protest beograd lažne vesti

BBC

Demonstracije zbog nezadovoljstva radom vlasti u Srbiji i načinom na koji se bori protiv epidemije korona virusa, proširile su se iz glavnog grada do Novog Sada, Niša i drugih gradova.

Brojni trenuci okršaja sa policijom, batinanja demonstranata pendrecima, bacanja kamenica, suzavaca i baklji zabeleženi su fotografijama, video snimcima i drugim objavama i komentarima preplavili su društvene mreže.

S velikom količinom sadržaja na mrežama, posebno kada se radi o događajima koji rasplamsavaju različite emocije, javljaju se i objave koje mogu da dovedu u zabludu – dezinformacije, manipulacije, netačne tvrdnje, različite spekulacije, potpirivanja i teorije o protestima i onima koji stoje iza njih.

Posledice širenja nekih od ovakvih objava nekad mogu biti donekle i bezazlene, ali deljenje netačnih i neproverenih informacija može imati štetne posledice, unositi konfuziju, raspirivati strasti i sukobe – čak i kada se dele iz najbolje namere i verovanja u njihovu tačnost.

BBC na srpskom donosi nekoliko primera objava o protestima na koje treba obratiti pažnju, pristupati im sa oprezom i proveriti da li su verodostojne – posebno pre nego što ih podelite sa svojim prijateljima i pratiocima na Fejsbuku, Tviteru i Instagramu.

Šta je bilo sa prebijenim demonstrantom?

lažna vest prebijeni demonstrant u beorgadu

BBC

Petnaestak žandarma, jedan za drugim, udara pendrecima i šutira muškarca koji zgrčen leži na kolovozu bez pružanja otpora, a zatim prolaze dalje sve dok ga policajci iz džipova ne uklone na trotoar. Druga, burna noć julskih protesta u Beogradu.

Video snimak ovog incidenta, koji je ocenjen kao „vrhunac policijske brutalnosti“, samo na jednom od Tviter naloga koji ga je preneo ima više od sedam miliona pregleda. Na drugom snimku vidi se dolazak osoblja Hitne pomoći koje pritrčava povređenom.

Šta je bilo sa ovim čovekom i da li je dobro je glavno pitanje koje je se postavljalo narednih dana.

Tvrdnja da je umro, te da je policija navodno uhapsila ekipu Hitne pomoći da to sakrije i da će sutra biti „eksplozija na ulicama“ našla se u Vajber poruci nepoznatog autora koja se masovno raširila Fejsbukom, Tviterom i Instagramom.

Samo je jedan Jutjub video sa tvrdnjom da je „dečko podlegao povredama“ imao više od 130.000 pregleda za jedan dan.

Istina je da je pretučeni muškarac živ, jeste povređen, pregledali su ga lekari i nije u kritičnom stanju, potvrđeno je za BBC iz Beogradskog centra za ljudska prava, jedne od organizacija koja pruža pravnu pomoć oštećenim građanima.

„Ovo su trolovi namerno pušteni da bi izazvali nemire i krv na ulici“, napisao je jedan čovek na Fejsbuku.

Nije poznato ko je izvor i iz kojih razloga je podeljena netačna vest da je čovek nastradao i da se slučaj zataškava.

Objava je uznemirila mnoge, a neki od mnogobrojnih komentara na društvenim mrežama su puni su brige, ali i ljutnje.

Dodatnu konfuziju i sumnju u ono što se desilo sa pretučenim mladićem izazvala je objava jednog korisnika Instagrama koji je napisao da je nakon incidenta žrtvu napada odveo kući pošto je bio blizu, kako je naveo.

Organizacije Beogradski centar za ljudska prava i A11 podnele su krivičnu prijavu protiv neidentifikovanih policijskih službenika „zbog sumnje da su izvršili krivično delo zlostavljanje i mučenje predviđeno članom 137. stavom 2 KZ tako što su zlostavljali učesnika protesta sa gornjeg snimka“, navodi A11.

Misterija ugašenog – i vraćenog – Instagram naloga

Tvrdnja da je hakovan i ugašen Instagram nalog devojke koja je svojih 14 hiljada pratilaca obaveštavala o situaciji na protestima, delila snimke policijskog nasilja i savete za zaštitu i bezbedno kretanje odjeknula je Instagram storijima, Fejsbuk grupama i profilima i Tviter nalozima uoči petog dana protesta.

ugašen instagram profil lolizam

BBC

Revoltirani i zabrinuti korisnici društvenih mreža požurili su da podele ovu informaciju i uzbune prijatelje – tvrdeći, između ostalog, da iza hakovanja stoji neko iz vlasti, te da je profil namerno ugašen da bi se sprečilo pružanje pomoći ljudima na protestu.

Neki od tvitova koji izražavaju brigu za bezbednost i sudbinu devojke iza ugašenog Instagram profila deljeni su stotine puta, drugi su tvrdili da je nastupio medijski mrak.

Istovremeno, pojavili su se navodi drugih korisnika Fejsbuka i Instagram da su im iz telefona neobjašnjivo nestali određeni snimci sa protesta ,što je dodatno doprinelo brizi.

Ali se u slučaju ugašenog profila „nije desilo nikakvo pomračenje“, objasnila je za BBC Jelena, devojka koja stoji iza profila Lolizam.

Njoj je stigao mejl od Instagrama sa obaveštenjem da „menja šifru“ i zahtevom da potvrdi da li je to zaista ona.

To znači da je neko – bukvalno je mogao biti bilo ko – pokušao da se uloguje u njen profil.

Kako nije odmah primetila obaveštenje, Instagram je privremeno suspendovao profil – što je jedna od mera zaštite korisnika koju ova platforma primenjuje kada dođe do sumnjivog pokušaja logovanja ili menjanja šifre.

Jelena kaže da je, kada je videla da je profil nestao, pronašla mejl, prijavila da ona nije pokušavala da menja šifru – i profil joj je vraćen.

„Nemam pojma ko je to uradio i iz kojih razloga, ali odbijam da verujem da je, fazon BIA, jer sam ja i običnom narodu trn u oku“, rekla je ona za BBC.

Dodaje i da treba „stati na put senzacionalizmu i širenju lažnih vesti jer nas to samo odvraća od bitnih tema“.

Na društvenim mrežama kruži ogromna količina informacija i sadržaja koji ljude koji su već pod stresom i pritiskom zbog protesta može učiniti dodatno uznemirenim i besnim, a mogu doprineti i širenju panike.

Zato je još važnije da proverite priču i šta se zaista dogodilo pre nego što u nju poverujete i kliknete „podeli“.

„Ljubav u doba revolucije“ – nije se desilo

Romantična fotografija mladog para koji se ljubi ležeći na ulici dok se u pozadini vide pripadnici policije je uz opis „Ljubav“ osvanuo na stranici Dnevna doza Beograda, što je, imajući u vidu kontekst i trenutak kada je objavljena neke korisnike naveo da pomisle da je nastala na aktuelnim protestima u Srbiji.

Međutim, reč je o fotografiji nastaloj na demonstracijama u Vankuveru 2011. Iako je postala viralna i deljena kao jedna od najboljih fotografija poljubaca na svetu, priča iza nje nije tako romantična – devojka je pala na zemlju usled sukoba sa policijom, a njen partner je pokušavao da je smiri.

poqubac na protestu stara slika

BBC

Stranicu Dnevna doza Beograda na kojoj je objavljena fotografija prati oko 90.000 ljudi, objavu je odatle podelilo par stotina korisnika, a slika se našla i na drugim profilima na Fejsbuku i Tviteru.

Kako da znate da li je fotografija autentična, gde je nastala i kada? Najpre, pogledajte detalje na njoj i da li se uklapaju u kontekst u kojem je objavljena.

U pozadini se naziru osobe sa fluorescentnim prslucima kakve obično nose redari, a koji nisu do sada viđeni na snimcima sa protesta u Beogradu i drugim mestima u Srbiji.

Autentičnost fotografije može da proveri svako i to besplatnim i dostupnim alatima – pretragom slike preko Gugla ili sajtova kao što je ruski Jandeks, koji pokazuju gde je ranije ta ista fotografija objavljena.

Nakon što su drugi korisnici na stranici Dnevna doza Beograda ukazali da je reč o staroj fotografiji, opis je promenjen i dopunjen:

„Ljubav je najveća revolucija

Fotografija nastala na demonstracijama u Vankuveru“.

Suzavac na volej vraćen policiji – pogrešna zemlja i godina

Na protestima u Beogradu mogli su da se vidi snimci i fotografije na kojima neki od demonstranata šutiraju ili bacaju kanistere suzavca nazad ka policiji koja ih je prethodno ispalila.

suzavac volej video

BBC

Ali snimak mladića koji „na volej“ dočekuje suzavac i spretnošću vrhunskog fudbalera ga vraća policiji nije nastao u Beogradu, već u Bejrutu.

Video je na jednom Tviter profilu do sada imao skoro 200.000 pregleda. Delili su ga i drugi korisnici društvenih mreža i na Fejsbuku i Jutjubu.

I u ovom slučaju su drugi korisnici ukazali da je reč o starom video snimku koji nema veze sa aktuelnim demonstracijama u Beogradu.

Besplatnim alatom InVid moguće je izdvojiti frejmove, a zatim pretragom slika preko Gugla ili Jandeksa, dolazi se do originalnog video snimka sa antirežimskih protesta u Libanu u decembru 2019.

Isti video se masovno delio i među korisnicima društvenim mreža u Americi u kontekstu protesta zbog smrti Džordža Flojda.

Ko stoji iza protesta u Srbiji – teorije i glasine

„Proruski desničari“, MI6, CIA, „profesionalno organizovane grupe povezane sa stranim faktorom, koje po svaku cenu žele haos i bratoubilački rat u Srbiji“, Ukrajinci koji su ratovali protiv Rusa, Dragan Đilas, Milo Đukanović, „oni koji su protiv migranata, 5G mreže i koji veruju da Zemlja ravna“, „međunarodni savez huligana i kriminalaca“ i Vladika Grigorije – svi oni su u nekom trenutku i na nekim mestima označeni kao odgovorni za proteste protiv režima u Srbiji.

Neke od ovih tvrdnji i spekulacija, prenose se u medijima i dodatno šire na društvenim mrežama, a dolaze od državnog vrha i članova vladajuće stranke, dok protivnici i kritičari vlasti na društvenim mrežama tvrde da su za nerede i incidente odgovorni navijači i „plaćeni provokatori“ bliski državi, pa čak i posebne policijske jedinice..

ko stoji iza protesta

BBC

Na Tviteru i Jutjubu mnoštvo korisnika deli iste ili slične video montaže sa snimcima incidenata i porukama opozicionih političara i stranaka kojima su na društvenim mrežama pisali o izlasku na ulicu i protestu, označavajući ih kao organizatore.

Pristalice vlasti zagovaraju teorije da nije reč o „spontanom okupljanju“, već o režiranim akcijama opozicije.

„Podbacio je deo naših bezbednosnih službi. Videli smo kasnije da je bilo upliva ne samo kriminalnog, već i inostranog faktora, to jest stranih službi“, izjavio je i predsednik Vučić na konferenciji za medije posle prve noći protesta.

U jednom od mnogobrojnih tekstova o teorijama ko stoji iza protesta na srpskim sajtovima, navodi se da su u pitanju antievropske snage, „što je jasno budući da su glavne perjanice protesta bili upravo proruski desničari – nekadašnji član Dveri Srđan Nogo, lider Dveri Boško Obradović, Mlađan Đorđević iz Saveza za Srbiju“.

„Huligani Torcide na ulicama Beograda ubačeni sa ciljem da ne preteknemo i Hrvatsku u ekonomiji“, napisao je na Tviteru Miroslav Čučković, predsednik Gradske opštine Obrenovac i član Predsedništva Srpske napredne stranke.

Istovremeno, osumnjičeni da su „rušili Beograd“ i izazivali nerede su i dva muškarca, koje je, prema navodima u brojnim medijima, Bezbednosno informativna agencija (BIA) privela – „jednog iz Ukrajine i jednog iz Kirgistana, obojicu sa izraelskim državljanstvom i pasošima“, piše Politika.

Društvenim mrežama se šire vesti i o privođenju državljanina Tunisa, kao i Velike Britanije – kao „dokaz o umešanosti stranih službi“.

Sa druge strane, u saopštenju koje je potpisalo sedam organizacija civilnog društva navodi se da „postoji bezbroj dokaza“ da je većinu nasilnih demonstranata instruirao državni aparat.

Kako se navodi, cilj „specijalno obučenih policijskih službenika i režimskih batinaša“ je bio da se domaćoj i svetskoj javnosti prikaže da su protesti „nasilnički i da iza njih stoje ultradesničarske organizacije“, prenosi Beta.

Do sada ni jedna formalna ili neformalna organizacija ili grupa građana nije stala iza protesta koji su počeli 7. jula ispred Skupštine u Beogradu a kasnije se proširili u na druge gradove.

Ambasade Rusije i Ukrajine demantovale su navode o njihovoj umešanosti.

„Maske nisu potrebne“

Pozivajući ljude da se pridruže protestu, političar Saša Radulović napisao je da „maske svakako nikome nisu potrebne, a ni držanje posebnog odstojanja većeg od normalnog“.

Ove tvrdnje suprotne su stavovima stručnjaka u oblasti zdravlja.

maske

BBC

Od početka izbijanja epidemije korona virusa, zvaničan savet Svetske zdravstvene organizacije bio je da samo dva tipa ljudi treba da nose maske: oni koji su bolesni i pokazuju simptome, i oni koji se staraju o ljudima za koje se sumnja da imaju korona virus.

SZO je početkom juna promenila stav o zaštitnim maskama, pa sada savetuju da ih treba nositi u javnim prostorima kako bi se sprečilo širenje korona virusa.

Od zemlje do zemlje širom sveta preporuke ili obaveze o nošenju maski u javnom prostoru se razlikuju, ali je u mnogima aktuelan savet da se nosi tamo gde održavanje fizičke distance nije moguće.

U Srbiji je na snazi obavezna mera nošenja maski u zatvorenim prostorima i javnom prevozu.

Jedna preporuka zdravstvenih stručnjaka, kao dokazana uspešna mera za sprečavanje širenja virusa, na snazi je u celom svetu – održavajte fizičku distancu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari


Ostali komentari (1)