Ljudi su se uvek držali one dobre stare da se „suprotnosti privlače“ – introvert će se zaljubiti u ekstroverta, nevaljali momak u odlikašicu.

Ovo verovanje je ukorenjeno u popularnoj kulturi i tako je bilo godinama.

Ali, iako ljudi imaju običaj da se brže-bolje slože sa tim da se suprotnosti privlače i možda čak posegnu za nekim primerom iz vlastitog života, brojni istraživači su tokom godina rušili tu ideju.

„Istraživanje je zapravo prilično nedvosmisleno – to nije istina“, kaže kalifornijska klinička psihološkinja Ramani Durvasula, stručnjakinja za toksične veze.

„Ljudi koji imaju zajednička interesovanja, temperament i sve ostalo skloniji su da budu u vezi.“

I zaista, brojne studije pokazale su da prijatelji i ljubavni partneri obično dele suštinska uverenja i hobije; ljudi naginju ili veruju onima sa sličnim fizičkim karakteristikama; a neka istraživanja čak pokazuju da ljude privlače drugi ljudi sa sličnim karakterom.

U suštini, i istraživači i psiholozi uglavnom tvrde da ljude odavno privlače drugi ljudi sa istim osobinama, uverenjima i interesovanjima.

Postoji i veliki broj dokaza koji govore da se suprotnosti odbijaju – naročito po pitanju stavova i vrednosti.

A u trenutno izuzetno podeljenoj društvenoj, političkoj i kulturnoj klimi u zemljama širom sveta, moguće je da smo još manje skloni nego inače da se zaljubimo u nekoga ko misli drugačije od nas.

Faktori kao društvene mreže ukazuju na to da postaje značajno lakše da oni koji traže partnera upadnu u „mehure“ sa srodnim dušama, što ideju o „suprotnostima koje se privlače“ čini zastarelijom nego ikad.

Potpuno slaganje – čak i ako izgleda drugačije

Teško je pronaći tačne korene izreke „suprotnosti se privlače“, ali američki sociolog Robert F. Vinč je pominje u studiji iz 1954. godine u Američkom sociološkom pregledu.

Njegovo istraživanje bavilo se „komplementarnim potrebama u odabiru para“ – što je ideja da su ljudi tražili partnere koji su posedovali određene kvalitete što su njima nedostajali (kao što je da introvert bira ekstroverta, možda kao način da izvuče korist od ekstrovertovog uticaja).

Neposredno na tragu Vinčovog istraživanja, međutim, drugi naučnici počeli su da izvlače potpuno drugačije zaključke.

Manje od decenije kasnije, jedan drugi američki socijalni psiholog Don Birn, osporio je hipotezu o privlačenju suprotnosti vlastitom studijom.

Birnova teorija je glasila da je „neznanac za kog se zna da ima stavove slične subjektu simpatičniji od neznanca čiji se stavovi razlikuju od subjekta i da se on ocenjuje kao inteligentniji, informisaniji, moralniji i prilagođeniji“.

Njegovo istraživanje je potkrepilo obe hipoteze.

„To je bio početak“, kaže Anđela Ban, vanredna profesorka psihologije sa koledža Velsli, u SAD.

„Od tada postoje vrlo čvrsti, široko rasprostranjeni dokazi da se sličnosti privlače.“

Ban je do tog zaključka došla i u vlastitoj studiji iz 2017. godine, u kojoj su istraživači upoznavali parove tako što su im prilazili u javnim prostorima u Masačusetsu.

Oni su primetili da je sličnost među parovima bila statistički značajna, na „86 odsto izmerenih promenljivih“, podrazumevajući stavove, vrednosti, rekreativne aktivnosti i uzimanje narkotika.

Konkretnije od toga, parovi prijatelja i ljubavnih partnera poklapali su se tesno u stavovima o gej braku, abortusu, ulozi vlade u životima ljudi i važnosti religije.

Ipak, i dalje postoji dovoljno razloga zbog kojih može da izgleda kao da se suprotnosti privlače, kao što su površne razlike koje čine da ljudi izgledaju sučeljenije nego što zapravo jesu.

„Uštogljeni računovođa“ i „dezinhibirana umetnica“, na primer, mogu da izgledaju kao antitetički par, kaže Durvasula – ali „njihove vrednosti, bilo da se radi o porodici ili političkoj ideologiji“, vrlo će verovatno biti veoma slične.

Postoji veliki broj dokaza da nam se više dopadaju ljudi koji razmišljaju slično kao mi, naročito kad su u pitanju stavovi i vrednosti

Da sve bude zanimljivije, karakter ostaje jedina oblast u kojoj su zaključci manje nedvosmisleni.

U studiji Anđele Ban, na primer, parovi su iskazivali „niže stepene sličnosti“ u karakteru, konkretno kad je u pitanju ono što je poznato kao „velikih pet“ karakternih crta – otvorenost, savesnost, ekstrovertnost, srdačnost i neuroticizam.

Ban objašnjava da, na primer, „dvoje ljudi koji su izuzetno dominantni neće dobro sarađivati, tako da je to jedna oblast gde je komplementarnost, koju možete da predstavite kao ‘suprotnosti se privlače’, mnogo češća“.

Ali jedna druga studija iz 2017. godine koju je sprovela socijalna psihološkinja Juju Vu na Univerzitetskom koledžu u Londonu imala je drugačije rezultate.

Proučavajući profile na Fejsbuku otprilike 1.000 parova i 50.000 parova prijatelja, Vu i kolege su „pokazali da postoji izraženija sličnost nego što se prethodno mislilo… u svih pet karakternih crta“ među parovima – što je pokazatelj više da se suprotnosti zaista ne privlače, iako je možda izgledalo tako.

Pogledajte video: Brak, ljubav i daleka putovanja

Na kom meridijanu živi ljubav

Aplikacije za upoznavanje podstiču traženje sličnih partnera

To, međutim, ne znači da se ljudi sa polarizovanim vrednostima i stavovima neće dobro uklopiti; to se, naravno, dešava i može biti koristi od svađe – ili čak suštinskog neslaganja – među parovima.

Ipek Kucuk (29), pariska stručnjakinja za upoznavanje i trendove pri dejting aplikaciji Hepn, kaže da je nedavno prešla sa zabavljanja sa osobom sa kojom se „slagala u svemu“ na nekoga sa kim ima sučeljene stavove po uzavrelim temama kao što su vakcinacija i religija.

„Pre nego što sam raskinula sa bivšim momkom nisam bila ni svesna koliko mi je bilo dosadno“, kaže Kucuk.

„Iako su razgovori sa mojim sadašnjim partnerom burni zato što me šokira nekim od svojih stavova, zaista sam napredovala kao osoba… proširilo mi je vidike. Ja to istinski cenim.“

Međutim, Kucuk kaže da postoje neki stavovi koje ona naprosto mora da deli sa intimnim partnerom – kao što su feminizam i podrška LGBT zajednici.

A čini se da i mnogi drugi imaju isti uslov.

Uloga koju igra tehnologija u našoj interakciji danas čini verovatnijim da će ljudi koje upoznajemo imati slične stavove

Danas su identični politički stavovi od suštinske važnosti prilikom povezivanja parova.

U jednom primeru, pominjanje pokreta „Života crnaca su važni“ (BLM) povećalo se za 55 puta 2020. godine na aplikaciji za upoznavanje Tinder, što ukazuje na to da ljudi nisu bili spremni na kompromis sa partnerima koji ne dele njihova najosnovnija ubeđenja.

Nakon što je OkKjupid uveo bedž koji korisnici mogu da stave na vlastite profile da iskažu podršku BLM-u, korisnici koji su stavili bedževe postali su dvaput skloniji da se upare sa drugim korisnicima koji su imali isti bedž, rekla je za BBC u mejlu predstavnica OkKjupida.

Naglašeni kulturološki uticaj na društvenim mrežama – i njihovi algoritmi koji povezuju ljude sa sličnim uverenjima – možda navode ljude još više ka onima koji dele iste stavove i poglede.

Kao što objašnjava Vu, nekoliko aplikacija za upoznavanje preporučuje ljude na vašim društvenim mrežama, ili na osnovu zajedničkih „lajkova“ na Fejsbuku ili pratilaca na Tviteru.

A otprilike 48 odsto odraslih Amerikanaca starosti između 18 i 29 godina koristi aplikacije za upoznavanje, prema studiji Pju Riserča iz 2019. godine.

„Na osnovu našeg istraživanja koje pokazuje da su prijatelji slični po karakteru od samog početka“, kaže Vu, ljudi koji koriste aplikacije za upoznavanje što preporučuju prijatelje prijatelja praktično upoznaju još više ljudi koji su poput njih.

Aplikacije za upoznavanje krojene za ljude sa određenim stavovima takođe su počele da se pojavljuju u poslednjih nekoliko godina, konkretno oko polarizujućih američkih predsedničkih izbora iz 2016. godine u SAD.

Aplikacije koje su se pojavile u to vreme namenjene politički konzervativnim korisnicima bile su, između ostalih, Rajter, Konzervativs onli i Donald dejters.

Dve godine posle izbora, Bambl je uveo funkciju „filtera“ koja omogućava korisnicima da preskoče profile ljudi koji se ne uklapaju u njihove političke i životne izbore.

„Lako je povezati se sa ljudima sa kojima se slažete onlajn“, kaže Ban.

„Algoritmi na društvenim mrežama pokazuju nam stvari za koje misle da se sa njima već slažemo.“

Čini se da su onlajn servisi za upoznavanje preuzeli istu stvar - to je funkcija, a ne greška.

Prema portparolki OkKjupida, „OkKjupid je slavan po tome da pomaže ljudima da se povežu po društvenim i političkim pitanjima zbog našeg algoritma zasnovanog na pitanjima.“

Ona je nadalje konkretizovala teme po kojima ova internet stranica za upoznavanje pomaže ljudima da se „upare“: reproduktivna prava, kontrola oružja, vakcina protiv kovida i BLM.

Kompanijino uvođenje bedževa, kao što je bedž BLM-a i bedž „borac protiv klimatskih promena“, da bi pomogli ljudima da lakše pronađu druge koji dele njihove ključne stavove, sugeriše da je ovaj trend samo u porastu.

Danas nas onlajn mreže i stranice koje mnogi od nas koriste da pronađu prijatelje, partnere i, na kraju, ljubav, sve guraju u pravcu ljudi koji misle isto kao i mi.

To nije nužno loše – obilje podataka da postoji veliki procenat parova koji dele stavove i vrednosti ukazuje da je to dobar pokazatelj trajne veze.

Ali ima i mana; ako se budemo zabavljali samo sa ljudima koji misle kao mi, manje je verovatno da ćemo voditi razgovore u kakvima uživa Kucuk sa partnerom – rasprave koje uzdrmavaju naše predrasude i možda nam čak otvaraju oči za drugačije svetonazore.

A opet, imajući u vidu učestalost i moć tehnologije – i činjenicu da se suprotnosti zapravo nikad nisu ni privlačile – ta stara izreka bi lako mogla da bude na putu za zaborav.

Pogledajte video: „Vodite ljubav sa svojim telom“