Protesti u Srbiji: „U manjim sredinama je potrebno više hrabrosti, ali su se ljudi osmelili“

Po sparnim junskim danima, Nenad i Nežan šetali su ulicama Leskovca i Zaječara.

Prvi put od početka maja, kada su počele demonstracije protiv nasilja, posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u kojima je stradalo 19 ljudi, uglavnom dece i mladih, skupovi su 17. juna istovremeno održavani u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, četiri najveća grada u Srbiji.

Protesnih šetnji je prethodno bilo i u drugim gradovima, samo su se održavale u različitim danima.

„U manjim sredinama je potrebno više hrabrosti, pa izlazak na ulice govori da je ljudima dosta onoga u čemu živimo u proteklih desetak godina i da više na to ne pristaju“, kaže Nenad Zdravković iz Leskovca za BBC na srpskom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovara da je Srbiji „jedinstvo potrebnije nego bilo kada“ i da opozicija „politički zloupotrebljava tragediju“.

Nežan Nikolić iz Zaječara smatra da „Srbija nije samo Beograd“ i da bi „trebalo da se šeta u više gradova“ kako bi se, kako kaže „ovi sklonili sa vlasti“.

„Ako je ovo dobro, ja ne znam šta može onda da je loše.

„Ovo mora da pukne, ali mora da se istraje do kraja i da se što više ljudi okupi“, govori on za BBC na srpskom.

• Mala politička debata po kiši protesta „Srbija protiv nasilja“
• „Šetaćemo dok se ne ispune svi zahtevi“: Poruka demonstranata sa protesta „Srbija protiv nasilja“
• „Srbija protiv nasilja“, mesec dana kasnije: Mogu li opozicioni protesti da prežive leto

Protesti „Srbija protiv nasilja“ organizovani su posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda početkom maja 2023.

Opozicija i njene pristalice traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.

Zahtevaju smenjivanje šefova bezbednosnih strktura, promene u medijima sa nacionalnom frekvencijom, koje takođe smatraju odgovornim za porast nasilja u zemlji jer u programima, kako kažu, „promovišu agresiju i nemoral“.

„Nijedan njihov zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev“, odgovara predsednik Vučić.

Održavanjem protesta i u drugim gradovima pokazuje se veće nezadovoljstvo i snaga, čime se otežava kontrola vlasti, smatra Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka iz Beograda.

Devete nedelje od kako se organizuju protesti „Srbija protiv nasilja“, šetnje su najavljene u 29 gradova i opština širom države.

Dan ranije, u petak 30. juna, blokiran je deo međunarodnog autoputa E75 u Beogradu, a saobraćaj je zaustavljen i na nekoliko tačaka u Novom Sadu.

Vlast odgovara da je blokiranje međunarodnog autoputa kršenje zakona, ali do sada nijednom nije sprečila opoziciju i demonstrante da tamo zaustave saobraćaj.

‘Kupili ste diplomu, nas nećete’

Nenad Zdravković je prethodnih nedelja koračao beogradskim ulicama, ali je protest organizovan i u njegovom rodnom Leskovcu, na 50 kilometara od Niša, pa sada učestvuje u protestnim šetnjama sa sugrađanima.

Izašao je, kaže, zbog „mržnje i nasilja koji se seju od državnog vrha do gradonačelnika u njegovom gradu“.

„Ova atmosfera u državi rezultat je predstavljanja bivših kriminalaca deci u školama, organizovanje emisija u kojima oni gostuju i direktne neodgovornosti institucija koje nisu sprečile tragedije u Beogradu i Mladenovcu (prigradskoj beogradskoj opštini)“, tvrdi on.

Ana Brnabić, premijerka Srbije, posle tragedija je više puta ponovila da „sistem nije zakazao“.

Vlast tvrdi i da je posle zločina usledila „najuspešnija kampanja za predaju nelegalnog oružja“ do sada.

Marija Đorđević, studentkinja arhitekture iz Niša, na ulicama je jer „želi da živi mirniji život bez straha“.

„Ne želim više da gledam kako ljude ucenjuju kako bi prisustvovali određenim događajima.

„Stalno se nešto gradi, a ne poštuju se pravila struke, ne ulažemo u parkove, zato sam na ulici, želim bolji život za sve nas“, kaže ona za BBC na srpskom.

Na platou kod skupštinske zgrade u Nišu 17. juna okupio se veliki veliki broj mladih i starih, a bilo je i onih koji su poveli kućne ljubimce.

Među njima je i Dragana Maksimović, koja nasmejano pozdravlja nekolicinu prijatelja.

„Mislim da je narod ustao, ovo više nije ni političko ni stranačko, ovo je narodno pitanje“, kaže ona za BBC na srpskom.

Maše kolegi sa fakulteta sa kojim je i pre četvrt veka protestovala na ulicama rodnog grada, zbog kako kaže, manje-više sličnih razloga.

„Opet mi“, dobacuje joj on sa osmehom.

Njen kolega Marko je u majici sa stisnutom pesnicom, simbolom organizacije Otpor, koja je okupljala mlade, studente i sindikate 1996/97. godine.

Suprotstavljali su se Slobodanu Miloševiću, tadašnjem predsedniku države, gerilski, pre svega grafitima, plakatima i nalepnicama.

„Nije ovo pun kapacitet, tek je buđenje, ali je počelo i to je važno“, uvereno govori za BBC na srpskom.

Draganu raduje što je sve više njenih sugrađana napolju, jer smatra da je važno da se protesti organizuju u što više gradova, da bi se čulo nezadovoljstvo i iz drugih sredina.

Grupa muškaraca drži transparent „Prokuplje ne ćuti“. Iz grada su udaljenog tridesetak kilometara od Niša.

Starija žena pokušava da se popne na zidić kako bi videla koliko je okupljenih.

„Ćuti, samo da se ne obrukamo“, dovikuje neko sa strane.

Grupa studenata nosi raznorazne kartonske plakate: „Kupili ste diplomu, nas nećete“, „Položili smo ispit“.

„Jug ne ćuti“, „Studenti ne ćute“, govore svi u glas.

„Treba ovo još da bude, svi gradovi da izađu“, dobacuje jedan od okupljenih, pokušavajući da nadglasa masu.

Na listi zahteva i lokalni problemi

Protestni skup slobodnih građana, kako je pisalo na flajeru, pod sloganom „Zaječar protiv nasilja“, okupio je 23. juna nekoliko stotina Zaječaraca na Trgu Nikole Pašića, ispred spomenika srpskom političaru poreklom iz ovog grada na istoku Srbije.

Pre nego što se krenulo u kratku šetnju do gradske uprave, pročitani su zahtevi čiji je zajednički imenitelj „hitno“.

Traže, između ostalog, da se van snage stave sve štetne odluke po grad, ostavku lokalne vlasti, nove izbore.

U koloni koja se protezala glavnom gradskom ulicom čuli su se zvuci pištaljki, truba i drugih rekvizita.

U masi su se vijorile i zastave Srbije, a mogla se videti i jedna ruska.

„Širenje protesta je dobro jer se onda na mapi vidi koliko opština i gradova ima problema.

„Situacija nam je katastrofalna, meni je generalno prva stvar zaštita na lokalu, zaštita istočne Srbije, jer ljudi nisu ni svesni šta mi sve ovde imamo i kada se na svetskom nivou ljudi bore za vodu, mislim da je glupo kako se mi ophodimo prema tome“, nabraja Anica Dojčinović za BBC na srpskom razloge zbog kojih protestuje.

‘Kada živite u malim sredinama, odmah vas označe’

„Mnoga deca su otišla za Beograd iz manjih sredina, samo u proteklih 11 godina otišlo je oko 20.000 ljudi iz Leskovca i to uglavnom mladih.

„Mi sredovečni moramo da motivišemo ove preostale sopstvenim primerom, da ne dozvolimo da im vlast ugrozi budućnost u gradu, gde su rešili da ostanu“, ukazuje Nenad Zdravković, po zanimanju doktor.

Dodatni problem malih sredina jeste što se svi znaju i jako brzo se pročuje ko je bio na ulicama, objašnjava.

„Izađe vas 1.500 do 2.500, sutradan kada dođete na posao odmah se zna ko je bio na protestu, odmah vas označe, svi se znaju.

„Ali ljudi su se oslobodili i na ulicama je bilo više nego što smo očekivali za prvi protest, dobio sam volju i snagu kao devedesetih i očekujem da će biti još masovnije“, dodaje optimistično ovaj 49-godišnjak.

Problem malih sredina je i neinformisanost, smatra Jovana Spajić iz Novog Sada.

Ona ranije nije javno protestovala, ali smatra da sada „neke stvari ne smeju više da se ignorišu kao da nas ne okružuju.“

„Ovo nije nešto što će se rešiti za nekoliko nedelja i smatram da treba da bude u što više gradova, da se oseti snaga kod kuće, da se dođe do ljudi do kojih ne dopiru informacije na adekvatan način, što je znatno izraženije u manjim gradovima.

„Zato treba da se okupljamo što više i nadam se da će ta snaga, ukoliko opstane, vremenom okupiti tu kritičnu masu“, kaže ona za BBC na srpskom.

Ono što je posebno raduje je što su demonstracije mirne i nada se da će ta zdrava atmosfera osmeliti i ostale da izađu i prošetaju.

„Znam da sam i ja bila jedna od njih, vodeći se time da ne treba da se ističem i tražim probleme, da ne skrećem pažnju na sebe.

„Želim da verujem da će protesti opstati, da postoji neka iskra istrajnosti i da dovoljno nas oseća da je vreme da o temama, o kojima se konstantno ćuti, progovorimo i ne samo to, nego da pustimo glas i budemo glasni“, dodaje.

Anica Dojčinović iz Zaječara primećuje da je sve više i više ljudi na ulicama i u drugim gradovima.

„Podržavam svakog ko traži pravdu na ulici.

„Volela bih da se svi ujedinimo, bez obzira na postojeće razlike“, dodaje.

‘U jednom trenutku bi sve moralo da se slije u Beograd’

Protesti širom Srbije obeležili su i poslednju deceniju 20. veka.

Nezadovoljstvo ljudi je raslo 1990-ih, pre svega ekonomskim stanjem, siromaštvom, ali i mnogim slučajevima nekažnjenog nasilja, nerasvetljenih ubistava, porastom kriminala, gušenjem medijskih sloboda, ratovima u bivšoj Jugoslaviji.

Direktan povod za izlazak na ulice bila je krađa na lokalnim izborima 1996. godine.

Te godine, pod parolom „Ustale su Nišlije za slobodu Srbije“ počeli su protesti koji su se proširili i na ostatak zemlje.

Protesti su okončani posle 88 dana i velikog međunarodnog pritiska donošenjem specijalnog zakona kojem je priznata pobeda opozicije na lokalnim izborima.

NATO bombardovanje 1999. i predsednički izbori 24. septembra 2000. kada Slobodan Milošević, tadašnji predsednik države, odbija da prizna poraz, bili su uvod u nove demonstracije širom države, koje su kulminirale masovnim protestom 5. oktobra.

Sve je počelo 29. septembra štrajkom rudara u rudnicima Kolubare, gde se proizvodi električna energija za veliki deo Srbije.

Narednih dana, štrajku su se pridružili ljudi iz čitave Srbije, većina škola, obdaništa i fakulteta nije radila, a posao su u pojedinim gradovima prekinule i državne službe.

Desetine hiljada ljudi počelo je od ranih jutarnjih časova 5. oktobra 2000. da pristiže u glavni grad iz svih krajeva Srbije, tražeći da Milošević ode sa vlasti što se na kraju i desilo.

• „Uvek je bila na ulici zbog nepravde“: Fenomen Ferari zastave na protestima u Beogradu
• „Srbija protiv nasilja“, mesec dana kasnije: Mogu li opozicioni protesti da prežive leto
• Novi protest u Beogradu pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, nepregledne kolone ljudi u šetnji i blokadi mosta Gazela

Povod za nove proteste na ulicama desetine gradova u Srbiji bili su predsednički izbori održani 3. aprila 2017. godine, kada je Aleksandar Vučić premijersku fotelju zamenio predsedničkom.

Demonstranti su u više gradova pod parolom „Protiv diktature“ protestovali zbog neregularnosti u toku izbornog procesa, apsolutne dominacije u medijima koju je Vučić imao kao predsednički kandidat i urušavanja institucija i demokratije u Srbiji.

Tražili su, između ostalog, smenu Vučića, tadašnje predsednice skupštine Maje Gojković, ali i slobodu medija i slobodne izbore.

Vučić je tada odgovorio da svako ima pravo da protestuje, sve dok su okupljanja mirna.

Napad na opozicionog političara Borka Stefanovića, danas funkcionera Stranke slobode i pravde (SSP), godinu dana kasnije ponovo je izveo ljude na ulice u više desetina gradova i opština širom zemlje.

Najpre pod sloganom „Stop krvavim košuljama“ – Stefanoviću je od povreda glave košulja bila umrljana krvlju – a potom pod imenom „Jedan od pet miliona“ demonstranti su tražili fer izbore, slobodu medija, bolje zdravstvo, kao i da se utvrdi ko je napao Stefanovića.

Parola „1 od 5 miliona“ je potekla kao reakcija na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „neće ispuniti nijedan zahtev (demonstranta), makar ih se skupilo pet miliona“.

Do novih masovnih protesta, ali i velikih nereda, došlo je 2020, tokom epidemije korona virusa, neposredno posle parlamentarnih izbora održanih u junu te godine.

Protestvovalo se u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kruševcu, a okupljanja su održana i u Kragujevcu, Čačku, Zrenjaninu i još nekim gradovima.

Pod pritiskom demonstranata, vlast je odustala od novog policijskog časa.

Novi protesti usledili su 2021. i 2022. godine, kada su se nezadovoljni ljudi usprotivili Zakonu o eksproprijaciji, koji bi jednoj od najvećih međunarodnih rudarskih kompanija Rio Tinto omogućio otvaranje rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji.

Protestnih okupljanja širom Srbije bilo je i zbog lošeg kvaliteta vazduha, vode, izgradnje mini-hidrocentrala.

Epilog ekoloških protesta bio je zaustavljanje projekta iskopavanja litijuma, kako su saopštili iz vlade.

Nenad Zdravković iz Leskovca šetao je i 1990-ih, kao student medicine.

„Sada je manje građanskih pokreta i mislim da se zato protest sporije širi, ali je važno što su se i studenti priključili“, smatra ovaj doktor.

Iako ocenjeuje širenje protesta po drugim gradovima kao dobro, Dušan Spasojević kaže da je mana to „što nema jednog velikog protesta koji pokazuje svu moć i vrši pritisak na organe vlasti koji su u Srbiji, nažalost, centralizovani“.

„Drugi nedostatak jeste što bi taj protest, u jednom trenutku, ipak morao da se slije u Beograd“, dodaje.

Pogledajte i ovaj video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]