Nedelju dana nakon što je na Tviter profilu Levice Srbije objavljena fotografija krvavog potiljka lidera stranke Borka Stefanovića, na ulice Kruševca izašli su ljudi koji su protestovali zbog navodnog prebijanja predsednika i još dvojice aktivista. Sedam dana kasnije, protesti su počeli i u Beogradu gde traju do danas.
Borko Stefanović je godinu dana kasnije, 23. novembra, ponovo u Kruševcu.
„Biću u mesnoj zajednici Rasadnik u Kruševcu, na istom mestu gde je prošle godine trebalo da se održi tribina one večeri kada su nas napali“, kaže Stefanović za BBC na srpskom.
U Kruševcu se razgovara o istim stvarima o kojima je trebalo da se priča pre godinu dana.
„Nažalost, tema se ne razlikuje mnogo, osim što će sada, zbog svega što se desilo u proteklom peridu, biti više razgovora o nasilju i o tome da protesti u Srbiji traju već godinu dana“, kaže.
Istog dana, pokret „1 od 5 miliona“ u Beogradu pedeset i prvu nedelju za redom organizuje subotnji protest.
„Na 51. protestu obeležavamo jednu od prvih većih pobeda, možda i najveću do sada – Univerzitet u Beogradu je doktorat Siniše Malog proglasio plagijatom“, kaže Srđan Marković, jedan od organizatora protesta.
Proteklih godinu dana, Marković je skoro svake subote bio na ulici – propustio je, kaže, tri ili četiri protesta.
„Mi i dalje nastavljamo da se borimo za društvo protiv nasilja, demokratski i pravno uređenu državu“, dodaje.
Za poslanika Srpske napredne stranke, Vladimira Đukanovića, protesti su danas ništa više od okupljanja ljudi „koji nemaju šta da rade“.
„To nisu nikakvi protresti, to je okupljanje male grupe ljudi koja očito nema šta da radi kod kuće, nema pametnija posla i onda se njih dvadesetak, trideset okupi“, kaže Đukanović za BBC na srpskom.
Đukanović smatra da su demonstranti upadom u Radio-televizije Srbije, u martu ove godine, afirmisali nasilje.
„Ti protesti su afirmisali najgori primitivizam i nagore nasilje. Žali bože takvih protesta i što uopšte neko pokušava političku ideju na takav način da afirmiše“, izričit je Đukanović.
Od „krvavih košulja“ do „1 od 5 miliona“
Do tačnih podataka o tome koliko je ljudi u poslednjih godinu dana protestovalo na ulicama Srbije nemoguće je doći.
Kada je 8. decembra 2018. godine, dve nedelje posle napada na Stefanovića, Savez za Srbiju organizovao protestu šetnju ulicama Beograda pod sloganom „Stop krvavim košuljama“, organizatori su procenjivali da je na ulicama bilo više od 10 hiljada ljudi.
Ipak, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović procenio je da je na ulicama bilo svega hiljadu i po ljudi.
Uprkos hladnom decembru 2018. godine, protesti su se nastavili, a slogan protesta je uskoro postao „1 od 5 miliona“.
Slogan, nastao kao odgovor na izjavu predsednika Aleksandra Vučića, koji je poručio da neće ispuniti nijedan zahtev opozicije čak i ako na ulice izađe pet miliona ljudi, uskoro postaje pokret.
Datumi koji su obeležili godinu protesta:
- 23. novembar 2018. – Lider Levice Srbije Borko Stefanović napadnut u Kruševcu
- 30. novembar 2018. – Prvi protest u Kruševcu
- 8. decembar 2018. – Prvi protest „Stop krvavim košuljama“ u Beogradu, organizovan „protiv nasilja aktuelne vlasti“ na poziv opozicionih partija udruženih u Savez za Srbiju.
- 16. januar 2019. – Tiha šetnja i sveće za Olivera, protest posvećen Oliveru Ivanoviću, političaru sa Kosova, koji je ubijen tačno godinu dana od protesta
- 12. mart 2019. – Večernja šetnja u čast Zorana Đinđića na godišnjicu njegove smrti
- 16. mart 2019. – Opozicioni lideri i demonstranti ušli su u zgradu Radio-televizije Srbije. Protest sa najviše tenzija do tada, koji je nastavljen i narednog dana ispred Predsedništva Srbije, a zatim ispred zgrade beogradske policije
- 13. april 2019. – Veliki miting opozicije u Beogradu, na koji su došli građani iz cele Srbije i na kojem su izneta tri zahteva
- 19. april 2019. – Veliki miting vladajuće Srpske napredne stranke u Beogradu, na koji su došli građani iz čitave Srbije. Koncert Riblje Čorbe, Ace Lukasa i Olivera Mandića
- 11. maj 2019. – Opozicija ispred Predsedništva organizovala „Slobodnu zonu„
- 3. jun 2019. – Stručni tim pokreta 1 od 5 miliona predstvaio analizu sdtručnog tima i preporuke i definisali zahteve
- 31. jul 2019. – Na Fakultetu političkih nauka, u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo, počinje serija Okruglih stolova – dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima na mogućim parlamentarnim izborima 2020. godine
- 10. avgust 2019. – Sukob demonstranata pokreta 1 od 5 miliona i obezbeđenja Predsedništva Srbije
- 13. septembar 2019. – Studenti pokreta „1 od 5 miliona“ blokirali Rektorat Univerziteta u Beogradu zahtevajući da se ispita doktorat ministrafinansija Siniše Malog
- 25. septembar 2019. – Nakon 12 dana provedenih u Rektoratu, studenti predaju ključeve rektorki Ivanki Popović koja im je obećala da će se Univerzitet do 4. novembra oglasiti povodom doktorata Siniše Malog
- 16. septembar 2019. – Savez sa Srbiju objavio da će bojkovati izbore 2020. godine
- 6. Oktobar 2019. – Pokret „1 od 5 miliona“ podržao bojkot izbora
- 21. oktobar 2019. – Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu jednoglasno utvrdio da je doktorat ministra finansija plagijat
U februaru, pokret „1 od 5 miliona“ raširio se i van Beograda – šetalo se u više od 100 gradova i opština u Srbiji.
Zajedno sa liderima i simpatizerima opozicionih partija okupljenim u Savezu za Srbiju, građani su proleće dočekali na ulicama.
Sredina marta donela je prve tenzije na ulicama Beograda kada je grupa demonstranata zajedno sa liderima Saveza za Srbiju ušla u zgradu Radio-televizije Srbije.
Tri meseca protesta, kordoni i blokade – šta dalje
Protest 13. aprila – Dan za odmeravanje snaga
Tenzije su se nastavile dan kasnije ispred Predsedništva Srbije i kasnije ispred zgrade beogradske policije gde su okupljeni od nadležnih tražili da oslobode privedene građane nakon upada u RTS.
Mesec dana kasnije, ulicama Beograda su, za samo sedam dana, prošetale hiljade i hiljade ljudi iz cele Srbije.
Prvo su, 13. aprila, na veliki miting opozicije u Beogradu, došle hiljade ljudi iz cele Srbije, a samo šest dana kansije, na Trgu republike okupili su se simpatizeri Napredne stranke Srbije, koji su osim obraćanja predsednika i predsednice vlade, uživali i u koncertima Riblje Čorbe, Ace Lukasa i Olivera Mandića.
Nakon veliki okupljanja, broj učesnika subotnjih protesta počinje da se smanjuje.
Zahtevi i okrugli stolovi
„Bilo je intenzivnijih protesta od ovih, ali ne i dužih“, kaže za BBC na srpskom profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević.
Isti intenzitet protesta je, kaže, teško održavati godinu dana.
„Iz subote u subotu je jako teško održavati intenzitet bez jasnog plana i jasne predstave da će taj protest imati neki neposredni rezultat i učinak“, dodaje.
Broj ljudi na ulicama smanjio se, smatra Pavićević, i zbog političkih partija.
„Odustajanje javnih ličnosti koje su bili neka vrsta lica protesta na početku, ali i sukobi organizatora i partija, doveli su do toga da građani odustanu od subotnjih šetnji. Dogodio se i prirodni zamor“, smatra Pavićević.
Ipak, Marković iz pokreta 1 od 5 miiona kaže da je cilj ovog pokreta da „sarađuju sa svima“.
„Naša ideja je i dalje da sarađujemo sa svima koji su protv ovog sistema jer samo zajedno možemo da ga promenimo“, kaže Marković.
Sa vremenskim uslovima na ulicama Beograda, menjali su se i zahtevi koje su upućivani vlasti.
Kada je Savez za Srbiju u februaru predstavio Sporazum sa narodom, spisak sedam načela kojim je ovaj opozicioni savez „odgovorio na zahteve građana okupljene u pokretu „1 od 5 miliona““, na sajtu ovog građanskog pokreta mogao se naći dugi spisak zahteva.
Danas je taj spisak nešto kraći, ali se pitanja o kojima ovaj pokret raspravlja na subotnjim protestima proširio.
Marković je tako u poslednjih mesec dana, kaže, putovao do Valjeva gde je ovaj pokret ogranizovao protest podrše uzbunjivaču Aleksanadru Obradoviću , ali i do Bora, gde je „1 od 5 miliona“ podržao građane koji protestuju zbog sve goreg kvaliteta vazduha.
Pavićević smatra da je ovaj pokret počeo da prati i „dnevne afere“ što je doprinelo gubitku motivacije građana.
„Njihovi osnovni zahtevi koji se tiču demokratizacije i izbornog procesa su tu od početka, ali ne mogu da budu stalni izvor tenzija“, objašnjava Pavićević.
Protest podrške Obradoviću i podršku građanima Bora Pavićević opisuje kao dnevne afere.
„Počeli su da prate dnevne afere, što je malo daje dinamiku, ali i koštalo gubitka dinamike jer ovde afera aferu sustiže i tome nema kraja“, kaže.
Marković ipak isistira da su zahtevi ostali isti.
„Zahtevi se nisu mnogo promenili. Inicijalna kapisla bio je napad na Borka Stefanovića, naša glavna crta i dalje jeste borba protiv nasilja. Sve ostalo može da se svede na to da se mi borimo za promenu sistem“, kaže.
Kakvi god bili, ti zahtevi vladajuću partiju ne interesuju preterano, kaže Đukanović, koji je krajem leta učestvovao na seriji okruglih stolova, koji su za iste sto doveli vlast i opoziciju.
„Potpuno me ne zanima koliko će oni da protestuju i da li će da protestuju, niti me zanimaju njihovi zahtevi, niti bilo kod normalnog to treba da zanima“, izričit je Đukanović.
Šta je dijalog po Četam haus pravilu
Koliko su uspešna septembarska okupljanja opozicije
Razgovor sa vlašću na okruglom stolu za Stranku slobode i pravde, čiji je Borko Stefanović postao član krajem aprila, nije dugo trajao.
„Mi smo bili samo na prvom Okruglom stolu. Odustali smo jer je vlast još na prvom sastanku pokazala da ne želi ništa da menja. Za njih, u Srbiji je sve u redu i mi smo demokratska država“, kaže Stefanović.
Stafonovićeva stranka izabrala su drugačiji put.
„Potpuno nam je jasno da ćemo morati va institucionalnim, nenasilnim demokratskim pritiskom da nateramo vlast da prihvati zahteve grupe „1 od 5 miliona“, kaže.
Šta donosi Nova, 2020. (izborna) godina
Hoće li ljudi ostati na ulicama i u Novoj godini?
„Ja pretpostavljam da će neki broj ljudi ostati na ulicama do izbora 2020. godine. Mnogo toga zavisi od političke dinamike“, smatra Pavićević.
Stefanović prošlu godinu vidu kao godinu u kojoj se nešto novo dogodilo u Srbiji.
„Najvažnije je to što su ljudi pokazali da neće odustati, a mislim da je to nova stvar u Srbiji, bar u proteklih osam godina“, kaže.
Siguran je da na potencijalnim izborima u martu sledeće godine neće glasati.
Od Otpora do doktorata Siniše Malog – ko čuva nezavisnost Univerziteta
Džudit Batler o protestima srpskih studenata, slučaju Marije Lukić i nenasilju
„Ja i ostali iz Ujedinjenog fronta za bojkot vidimo sebe širom Srbije gde ćemo objašnjavati ljudima da je bojkot samo prvi korak i da se nastavlja borba za dobijanje pravih demokratskih izbora“, kaže.
Marković planira da svake naredne subote bude na ulici. I skoro je siguran i da neće glasati na narednim izborima.
„Ja mislim da neću glasati. Mi se trenutno zalažemo da se izbori bojkotuju i mislimo da je neizlazak na izbore odgovor na stabilokratiju u kojoj živimo“, kaže Marković.
Poslanik vladajuće stranke Đukanović ne vidi važnost, a ni brojnost prisutnih na protestima danas.
„Više se ljudi okupi kada menja sličice za određene albume, nego što imate ljudi na tim protestima“, kaže.
Teško predvideti koliko će protesti trajati i koliko će biti masovni, objašnjava Pavićević.
„Čuvari vatre su nakon velikih Studentskih protesta 1996-1997 neko vreme istrajavali u protestima, iako to nije dalo nekakav efekat. Ovde je teško predvideti da će se protesti ugasiti ili intenzivirati jer je politička dinamika nepredvidiva“, kaže.
Siguran je samo da je pokret „1 od 5 miliona“ doprineo da Univerzitet u Beogradu u obećanom roku donese odluku o doktoratu ministra Malog.
„Bez intervencije (blokade Rektorata) koje su oni imali u Rektoratu, ta stvar ne bi tako brzo bila završena i ne bi Univerzitet uspeo da se odbrani na ovaj način od onoga što je ozbiljno ugrožavanje autonomije i dostojanstva celog Univerziteta“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
