I ovog petka bilo je uobičajene gužve na beogradskom mostu Gazela, samo su nepregledne kolone vozila zamenile desetine hiljada pešaka, a nervozno trubljenje sirena pištaljke, poneki aplauz i uzvici „ostavke, ostavke“.
Zvuke koraka remeti struganje točkova skejta dok mladić na njemu lagano krstari kroz masu, kao po pešačkoj zoni, a sliku neba pred sumrak presecaju transparenti.
Mostom hoda i Momčilo Davidović, visoki, prosedi Beograđanin, sa naočarima na glavi, koji za BBC kaže da je tu zato što „smo se kao društvo mnogo razboleli i moramo nešto da uradimo da se izlečimo“.
Da bi do „izlečenja“ došlo potebni su baš ovakva okupljanja, ali samo ako imaju jasne zahteve i „ukoliko se desi nešto što će da zaboli vlast, kao što je blokada puteva“, ocenjuje Davidović.
On je jedan od više desetina hiljada demonstranata, koji su se okupili na „Protestu protiv nasilja“ posle dva masovna ubistva u Beogradu i okolini Mladenovca.
Ovo je bio drugi skup u samo nekoliko dana i jedno od najmasovnijih protestnih okupljanja prethodnih deset godina u Srbiji.
- Novi protest u Beogradu pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, nepregledne kolone ljudi u šetnji i blokadi mosta Gazela
- „Naučite nas ljubavi“ i „Sve mora da stane“: Protesti protiv nasilja u Srbiji
- Dubona i Malo Orašje, sedam dana posle tragedije: „Sve i dalje stoji“
- Povratak đaka u školu „Vladislav Ribnikar“: Policija na ulazima, držanje za ruke i sedam zahteva
Zahtevi organizatora bili su ostavke ministra policije Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina, šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA), smena članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Radio-televizije Srbije (RTS), kao i ukidanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi.
Protestna šetnja počela je u 18 časova ispred Narodne skupštine, a završena je kod Sava centra na Novom Beogradu, desetak kilometara dalje, gde je demonstrante, pored kolona vozila kojima su blokirali put, dočekao i – mrak.
Pogledajte vide sa protesta:
Kolona bez kraja
Od Narodne skupštine demonstranti su se spustili Ulicom kneza Miloša, isto kao i na prethodnom okupljanju pre četiri dana.
Cilj ovoga puta nije bio u Nemanjinoj ulici, gde je sedište Vlade Srbije, već na Novom Beogradu, a organizatori na čelu kolone nekoliko puta su se zaustavljali kako bi se osvrnuli na one iza sebe.
Kada ne bi uspeli da vide kraj kolone, usledio bi aplauz i prodoran zvuk nekoliko pištaljki – simbola demonstracija protiv režima nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića krajem 1990-ih.
Kraj kolone se nije nazirao ni kada se stiglo do Mostarske petlje, što je iznenadilo neke od okupljenih.
„Je l’ nas i sada ima devet hiljada?“, ironično i ushićeno dobacuje jedan do učesnika protesta.
„Ma jok, oko tri“, uz smeh mu odgovara niži muškarac do njega, dok mu se oko nogu mota mali pas crnih i belih šara.
Bile su ovo šale na izjave predstavnika vlasti, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da je na prethodnom protestu u utorak bilo 9.000 ljudi.
‘Ovako nije ni u špicu’
Masa ljudi spušta se na Mostarsku petlju dok im iznad glava vijore zastave Srbije, a transparenti šetaju gore-dole, šaljući poruke:
„Uzalud ih budim“ i „Empatija, a ne agresija“.
Desetine ljudi odjednom počinju da aplaudiraju i vade telefone kako bi slikali starijeg čoveka koji ih posmatra sa travnjaka pokraj druma, dok u rukama drži transparent na kojem piše: „Vršac protiv kompletnog idiota“.
Neki su odlučili i da sa nadvožnjaka iznad mosta Gazela, dela međunarodnog autoputa E75, posmatraju dalji tok protesta, tiskajući se sa sa fotoreporterima za jedno od mesta na samoj ogradi, kako bi imali bolji pogled.
Tamo je i Beograđanka Melita Tadić, žena sa crnom trakom na glavi, koja joj pomaže da se zaštiti od košave.
Odmah nam postavlja pitanje:
„Koliko ima ljudi, šta kažu?“.
Brzo odgovaramo da je teško proceniti, ali i da se od Mostarske petlje nije video kraj kolone u čitavoj Ulici kneza Miloša.
Pitamo je i zbog čega je danas na ulici, a kaže da je tu „iz moralnih razloga“ i zbog toga što se poslen dve smrtonosne pucnjave prošle nedelje osetila „tužno, poraženo i nemoćno“.
„Drugi način ne postoji, već mirnim, kulturnim putem da iskažemo šta osećamo“, kratko ocenjuje.
Pogledajte video sa prvog protesta u utorak:
Nedaleko od nje stoji Milan, visoki čovek sede kose, koji posle malo nećkanja odlučuje da objasni zbog čega ovo majsko veče provodi na mostu.
„Sve ono što se u poslednje vreme događa u Srbiji neprimereno civilizovanom društvu“, priča, pa se osvrće da vidi dokle je stigla kolona demonstranata, koja sada već u potpunosti prekriva most.
„Promene slede, možda neće ići lako, ali verujem da će da se dese“, kaže optimistično sredovečni Milan koji nije želeo da kaže prezime.
Dok nekako pronalazi malo mesta uz ogradu nadvožnjaka, Jelena Veljković, 42-godišnja Beograđanka, prepričava kako se osećala kada je saznala za pogibiju 17 ljudi, mahom dece, pucnjavama prošle nedelje.
„Užasno, očajno, potpuno zamrznutih osećanja, nisam mogla da funkcionišem danima“, nabraja, dok joj se nos crveni od vetra.
„Dodatni udarac je bio način na koji su se vlastodršci odnosili prema problemu – više su kontrolisali štetu za njih, nego što su se bavili njegovim rešavanjem“, smatra ona.
Zato je, kako kaže, i došla na ovo okupljanje.
„Nada se da će se nešto promeniti, ali nažalost to ne očekujem“, priča Beograđanka.
„Uprkos tome, svaki put izađem, kako bismo se borili protiv tog osećaja bespomoćnosti. Nada umire poslednja, moramo da borimo“.
Sumrak i mrak sa druge strane Gazele
Uključenje na most donosi novu razonodu za demonstrante – iza spuštenog zadnjeg stakla jednog od zaglavljenih automobila posmatra ih mala glava, bez suviše kose.
„Izvini, bebo, izvini“, obraća se detetu starija žena sa naočarima, pa mu šalje poljubac, a za uzvrat dobija osmeh i mahanje.
Lagano koračajući, kao u popodnevnoj šetnji vikendima, demonstranti nastavljaju ka Novom Beogradu.
„Ovako nije ni u špicu“, šali se devojka u dvadesetim godinama sa prijateljicama sa kojima je došla na protest, aludirajući na to da je saobraćaj u oba smera sada već potpuno stao.
Pored nje prolazi muškarac ruku punih protestnih rekvizita – pištaljki, bedževa i zastavica, ali više ne uspeva da pronađe mušterije kako šetnja odmiče.
- „Tuga, nemoć, strah, ogorčenost i ljutnja“: Tragedija u Beogradu, viđena očima profesora
- Deset godina od masovnog ubistva u Velikoj Ivanči: Kako se mala sredina nosi sa tragedijom
- Može li Srbija da se oslobodi neregistrovanog oružja
Dok demonstranti osvajaju metar po metar Gazele, ni sumrak ne gubi vreme.
Sa druge strane reke Save dočekao ih je mrak, a osim sunčeve, nije bilo ni svetlosti uličnih svetiljka.
Stotine okupljenih našli su rešenje, upalivši svetla mobilnih telefona, što je naišlo na oduševljenje i aplauze.
„U petak vas zovem na sednicu Narodne skupštine“, uzvikuje Srđan Milivojević, narodni poslanik Demokratske stranke i jedan od organizatora skupa.
„Upalimo svetlo Srbiji, u petak nema kući“, dodaje on na kraju govora, najavljujući novi protest naredne nedelje.
Deo demonstranata se razilazi ka Novom Beogradu, dok druga grupa odlazi kućama istim putem kojim su prešli most.
Automobili i autobusi kroz nekoliko minuta ponovo prolaze Gazelom, a zeleni i crveni čovečuljci na semaforima u Ulici kneza Miloša ponovo počinju da služe njihovoj nameni.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
