

Protest je zakazan pošto je na 11-godišnjeg dečaka i 21-godišnjeg Miloša Stojanovića pucano iz automobila u pokretu u blizini Štrpca 6. januara.

Jevtić je okupljenima rekao da se sa skupa šalje poruka mira, ali i hrabrosti.

„Danas sa ovog mesta šaljemo poruku da nas neće uplašiti. Svako od nas je Stefan i Miloš i poruka onima koji žele da nas proteraju jeste da nisu uspeli“, rekao je Jevtić.

Stojan Marinković, direktor škole koju pohađa upucani dečak, izjavio je da je zajednička želja svih okupljenih na protestu da srpska deca bezbrižno odrastaju.

„Šaljemo poruku da verujemo u slobodu i pravo na život i da samo u miru možemo izgraditi bolju budućnost za sve nas“, rekao je Marinković, kako prenosi Tanjug.

Stojanović, koga je napadač pogodio u šaku, posle pucnjave je rekao da je na njegovog rođaka i njega pucano kada su išli po badnjak.

„Bili smo za badnjak kao i svake godine, izašli smo na put da se slikamo i posle slikanja, naišao je automobil, ispalio metak, pogođen sam u ruku“, izjavio je on za televiziju Herc, a prenosi portal Kossev.

Kosovska policija je uhapsila napadača i zaplenila oružje i vozilo za koje se veruje da su korišćeni tokom napada.

Kosovsko tužilaštvo tereti 33-godišnjeg A.K. za tri krivična dela: teško ubistvo u pokušaju, upotreba opasnog oružja ili oruđa i izazivanje opšte opasnosti.

Kosovska policija

Reuters

Tužilaštvo sumnja da je A.K. istoga dana, oko 13 časova, pucao i u Brezovici.

„On je svojim automobilom marke ‘golf V’, usled nemogućnosti da uđe na put koji vodi ka Ski centru, pošto je bila gužva, skrenuo ka Štrpcu i iz revolvera marke „Mossberg“ pucao pet puta u vazduh“, saopštilo je tužilaštvo.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju Republike Srbije saopštila je da je na Božić pretučen 18-godišnjeg mladića srpske nacionalnosti u Klokotu, a kosovska policija navela je da još istražuje slučaj.

„Nakon službe u crkvi, mladić je krenuo kod tetke, kada ga je na putu napala grupa Albanaca, od kojih je neke prepoznao kao obezbeđenje lokalnog restorana“, piše u saopštenju.

Iz policije je rečeno da prve informacije pokazuju da je reč o tuči dve grupe ljudi u kojoj je jedna osoba lakše povređena, kao i da se pregledaju snimci bezbednosti kamera u okolini mesta na kom se dogodio incident.

Kažu da su osobe koje su prijavile nasilje bile pod dejstvom alkohola, te da zbog toga oni nisu odmah ispitani, a policija nije još uvek uspela da identifikuje osumnjičene. Rad na ovom slučaju se nastavlja.

Zašto protestuju Srbi u Mitrovici?

Desetine ljudi okupilo se u severnoj Mitrovici držeći transparent sa natpisom Vučiću, Kosmet te neće, izdao si nas – Nećemo ni tvoju ZSO, prodao si nas.

Nebojša Jović iz Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, jednog od organizatora protesta, tražio je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da reaguje na prisustvo kosovske policije na severu.

„Tražimo da budu pušteni na slobodu svi uhapšeni Srbi i da albanski sud i policija nemaju nikakve ingerencije da sude i hapse Srbe na Kosovu i Metohiji jer to je protivno Ustavu i Rezoluciji 1244.

„Tražimo vraćanje UNMIK suda i UNMIK policije“, naveo je Jović.

Tokom tri nedelje u decembru, Srbi su na Kosovu blokirali puteve u znak protesta zbog hapšenja tri sunarodnika.

Dejan Pantić, jedan od bivših pripadnika Kosovske policije, uhapšen je 10. decembra pod optužbom za napad na policiju.

Pre Pantića, uhapšen je Miljan Adžić, a potom i Slađan Trajković.

Barikade su uklonjene nakon razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Srbima sa Kosova, a pošto je krajem decembra Pantić prebačen u kućni pritvor.

Preostala dvojica uhapšenih nisu oslobođena, a neki Srbi sa Kosova su tvrdili da nisu ispunjeni svi uslovi za uklanjanje barikada.

Trojica uhapšenih Srba su među 600 bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti koji su službu napustili početkom novembra.

Predstavnici Srba odlučili su da napuste kosovske institucije pošto je Vlada Kosova uvela najpre opomene, a od 21. novembra i kazne od 150 evra za sve koji ne žele da promene srpske registarske oznake za gradove na Kosovu u one sa oznakama Republike Kosovo.

Ova odluka nije stupila na snagu jer je 24. novembra postignut dogovor Beograda i Prištine kojim se Srbija obavezala da će prestati da izdaje registarske tablice sa imenima kosovskih gradova, a Kosovo da će obustaviti dalje radnje u vezi sa preregistracijom vozila.

Odnosi Beograda i Prištine godinama su zategnuti, dijalog uz posredovanje Evropske unije ne daje rezultate, a često je stanje na Kosovu, gde živi većinsko albansko stanovništvo na ivici je sukoba.

Srbi, koji su većinsko stanovništvo na severu Kosova, u više navrata proteklih godina su blokirali puteve iz različitih razloga, nezadovoljni potezima vlasti u Prištini koja teži potpunom međunarodnom priznanju, čemu se Beograd protivi.


Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari