Početkom godine, verovatno ćete početi da razmišljate o tome šta biste voleli da postignete i kakvi želite da budete u narednih 12 meseci.
Trećina ljudi donosi novogodišnje odluke ili postavlja sebi ciljeve za 2024. godinu, ali druga je priča da li se i ostvaruju.
Prethodnih godina, ankete su pokazale da između 17 i 45 odsto nas odustane već posle prvog meseca.
Većina ljudi u potpunosti odustane od novogodišnjih odluka u prvih šest meseci, pokazala je jedna studija.
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
- Kako učimo iz sopstvenih neuspeha
- Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja, da li su vaši među njima
Ipak, ako je verovati skorašnjoj anketi JuGova, Amerikanci su prošle godine bili nešto bolji u ispunjavanju odluka, sa samo 16 odsto donosilaca odluka koji su odustali pre kraja godine.
Ovi neuspesi mogu da dovedu do nečega što neki psiholozi opisuju kao godišnji ciklus „sindroma lažne nade“.
Umesto toga, postoje dokazi da bi moglo biti bolje zacrtati ciljeve koji su ostvariviji.
Istraživači sugerišu da su ciljevi zasnovani na pristupu – oni koji su realistični, konkretni i gde uspeh može lako da se izmeri – obično uspešniji od onih koji se usredsređuju na uzdržavanje ili izbegavanje nečega, kao što su odvikavanje od pušenja ili alkohola.
Odluka na šta se usredsrediti, međutim, ume da bude teška.
Kako bismo vam pomogli da se odlučite, skrećemo pažnju na sedam stvari na koje biste mogli da se usredsredite prve nedelje nove godine, prateći naučne savete.
Dan prvi: Usredsredite se na spavanje
Nakon što ste verovatno dugo ostajali budni za Novu godinu, možda ima smisla početi obraćanjem više pažnje na spavanje.
I u ovo doba godine ne morate da osećate krivicu zbog toga što često odmarate kapke – naučnici kažu da tokom zime svi treba da provodimo više vremena u krevetu.
Istraživanje pokazuje da ljudi prolaze kroz sezonsko spavanje, što znači da im treba više odmora tokom mračne zime nego tokom leta.
Jedna nemačka studija pokazala je da ljudi spavaju sat vremena duže u decembru nego u junu.
Da biste poboljšali san zimi, pođite na počinak ranije i izbegavajte jarka svetla dva sata pre odlaska u krevet kao i gledanje u telefon neposredno što nego što ćete zaspati.
Skorašnja istraživanja takođe su pokazala da odlasci na spavanje u određeno vreme može da nam pomogne da održimo zdrava creva.
I dok provodite više vremena u krevetu, mogli biste da isprobate i lucidno sanjanje, stanje svesnosti o sanjanju dok spavate.
Mnogi ljudi koriste lucidno sanjanje da bi lakše izlazili na kraj sa noćnim morama, rešili svoje probleme i istražili kreativne ideje.
Dan drugi: Usredsredite se na telo
Ako ste neko ko se neprestano vrpolji, vreme je da to i prihvatite: ti odsutni pokreti kao što su tapkanje stopalom, tresenje kolenima ili kršenje ruku može da sagori iznenađujuću količinu kalorija i pomogne vam da smanjite stres.
Ali dok je severna hemisfera u čeljusti zime, to je takođe dobro vreme da se izađe i uradi malo vežbi na hladnom, što je povezano sa boljim zdravljem srca, jačim imunim sistemom i poboljšanim gubitkom kilograma pretvaranjem belih masnih ćelija u smeđe.
I dok to radite, možete čak da isprobate da obrnete smer sledeće šetnje i pođete unazad.
Pokazalo se da hodanje unazad sagoreva više kalorija nego kad hodate napred, istovremeno ojačavajući vaše leđne mišiće.
Ovo se posebno preporučuje ljudima sa problemima sa kolenima jer smanjuje pritisak na zglobove kolena dok istovremeno pojačava fleksibilnost tetiva kolena.
Može i da pruži podstrek vašem mozgu.
I ne ustručavajte se da se malo zablatite tokom tih obrnutih šetnji; prljanje može da vam pomogne da pojačate diverzitet korisnih mikroorganizama koji žive na našem telu.
Ljudi sa problemima sa kožom kao što je psorijaza i atopijski dermatitis obično imaju osiromašenu zajednicu mikroba na koži.
Kao najveći organ na telu, koža je iznenađujuće uticajna – i ima neobičnu ulogu u oblikovanju našeg zdravlja.
Suva ili oštećena koža može da ispušta biohemikalije koje doprinose inflamaciji u čitavom telu, na kraju utičući na druge organe kao što su srce i mozak.
Vođenje više računa o ovom delikatnom organu, kao što je korišćenje krema za sunce i hidratantnih krema – neće samo pomoći da i dalje izgledate mlađe, već bi moglo da unapredi i vaše biološko godište.
Pogledajte video: Jesti meso, a ne ubiti životinju
Dan treći: Usredsredite se na um
Razgovarajte sa nekim nepoznatim, uživajte u dobrom plašenju, prihvatite haos života.
Sve ove stvari mogle bi da vam pomognu da se osećate srećnije, otpornije i manje pod stresom, prema naučnim tvrdnjama.
Takođe biste mogli da isprobate nešto novo.
Postavite izazov pred sebe učenjem neke nove veštine da biste pojačali plasticitet mozga, koji pomaže umu da se adaptira i prespoji.
Ako se osećate posebno energično, možete da isprobate da uradite malo čučnjeva.
Radeći sa gravitacijom i protiv nje, ove naizgled proste vežbe mogu da daju mozgu iznenađujući podstrek u protoku krvi, koji, zauzvrat, može da popravi vaše kognitivne sposobnosti i veštine rešavanja problema.
Ako to zvuči kao previše posla, uvek možete da zamišljate sebe mlađim.
Istraživanje pokazuje da ako doživljavate sebe mladim, mogli biste da živite duže.
Vredelo bi i da prihvatite snagu začudnosti, bilo da se penjete na planinu, gledate okean ili se divite zvezdanom nebu.
Osećaj strahopoštovanja i divljenja može da smanji stres, pojača pamćenje i podari vam snažniji osećaj povezanosti sa drugima i svetom oko vas.
Ili zašto se ne posvetiti malo pevanju – možda najpristupačnijem smanjivaču stresa na svetu – ili vežbama aerobika koje ispuštaju endorfine, „hormone sreće“ u mozgu.
Ili možete samo da dišete.
Istraživanja pokazuju da vežbe disanja mogu da smanje stres, anksioznost i krvni pritisak.
One mogu i da vam pomognu da bolje spavate.
- Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“
- Šta je uloga sportskog psihologa
- „Sujeverno učenje“: Da li „rituali sreće“ mogu da donesu uspeh
Dan četvrti: Usredsredite se na odnose
Prijateljstva su dobra po vas – mogu da vam pojačaju imuni sistem, poboljšaju kardiovaskularno zdravlje i učine vas srećnijim.
Ako u vreme koje provodite sa prijateljima unesete i malo ritma, to može da vam pomogne i da se više zbližite.
Šetači koji sinhronizuju korake obično bolje komuniciraju, dok udaranje ritma zajedno sa prijateljem može da učini da volite jedno drugo više.
A prijatelji koje imamo mogu da nam promene navike, nabolje ili nagore.
Stano preuzimamo šlagvorte od ljudi oko nas, a oni mogu da imaju snažan uticaj na naše ponašanje.
Ako tražite nešto malo više od prijateljstva, možete proći i gore nego da prihvatite malo vaše neobičnosti.
Male promene u odevanju, kao i ukusi i mišljenja koji se opiru konvencijama mogu da nas učine privlačnijim.
Zauzimanje drugačijeg stava ka praštanju može da bude jednostavan korak koji donosi mnogo koristi u životu.
Iako ume da bude teško reći „opraštam ti“ – i zapravo to i misliti – to može da smanji nivoe stresa, pomogne nam da zaradimo više novca i čak nas održi zdravijim kako starimo.
Dan peti: Usredsredite se na ono što jedete
Decembar baš i nije mesec za brojanje kalorija i umerenost, i to s dobrim razlogom.
Dok je praznična trpeza zatrpana poslasticama, i slanim i slatkim, mnogi od nas preteraju u hrani – mada suprotno opšteprihvaćenom verovanju, jedenje prekomernog božićnog ručka zapravo ne širi vaš želudac.
Ne iznenađuje stoga što toliki među nama započnu novu godinu misleći najviše na hranu.
Ako vam je ostalo hrane od praznika, pojedite je umesto da je bacite i to će biti bolje za klimu.
I dok se na podgrevanje te hrane u mikrotalasnoj možda ne gleda blagonaklono u finim krugovima, to može da bude najbolji način da se sačuvaju hranljivi sastojci.
Plus, ne bi trebalo da bude bilo kakvih loših posledica od toga (mada ćete verovatno želeti da izbegnete korišćenje plastičnih posuda.)
Uravnotežena ishrana je, naravno, dobra za bilo koje doba godine, ali je verovatno još bolja nakon svog tog preterivanja.
Istraživanja pokazuju da nezdrava hrana – i jeste, u nju spada i čokolada kojoj se podate u fotelji posle ručka – može da bude jednako loša za um kao i za telo.
Kad su u pitanju voće i povrće, ne radi se samo o tome da treba da jedete isključivo zeleno – studije pokazuju da dugine boje različitog voća i povrća mogu da poprave zdravlje mozga i smanje šanse da dobijte srčanu bolest.
I dok je „Suvi januar“ popularan način da se započne godina, ne morate to da radite i sa kafom: istraživanja pokazuju da oni koji piju kafu imaju manji rizik od umiranja od moždanog udara, srčane bolesti ili raka.
Iako je, naravno, važno kafu piti – kao i većinu stvari – umereno.
Dan šesti: Usredsredite sa na kondiciju
I dok vežbanje može da vam pomogne da povećate snagu, sagorite masti i poboljšate mentalno zdravlje, ono može mikrobima u vašim crevima da da zdrav podstrek.
Verovatno ne vredi biti previše opsesivan oko postizanja cilja od 10.000 koraka dnevno – neke studije sugerišu da manji broj (manje od 5.000 koraka dnevno u nekim slučajevima) može da bude dovoljno da vam unapredi zdravlje.
Ako želite da dođete u formu brzo, onda samo šest sesija treniranja u intervalima može da pojača maksimalni unos kiseonika, meru sveukupne kondicije, i efikasnost sposobnosti vašeg tela da sagori gorivo pohranjeno u ćelijama.
Doba dana u koje vežbate takođe može da bude bitno – makar što se tiče vaših performansi.
Istraživanje na olimpijskim plivačima i biciklistima, na primer, sugeriše da su obično brži uveče.
Ali to može da zavisi i od vašeg ličnog cirkadijalnog ritma.
Za one koji žele da iscede nekoliko repeticija više u teretani ili da malo smanje vreme ličnog rekorda, možda bi vredelo prihvatiti snagu placeba.
Pokazalo se da sportisti koji uzimaju inertne pilule imaju bolji učinak od onih koji ih ne uzimaju, što je efekat koji odražava ono što lekari viđaju sa medicinskim placebom.
Ali efekat funkcioniše i sa „socijalnim placebom“ – treniranje u društvu na način koji pojačava vezivanje i pruža podršku može da smanji osećaj zamora i bola.
- Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
- Pričajte što više sa neznancima, kažu naučnici
- Zašto je smeh važan i kada nam najviše pomaže
Dan sedmi: Usredsredite se na hobije
Iako neki dokoni trenuci kada možete da pustite mozak na pašu mogu da imaju iznenađujućih koristi, neki ljudi zaista ulažu ekstremne napore da se ratosiljaju dosade.
Ljudi kojima brzo postaje dosadno mogu lako da se predaju adiktivnim ponašanjima kao što su kompulzivno korišćenje mobilnog telefona i ova osobina je povezana sa povećanom podložnošću širokom spektru problema sa mentalnim zdravljem.
Bavljenje novim hobijem može da pomogne da vam mozak ostane mlađi i da podstakne kreativnost – i zadrži tu dosadu po strani.
Naučnici ovenčani Nobelovom nagradom, na primer, navode tri puta više ličnih hobija od prosečne osobe – a posebno su skloni bavljenju kreativnim aktivnostima kao što su muzika, slikanje ili pisanje poezije.
Ima dobrih vesti i ako je vaša omiljena razbibriga da se ušuškate sa dobrom knjigom: ljudi koji čitaju prozu bolji su u primećivanju šta drugi misle ili osećaju.
A ako volite da čitate naglas drugima, to ne samo da može da popravi pamćenje onoga što čitate, već i da vam olakša razumevanje komplikovanih tekstova.
Bonus: Usredsredite sa na seksualni život
Naši praistorijski preci su ga toliko voleli da su to radili sa Neandertalcima.
Čak i britanska kraljica Viktorija bila je revnosna učesnica.
Ali uprkos viševekovnoj strasti prema seksu, njegove glavne misterije još se otkrivaju – i kako se pojavljuje sve više studija, sve je lakše dobro se provesti u spavaćoj sobi.
- Stres, hormoni, bolesti: Najveće ubice libida
- Da li hrana može da poboljša vaš seksualni život
- Seksualni terapeuti: Kako popraviti loš seks
Kao prvo, usvajanje „mentalnog sklopa seksualnog razvoja“ priznavanjem da intimni odnosi moraju pažljivo da se grade, umesto da se očekuje da funkcionišu automatski, može da pomogne ljudima da se izbore sa problemima u krevetu.
Sada postoji obilje aplikacija koje omogućuju ljudima da prate vlastite orgazme.
U njih spadaju vibratori sa „biofidbekom“, na primer, koji koriste podatke iz unutrašnjih senzora kako bi pomogli ljudima da vizualizuju vlastite orgazme.
Za one koji se plaše neprijatnog razgovara sa decom ove godine, istraživanje pokazuje da odgovaranje na pitanja iskreno i otvoreno od najranijeg doba može da postavi pozitivan obrazac koji olakšava razgovor o složenijim pitanjima kasnije.
I rušenje mitova o seksu uopšteno može da bude pozitivan korak.
Za neke žene, pomisao na gubljene nevinosti prati anksioznost, osuda i bolna preispitivanja, delom zbog prastarih predstava o himenu.
Naučiti kako ovo malo parče tkiva zapravo funkcioniše i promena rečnika koji koristimo da ga opišemo, moglo bi da pomogne da se poboljša seksualni život za svakoga.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
