Svi se mi ponekada suočavamo sa danima koji kao da su smišljeni da testiraju našu samokontrolu.

Možda ste barista i imate izrazito nepristojne i zahtevne mušterije, ali ipak uspevate da ostanete pribrani.

Ili možda završavate neki važan projekat i morate da ostanete koncentrisani, da vam pažnja ne popusti. Ukoliko ste na dijeti, možda ste u poslednjih nekoliko sati uspevali da se oduprete kutiji sa keksom, iako su vam privlačne poslastice nežno šaputale: ,,Pojedi me“.

U svakom slučaju, oslanjali ste se na sopstvenu snagu volje, koju psiholozi definišu kao sposobnost da izbegnete kratkoročna iskušenja i premostite neželjene misli, osećanja ili impulse.

Neki ljudi kao da imaju veće rezerve takve sposobnosti nego drugi: oni lakše kontrolišu emocije, izbegavaju odlaganje obaveza i drže se zacrtanih ciljeva, a da usput savršeno kontrolišu ponašanje.

I zaista, možda poznajete neke srećnike koji, nakon napornog radnog dana, pokazuju rešenost da urade nešto produktivno, kao što je, recimo, fitnes trening – dok vi u isto vreme odustajete od takvih ciljeva i lakše podležete iskušenjima brze hrane i gledanja televizije.

Naše rezerve samokontrole i mentalnog fokusa kao da su oblikovani načinom na koji razmišljamo.

Nove studije preporučuju neke moćne strategije uz čiju pomoć svako može da izgradi snažniju volju – što može da ima ogromnu korist po vaše zdravlje, produktivnost i sreću.

Potrošeni ego

Sve do nedavno, preovlađujuća psihološka teorija je pretpostavljala da snaga volje podseća na neku vrstu baterije.

Dan možete da započnete u punoj snazi, ali svaki put kada morate da kontrolišete vaše misli, osećanja ili ponašanje, vi potrošite energiju te baterije.

Bez prilike da se odmorite i ponovo napunite baterije, ovi izvori energije mogu opasno da opadnu i da potom imate muke da održite svoju strpljivost i koncentraciju i da odolite iskušenju.

Pojavili su se i laboratorijski testovi koji potkrepljuju postojanje ovakvog procesa; ukoliko, na primer, od učesnika testa tražimo da se odupru jedenju kolačića primamljivo ostavljenih na stolu ispred njih, oni postepeno pokazuju sve manju istrajnost u rešavanju matematičkog problema, jer su rezerve snage njihove volje iscrpljene.

Oslanjajući se na Frojdov termin za onaj deo vaše svesti koji je odgovoran za zauzdavanje impulsa, ovaj proces je poznat i kao ,,potrošeni ego“.

Ljudi sa većom samokontrolom možda inicijalno imaju veće rezerve snage volje, ali bi se čak i one potrošile kada bi se našli pod pritiskom.

Istraživanja pokazuju da čak i ako ste u stanju da upregnete snagu vaše volje ne biste li odoleli iskušenju, možda ćete imati manjak takve volje za zadatke u budućnosti

U svakom slučaju, 2010. godine psihološkinja Veronika Džob je objavila studiju koja je dovela u pitanje ovu teoriju, uz neke intrigantne dokaze o tome da potrošnja ega zavisi od fundamentalnih verovanja.

Džob, koja je profesorka motivacione psihologije na Univerzitetu u Beču, prvo je smislila upitnik koji je od učesnika tražio da rangiraju seriju tvrdnji na skali od 1 (snažno podržavam) do 6 (snažno opovrgavam).

Među njima su bile i ove:

Kada se nagomilaju situacije koje testiraju vaše iskušenje, sve je teže i teže odupreti se takvim iskušenjima;
Naporna mentalna aktivnost troši vaše resurse, koje kasnije morate da nadoknadite.

Kao i ove:

Ukoliko ste uspeli da se oduprete jakom iskušenju, osećate se snažnije i u stanju ste da izdržite nova iskušenja;
Vaša mentalna izdržljivost se sama obnavlja. Čak i nakon naporne mentalne potrošnje, vi i dalje nastavljate da radite isti posao.

Ukoliko se više slažete sa prve dve tvrdnje, smatra se da imate ,,ograničenu“ snagu volje, a ako se više slažete sa druge dve izjave, smatra se da imate neograničenu snagu volje.

Džob je zatim učesnicima dala neke standardne laboratorijske testove koji istražuju mentalni fokus, za koji se smatra da zavisi od naših rezervi snage volje.

Džob je otkrila da su ljudi sa ograničenim načinom razmišljanja bili skloni da delaju baš onako kako je teorija o potrošenom egu to i nalagala.

Nakon jednog zadatka koji je zahtevao intenzivnu koncentraciju – unošenje komplikovanih korekcija u dosadni tekst, na primer – oni su otkrili da je mnogo teže da budu koncentrisani na sledstvenu aktivnost, nego kada bi se pre nje malo odmorili.

Ljudi sa neograničenim pogledom, ipak nisu pokazivali znake potrošnje ega: njihov mentalni fokus nije opadao nakon obavljanja mentalno iscrpljujućih aktivnosti.

Način razmišljanja učesnika istraživanja o snazi volje je, čini se, predstavljao neku vrstu proročanstava koja se sama ispunjavaju.

Ukoliko su verovali da će snaga njihove volje biti isceđena, onda se i njihova sposobnost odupiranju iskušenjima i distrakcijama ekspresno topila; ali ako su verovali da se ,,mentalna stamina sama obnavlja“, onda se upravo to i dešavalo.

Džob je ubrzo ponovila ovakve rezultate u različitim kontekstima.

Saradnja sa Krišnom Savani u Nanjang tehnološkom institutu u Singapuru je, na primer, pokazala da snaga volje varira od zemlje do zemlje.

Otkriveno je da je nelimitirani način razmišljanja bio uobičejeniji kod studenata iz Indije, nego kod njihovih američkih kolega – i da se to odrazilo i na testove njihove mentalne izdržljivosti.

Poslednjih godina, neki naučnici su debatovali o pouzdanosti laboratorijskih testova koji su se bavili potrošnjom ega, ali Džob je dokazala da je snažan mentalni sklop povezan i sa mnogim ishodima u stvarnom svetu.

Ona je zatražila od studenata univerziteta da dva puta dnevno popunjavaju upitnike tokom dve uzastopne nedelje. Shodno očekivanjima, neki dani su bili zahtevniji od drugih, što je dovodilo do osećaja iscrpljenosti.

Mnogi od učesnika istraživanja bi se do izvesne mere oporavili preko noći, ali oni sa nelimitiranim načinom razmišljanja su zapravo iskusili povećanje produktivnosti narednog dana, kao da im je dodatni pritisak ulio dodatnu energiju.

Ponovo je pokazano da je njihovo verovanje da se ,,mentalna izdržljivost samo obnavlja“ postalo i njihova realnost.

Naknadne studije su pokazale da je snaga volje u stanju da predvidi nivoe oklevanja pred zakazane ispite – oni sa neograničenim pogledima su pokazali manje gubljenja vremena – i konačnim ocenama.

Prilikom suočavanja sa pritiscima kakve su stvarale njihove obaveze, studenti sa neograničenim pogledima su takođe bili sposobniji i u održavanju samokontrole u drugim oblastima života; oni su, na primer, bili skloniji nepodleganju impulsima da jedu brzu hranu.

Nasuprot njima, oni koji su verovali da se snaga njihove volje iscrpljuje poslom koji obavljaju, bili su skloniji popuštanju pred ovakvim porocima – pre svega zato što su osećali da je akademski rad već iscrpeo rezerve njihove samokontrole.

Uticaj snage volje i ta vrsta majndseta, takođe mogu da se primene u različitim domenima, kao što je, recimo, fitnes.

Tako je, na primer, Nejvin Kaušal, asistent zdravstvenih nauka na Univerzitetu Indijana u SAD-u, zajedno sa kolegama dokazao da je moguće uticati na navike ljudi u vezi telesnog vežbanja; ljudi sa neograničenim verovanjima u vezi znage njihove volje, lakše su pronalazili motivaciju za vežbanjem.

Studija koju je sprovela Zoi Frensis, profesorka psihologije na Univerzitetu Frejzer Veli, dala je zapanjujući slične rezultate.

Ona je preko tri nedelje pratila grupu od više od 300 učesnika i otkrila da se ljudi sa neograničenim majndsetom u većoj meri okreću vežbanju, a manje prepuštanju brzoj hrani od onih sa ograničenim moćima.

Razlike su naročito izražene uveče, kada dnevne obaveze dolaze na naplatu kod onih koji veruju da se samokontrola može istrošiti.

Istraživanja pokazuju da je ljudima sa neograničenim verovanjem u snagu sopstvene volje jednostavnije da pronađu motivaciju za fitnesom

Osnaživanje volje

Ukoliko već imate nelimitiran način razmišljanja u vezi sa snagom volje, ovakva otkrića bi mogla da budu i razlog za samozadovoljstvo.

Ali šta bismo mogli da učinimo kada bismo živeli pod pretpostavkom da se rezerve naše samokontrole lako iscrpljuju?

Studija Veronike Džob navodi da bavljenje ovom graničnom naukom – uz pomoć kratkih, pristupačnih tekstova – može da pomogne u pomaku onoga u šta verujemo, makar na kratke staze.

Znanje je, čini se, moć; ako je to tako, jednostavno čitanje ovog članka bi već moglo da utiče na jačanje vaše mentalne izdržljivosti.

Mogli biste čak i da pojačate sve to saopštavajući drugim ljudima ono što ste naučili; istraživanje sugeriše da deljenje informacija pomaže u konsolidaciji sopstvenog načina razmišljanja, fenomena poznatog i kao ,,kaži/veruj efekta“, kao i u širenju pozitivnih stavova među drugim ljudima.

Lekcije o nelimitiranoj prirodi snage volje mogu da se ispolje još u mlađem dobu.

Naučnici sa univerziteta Stenford i univerziteta u Pensilvaniji su nedavno napravili knjigu priča za predškolski uzrast sa idejom da vežbanje snage volje može da bude stimulišuće, pre nego iscrpljujuće i da samokontrola može da se vežbanjem pojača.

Deca koja su imala priliku da čuju takvu priču su pokazala veću dozu samokontrole u testu ,,odloženog zadovoljstva“, u kojem im je data šansa da se odreknu malih nagrada u korist većeg zadovoljenja koje će stići kasnije, u poređenju sa svojim vršnjacima koji su se bavili nekom drugom pričom.

Jedna korisna strategija za menjanje načina razmišljanja mogla bi da bude pokušaj da se setite trenutka kada ste se bavili nekim mentalno zahtevnim poslom samo zbog uživanja u samoj aktivnosti.

Možda je to bio neki zadatak koji ste imali na poslu, a koji je vašim kolegama, recimo, bio komplikovan, dok je vas ispunjavao.

Ili se možda radi o hobiju – na primer učenje nove kompozicije na klaviru – koji zahteva jaku koncentraciju, a vi ga obavljate bez trunke napora.

Nedavna studija je pokazala da podsećanje na ovakve stvari prirodno menja nečija verovanja u neograničenu snagu, jer su u stanju da vide dokaz sopstvene mentalne snage.

Da biste sebi obezbedili dodatne dokaze, mogli biste da počnete sa malim testovima samokontrole koji će vam obezbediti željenu promenu u životu – kao što je izbegavanje konzumaciju brze hrane u narednih nekoliko nedelja, isključivanje sa društvenih mreža dok radite ili pokazivanje većeg strpljenja sa iritantnim ponašanjem nekoga koga volite.

Kada jednom sebi dokažete da snaga volje može da se pojača, videćete da je jednostavnije odupreti se i drugim vrstama iskušenja ili ometanja.

Čuda nikako ne biste smeli da očekujete momentalno.

Ali uz istrajnost, trebalo bi da uočite kako se menja način vašeg razmišljanja, a sa većim kapacitetom sagledavanja sopstvenih misli, osećanja i ponašanja, dolazite i do akcija koje će vas pokrenuti ka zacrtanim ciljevima.

Pogledajte i ovu priču: