Poput mačića koji se ušuškavaju jedni uz druge, nekoliko parova leškari isprepletanih ruku i nogu na podu stana na Dorćolu, jednom od centralnih beogradskih kvartova.

U trenerkama i drugoj laganoj odeći, međusobno se grle, češkaju po ramenima, maze po kosi, šapuću na ruskom.

I to traje satima.

Takozvane žurke maženja (Cuddle Parties) prvi put su organizovane pre dvadesetak godina u Americi, a u Srbiju su doputovale zaobilaznim putem, sa istoka Evrope, odakle ih je donela nekolicina ruskih emigranata.

U relativno zatvorenom krugu, organizuju se u Beogradu od jula 2022. godine.

„To je prilika za razmenu topline, bez seksualne konotacije, za učenje o dodiru, telu, o tome šta nam prija ili ne prija, ali i o postavljanju granica – kako da kažemo da ili ne.

„Ovakva vrsta žurke može da ima terapeutski efekat za učesnike, ali ne treba ih nazivati psihoterapijom“, kaže Marija Zobnjina, tridesetdvogodišnja moskovska psihoterapeutkinja, za koju se smatra da je žurke maženja donela na postsovjetski prostor, za BBC na srpskom.

Početak rata u Ukrajini februara 2022. godine naterao je stotine hiljada Rusa da se rasele u razne delove sveta, pa tako Zobnjina danas živi u Buenos Ajresu, glavnom gradu Argentine.

U Beogradu, jednom od najvećih centara ruske emigracije u Evropi, žurke organizuju dve njene učenice, Marina i Ana.*

„Za sada, imali smo samo učesnike koji govore ruski, pošto je to između ostalog prostor za razgovor o emocijama, pa je važno da nema jezičke barijere“, priča Ana za BBC na srpskom.

Kroz Srbiju su od početka invazije prošle stotine hiljada Rusa, a oko 30.000 živi u zemlji na odobrenom privremenom boravku, pokazuju poslednji dostupni podaci Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) iz aprila 2023. godine.

Dva dana pred žurku, Marina šalje poruku sa detaljnim instrukcijama – obuci se udobno, nemoj da koristiš jake parfeme, ponesi flašicu vode, i nemoj previše da jedeš pred dolazak, jer može da se desi da zadremaš kad se opružiš na pod.

Alkohol i psihoaktivne supstance nisu dozvoljene, napominje. Ni kašnjenje nije dozvoljeno – vrata njenog stana otvaraju se pola sata ranije.

Jednog januarskog utorka, pešice se spuštam na donji Dorćol, do stambene zgrade čiji hodnici ni na koji način ne odaju da se u jednom od stanova održava neuobičajena žurka.

Nema reklame, nema nikakvih putokaza.

Dok vadim telefon iz džepa da se podsetim kako da pronađem stan, ulazi mladić od tridesetak i nešto godina i pita: „Je l’ ideš kod Marine?“

Klimnem glavom da potvrdim, on zove lift, a ja kažem kako je baš lep i topao dan za ovo doba godine.

Stan je lako pronaći. Vrata su pritvorena, a iznutra dopire žamor i tiha, umirujuća muzika.

Izuvamo se, pozdravljamo sa grupicom koja stoji okupljena oko trpezarijskog stola, improvizovane granice između kuhinje i dnevne sobe.

U zagrljaju sa neznancem

Petnaestak ljudi okuplja se u beogradskom prostoru za žurku maženja.

U dnevnoj sobi nema nameštaja – preuređena je u prostor koji podseća na dečiju igraonicu, sa ćebadima i mekanim jastucima na podu.

Oko pola sata pred početak, ljudi pristižu, presvlače se u kupatilu u udobnu odeću, trenerke i pidžame.

Zatim prilaze piši-briši tabli koja visi na kuhinjskom zidu, gde zapisuju s kakvim su osećanjima došli.

Neizvesnost. Radoznalost. Uzbuđenje. Zbunjenost. Tuga.

Baš kao i na mnogim drugim žurkama, ne poznaju se svi međusobno i neki su došli prvi put.

Jedni su za događaj saznali od prijatelja, a drugi su čuli na društvenim mrežama.

Svako uzima po marker i samolepljivi papirić s kuhinjskog stola, ispisuje sopstveno ime i lepi na odeću.

Na pojedinim grupama na društvenoj mreži Telegram, ove žurke reklamiraju se kao događaji koji podstiču „otvorenost u komunikaciji sa drugim ljudima i samim sobom“.

Za razliku od mnogih drugih žurki, ova ima voditelje i pravilnik.

Dva osnovna pravila su da se sve dešava isključivo uz saglasnost i da nema dodirivanja seksualne prirode.

„Vodimo računa o tome da imamo paran broj učesnika, kako bi svako imao partnera“, kaže Marina, četrdesetdvogodišnja organizatorka, koja se iz Moskve preselila u Beograd posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Beograd je trenutno jedini grad u Srbiji gde se održavaju ovakvi događaji, a krug ljudi koji za njih zna postepeno se širi – neki su specijalno za žurku doputovali iz Novog Sada.

Šta se dešava na žurci maženja?

Žurke maženja su događaji relativno zatvorenog tipa, pa se na takvu žurku ne stiže kao na bilo koju drugu.

Svi učesnici okupljeni u prostoriji morali su da prođu posebno osmišljen intervju, kako bi uopšte dobili mogućnost da kupe ulaznicu.

Cena se kreće od 2.500 do 3.500 dinara, u zavisnosti od termina i prostora.

„Intervju se sastoji iz nekoliko setova pitanja, a služi da saznamo kakva je motivacija učesnika i da li su spremni da uvažavaju pravila i druge učesnike“, priča Marina.

Dobrodošli su ljudi svih polova i seksualnih orijentacija.

Žurke koje se organizuju u Beogradu traju četiri sata i započinju razgovorom.

„Prvi sat je posvećen međusobnom upoznavanju i razgovoru o pravilima“, kaže Ana, tridesettrogodišnja voditeljka beogradskih žurki i telesna psihoterapeutkinja, za BBC na srpskom.

Između ostalog, razgovara se o tome šta ako se desi da neko od učesnika oseti seksualno uzbuđenje prilikom interakcije sa drugima.

„To su sasvim normalna osećanja, ali kao i druga osećanja prolaze, pa ne treba delati, nego sačekati da prođu“, pojašnjava.

Zatim sledi vođena meditacija – Ana kaže da „služi da pomogne ljudima da osete telo i pripreme se za uspostavljanje kontakta“.

Učesnici leže na podu, a voditelj im daje instrukcije kako da dišu da bi se opustili, a zatim ih podstiče da se koncentrišu na osećaje koji se javljaju u određenim delovima tela, slično kao na časovima joge.

„Osetite prste leve šake, a zatim celu šaku, podlakticu, celu levu ruku“, govori voditeljka usporenim, mirnim glasom.

Pre ulaska u fizički kontakt, učesnici rade nekoliko vežbi odbijanja i pristanka.

Dele se u parove i po nekoliko minuta vežbaju kako da kažu da ili ne.

„Mogu li da te zagrlim?“, pita devojka kratke crne kose partnerku koja sedi prekoputa.

„Možda kasnije“, nežno odgovara devojka s naočarima, grleći jastuk obema rukama.

Pravilnik žurke maženja

1. Kultura pristanka. Ako želite nešto sa drugim ljudima, pitajte ih direktno, naglas i sačekajte usmenu potvrdu ili odbijanje. „Ne“, tišina, ali i neodređen odgovor znače ne. „Da, naravno, slažem se, samo napred“ i slične nedvosmislene formulacije znače da.

2. Maženje nije seksualna interakcija. Ne dozvoljava se seks, ljubljenje, dodirivanje intimnih delova tela, kao ni veliko uzbuđenje. Seks je sjajan, ali ova žurka ima drugi cilj: nežnost, topao zagrljaj, brižan dodir i detinjastu razigranost, kao što se viđa kod mačaka.

3. Vodite računa o sebi, drugim učesnicima i prostoru.

– Održavajte prostor u kojem se nalazite.

– Budite pažljivi prema drugima – podržavamo jedni druge u teškim situacijama i govorimo iz prvog lica: „Osećam se srećno/tužno/zbunjeno ovde ili želim ovo, i to me čini anksioznim“.

– Poštujte vlastita osećanja – ako se osećate usamljeno ili vam je teško, uvek možete da priđete voditelju. Radite ono što želite i nemojte raditi ništa što ne želite.

4. Preporučljivo je držati se taktilne interakcije i ne ulaziti u duge razgovore. Ako imate želju za razgovorom, pričajte tiho.

5. Na žurci možete ući u interakciju sa ljudima bilo kog pola.

6. Sve emocije i doživljaji su dobrodošli – smeh, suze, iritacija, ljutnja i sve što osećate. Sve je moguće, ako ne vodi destruktivnim akcijama.

7. Imamo preliminarnu selekciju učesnika na osnovu profila na društvenim mrežama i audio intervjua. Ako prekršite pravila ili se ponašate na način koji izaziva zabrinutost, od vas će se možda tražiti da napustite zabavu.

Izvor: Sajt suddle-party.ru

Posle toga, počinje slobodni deo – zagrljaji sa doskorašnjim neznancima, ili blaži dodiri – češkanje, maženje po glavi, ležanje na podu.

„Potpuno je prihvatljivo i ako učesnici samo stoje sa strane, dok se ne osete prijatno i spremno da uđu u interakciju sa drugima“, dodaje Ana.

U prostoriji gde se odvija žurka, tihi razgovori su dozvoljeni, ali se ne podstiču, jer mogu da „ometaju druge“.

Postoji zasebna soba za sve koji žele da se povuku iz prostorije gde se dešava maženje, ili jednostavno hoće da popričaju ne ometajući druge.

Zasebna soba je slabo osvetljena – jedini izvor svetlosti su novogodišnje lampice.

Ima kauč, televizor i veliki radni sto uz prozor, duž kojeg su poređane činije s voćem, slatkiši, papirne čaše i kutije čaja.

S šoljom čaja u ruci, smeštam se na kauč.

Oko pola sata nakon što je počeo slobodni deo, u zasebnoj sobi nas ima toliko da ljudi nemaju gde da se smeste, pa sede na podu, čak i na polici s televizorom.

Čavrlja se o muzici, životu u Beogradu i Novom Sadu, srpskoj i ruskoj hrani, o putovanjima i poslovima, muzici, kako su visoke kirije, kako stanodavci umeju da budu nerazumni.

Dogovaramo se kako nećemo o politici, da nećemo da spomenemo ni Putina, ni rat.

Žurka je ušla u treći sat i bliži se kraju,

„Pola sata pred završetak, ponovo se okupljamo u krugu i delimo utiske“, kaže Ana i naglašava da postoji i princip poverljivosti, slično kao na grupnoj psihoterapiji.

Razgovara se o emocijama, pa sve što se izgovori na žurci, tu i ostaje.

Na izlasku, učesnici ponovo zapisuju na tabli s kakvim osećanjima odlaze.

Zahvalnost. Smirenost. Dobro raspoloženje.

Pogledajte video: Šta je braon šum u psihologiji

Braon šum, sličan belom šumu, pomaže ljudima sa poremećajem pažnje da se usredsrede.

Važnost dodira

Prilikom dodira, ljudsko telo luči oksitocin, takozvani hormon ljubavi, koji dovodi do osećanja prijatnosti i opuštenosti.

Dodir je osnovni način komuniciranja bebe sa svetom, podseća Ana.

„Od presudnog je značaja da bi beba preživela, a i da bi se razvijala.

„Kroz dodir, kao bebe po prvi put možemo da doživimo osećaj sigurnosti: ako me drže i ljuljuškaju, ja sam bezbedna“, dodaje.

Psihološkinja kaže da dodir deluje opuštajuće, pomaže da se čovek oslobodi stresa, straha i neprijatnosti.

„Ima blagotvorno dejstvo i na duh i na telo“, zaključuje.

Marina, koja je zadužena za logistiku beogradskih žurki, seća se da je za žurke maženja, koje je u Moskvi organizovala Marija Zobnjina, saznala od poznanika.

„U tom periodu, u mom životu su se dešavale promene i tražila sam novi krug prijatelja, pa sam se odlučila da odem“, dodaje.

Kaže da je bila iznenađena kada je osetila da se u „novoj grupi ljudi oseća prijatnije nego sa mnogim bliskim prijateljima“.

„Tako je započelo moje istraživanje intimnosti i poetičnosti života“, dodaje Marina.

Primećuje da žurke maženja neretko privlače ljude koji su u potrazi za dubljim smislom, umetnike i ljude zainteresovane za duhovne prakse i alternativne načine života.

Od Menhetna, preko Moskve do Beograda

Sve je počelo pre skoro tačno 20 godina.

Grupa Njujorčana sa bogatog Menhetna već je organizovala žurke masiranja, na kojima je bio dozvoljen i seksualni dodir, priča Adam Polman iz nevladine organizacije Kadl parti (Cuddle Party Inc.), za BBC na srpskom.

Ova organizacija je u Americi zaštitila žurke kao sopstveni brend.

„Povela se priča o tome kako omogućiti ljudima koji su previše stidljivi da dođu na žurku masiranja, da iskuse nešto slično.

„Šta bi se desilo ako ostavimo seksualnu komponentu sa strane i pozabavimo se samo dodirom?“, kaže Polman.

Prva žurka se, kako kaže, održala 29. februara 2004. godine.

„Ja to volim da opišem kao naprednu radionicu komunikacije, koja je vešto prerušena u žurku u pidžamama“, dodaje.

Pre skoro sedam godina, Marija Zobnjina sedela je na kauču stana u Moskvi i sa velikom pažnjom čitala o svemu tome.

Za žurke je, kako kaže, „sasvim slučajno čula od prijateljice koja mnogo putuje“.

Nakon sati i sati istraživanja za kompjuterom i razgovora sa organizatorima i učesnicima, odlučila je da proba da organizuje jednu takvu žurku u Moskvi, uglavnom za kolege i prijatelje.

Priseća se da se na prvoj žurci, koju je organizovala u aprilu 2017. godine, okupilo 18 ljudi.

„Do tada ništa slično nije postojalo na čitavom postsovjetskom prostoru, a od tada je interesovanje samo raslo“, priča Zobnjina na ruskom, nazivajući žurke jednostavno „kadl“, baš kao što reč zvuči u engleskom.

U godinama koje su usledile, interesovanje je poraslo dovoljno da je Zobnjina, koja je isprva putovala u druge ruske gradove, počela da obučava druge ljude kako da ih organizuju, kroz kurseve za takozvane kadl-facilitatore, odnosno voditelje žurki.

Registrovala je sajt, na kojem deli informacije o susretima, a dodaje da je čak pokušala da ih brendira u Rusiji, ali to „birokratija nije dozvolila“.

„Ali nikada nismo imali problema u Rusiji.

„Iako se pročulo, koncept nije postao naširoko popularan, tako da nismo baš toliko upadali u oči“, dodaje.

Pre početka ruske invazije na Ukrajinu, žurke maženja održavale su se u desetak gradova Rusije, od Moskve na zapadu do Habarovska na krajnjem istoku.

Postarala se da se prošire i na druge postsovjetske zemlje, Ukrajinu, Belorusiju, Kazahstan i Gruziju, gde se, kako kaže, „povremeno organizuju u većim gradovima“.

Sa masivnim talasom emigracije, žurke maženja za govornike ruskog počele su da se pojavljuju i po raznim evropskim gradovima, kao što su London, Lisabon, Varšava, Limasol, Porto, Antalija i Budva, sajt Zobnjine i grupe na društvenoj mreži Telegram drže zajednicu na okupu.

U Americi, Kanadi i još nekim zapadnim zemljama mogu da budu i masovni događaji.

Vođena idejom žurki maženja, grupa u San Francusku je 2019. godine pokušala da postavi svetski rekord u broju učesnika.

*Imena sagovornica su stvarna, dok su prezimena izostavljena u cilju zaštite privatnosti

Pogledajte video: Daniel Mate o kolektivnoj traumi