Protesti u Iranu: Kako je 50 dana antivladinih demonstracija promenilo život u moćnoj bliskoistočnoj zemlji

U Iranu već 50 dana traju najveći antivladini protesti kakvi nisu viđeni više od 40 godina. Pojedini Iranci veruju da su oni već izvršili ogroman uticaj na društvo i da su doneli promene.

Demonstracije su započele sredinom septembra kao reakcija na smrt Mahse Amini, dvadesetdvogodišnjakinje koju je policija za moral odvela u pritvor u Teheranu zato što je navodno prekršila stroga iranska pravila koja od žena zahtevaju da prekriju kosu hidžabom.

Od tada, demonstranti su nastavili da se opiru snagama bezbednosti u naporima da uguše proteste na sve načine – organizacija za zaštitu ljudskih prava HRANA tvrdi da je ubijeno 298 ljudi, a da je uhapšeno više od 14.000 u protestima u 129 gradova, zaključno sa 2. novembrom.

Ljudi u Iranu kažu za BBC da su protesti već doveli do značajnih promena u svakodnevnom životu u zemlji na pet ključnih načina.

Protesti koji su započeli u Iranu pre 50 dana kao osuda nasilja nad ženama postali su najozbiljnije iskušenje za vlast u zemlji još od Islamske revolucije 1979. godine.

• Šta traže demonstranti u Iranu
• Ko upravlja Iranom
• Zašto Iran pogubi više žena nego bilo koja druga zemlja
• „Ne znači ne“: Iranke protestuju zbog obaveznog hidžaba

Odbacivanje hidžaba

U poslednjih nekoliko nedelja, mnoge Iranke odbijaju da se povinuju pravilima o pokrivanju glave, penjući se na kontejnere i automobile, vitlajući maramama u vazduhu.

Društvene mreže prepune su fotografija žena na javnim prostorima bez marama, među kojima su i poznate ličnosti kao što je glumica Fatemeh Motamed-Arja.

Razmere ove javnog prkosa nisu zabeležene u istoriji Islamske Republike.

U nekim objavama čak mogu da se vide slike mladih Iranki otkrivenih glava sasvim blizu pripadnika snaga bezbednosti, iako vlasti insistiraju da se pravila nisu promenila.

„Skidanje marama i dalje je protivzakonito“, rekao je 30. oktobra za jedan novinski sajt Kanmohamadi, portparol iranske policije za moral.

To nije sprečilo Iranke da nastave da se oglušuju o zabranu.

Šezdesetdevetogodišnja žena rekla je za BBC da je od početka protesta često izlazila iz kuće ne noseći maramu.

„Pre neki dan sam hodala ulicom i čula sam kako mi trubi neki automobil iza mene. Okrenula sam se i videla mladu ženu u automobilu bez marame“, ispričala je žena koja je tražila da ostane anonimna.

„Poslala mi je poljubac i pokazala znak pobede. Uradila sam isto! Za četrdeset i kusur dana, zemlja se promenila više nego za četrdeset i kusur godina.“

Pogledajte video:

Bitke za zidove i ulice

Aktuelni protesti u Iranu takođe se ističu u odnosu na prethodne zbog „bitke za javne zidove“.

Grafiti slogani sada su postali uobičajen prizor, baš kao i snimci na društvenim mrežama na kojima ljudi snimaju sebe kako pišu po zidovima.

Gradske vlasti se trude da prekreče te grafite, ali vode unapred izgubljenu bitku.

Većina parola usmerena je protiv vrhovnog vođe, ajatolaha Hamneja – pooštrena retorika koja se ranije retko mogla čuti – i napada iranski teokratski režim, ističući sekularnu prirodu protestnog pokreta.

Ali prava bitka za javni prostor odvija se na ulicama: demonstranti ignorišu pravila kojima se zabranjuju demonstracije, ruše ili pišu po vladinim bilbordima.

„Ljudi su stvorili privremeno oslobođene zone u kojima devojke i žene plešu dok masa kliče, gde ljudi skandiraju slogane zahtevajući kraj represiji, dok se sastaju da razgovaraju o tome u kom pravcu pokret treba da se razvija“, kaže za BBC iranski pisac i aktivista Aleks Šams.

„Protesti su se ispoljili kao jedan od najvažnijih prostora u kojima Iranci mogu da zamišljaju drugačiju vrstu budućnosti za sebe.“

• Oko 1.000 ljudi optuženo zbog učešća u protestima u Iranu
• Svedočenja uhapšenih na protestima u Iranu: „Gore je nego na snimcima, policajci su nemilosrdni“
• Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije

Snaga mladosti

Đaci su među najaktivnijim grupama na protestima, a nevladina organizacija HRANA tvrdi da je tokom protesta poginulo više od 47 dece.

Poginula omladina postala je jedan od istaknutijih simbola ovih nemira.

Imena kao što su Nika Šakarami i Sarina Esmailzadeh postala su popularni heštegovi i njihove slike se često pojavljuju među grafitima.

Ovo je prvi put da se mlađi Iranci mogu videti u takvim ulogama na protestima.

Na društvenim mrežama možete videti brojne snimke školaraca (od kojih su mnoge devojke) kako uzvikuju slogane protiv vlade, cepaju slike vrhovnog lidera ajatolaha Hamneja ili zamenjuju slike u udžbenicima slikama ljudi ubijenih tokom gušenja protesta.

U jednom videu naširoko deljenom na društvenim mrežama mogu se videti školska deca kako teraju pripadnika snaga bezbednosti koji je došao u njihovu školu kao govornik – oni mu viču „da se gubi“.

• I deca ginu na protestima u Iranu: Šta tvrde njihove porodice
• Smrt iranske tinejdžerke: Na snimcima se vidi kako protestuje pre nestanka
• Učenice skinule hidžabe u Iranu u znak protesta

Prkos pobeđuje strah

Husein Salami, šef Revolucionarne garde, 29. oktobra dao je demonstrantima ultimatum.

„Ne izlazite na ulice! Danas je poslednji dan nemira“, citirali su Salamija državni mediji.

Ali tog istog dana bilo je više izveštaja o protestima i sukobima sa snagama bezbednosti.

BBC na persijskom naišao je na veliki broj priča ljudi u kojima se jasno vidi prkos uprkos pretnji svirepim gušenjem pobune koji još nije viđen u tim razmerama.

Jedna od njih, mlada žena koja je želela da ostane anonimna, rekla je da je ostavila bebu sa majkom da bi izašla na demonstracije.

„Bojala sam se, ali moram to da uradim da bi moje dete imalo bolju budućnost.“

Faravaz Favardini, irački pevač i aktivista koji živi u Nemačkoj, takođe veruje da je zamajac protestima dalo nezadovoljstvo trenutnom situacijom u čitavom iranskom društvu.

„Sve poskupljuje, ima mnogo represije“, kaže Favardini.

„Posle onoga što se desilo Mahsi Amini, ljudi su shvatili da čak i oni koji se na bave politikom mogu da stradaju ni zbog čega. Mislim da je to navelo mnoge da počnu da se bore za nadu.“

• Iranski verski vođa kaže da su proteste orkestrirali Amerika i Izrael
• Šta je policija za moral u Iranu

Jedinstvo

Upadljiva karakteristika ovih protesta jeste način na koji su pokrenuli različite delove iranskog društva, za razliku od ranijih pokreta.

Proteste iz 2009. posle objave rezultata predsedničkih izbora iz te godine predvodila je srednja klasa, a u ustanku iz 2019. godine učestvovali su uglavnom siromašniji delovi društva negodujući protiv cena goriva.

U ovim nemirima učestvovale su razne iranske etničke grupe koje su šetale ruku pod ruku, a to ukrštanje ogleda se i u sloganima.

Na prvim protestima posle smrti Mahse Amini, Kurdkinje, u prvi plan izbio je slogan na njenom rodnom jeziku: „Jin, Jijan, Azadi“ (žene, život i sloboda, na kurdskom).

On sada ima verzije i na farsiju, jeziku koji je najviše u upotrebi u Iranu, i na azerijskom.

Aleks Šams kaže da tvrdnje vlade da bi protesti mogli da dovedu do etničkog separatizma i građanskog rata u Iranu nisu uspele da poljuljaju to jedinstvo.

„Solidarnost među Irancima različitog porekla bila je od ključne važnosti za zamajac protesta i uspela je da poruši barijere straha i nepoverenja. Dok vlada tvrdi da se protesti protive religiji, ljudi i verskog i neverskog porekla stali su jedni uz druge i odbili da budu neprijatelji“, dodaje on.

Prethodni pokreti nisu uspeli da dovedu do značajnije promene u Iranu, ali Šams veruje da bi ovog puta moglo biti drugačije.

„Poslednjih nekoliko nedelja dramatično je promenilo osećaj ljudi za to šta je sve moguće. A to je već samo po sebi pobeda“, zaključuje Šams.

Pogledajte video: Žene širom sveta seku kosu u znak podrške Irankama

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]