Vladimir Putin, predsednik Rusije, rekao je da su ruske snage u četvrtak napale grad Dnjepar na istoku Ukrajine „novom konvencionalnom raketom srednjeg dometa“.
U vanrednom obraćanju naciji, Putin je rekao da je napad projektilom, kodnog naziva Orešnik, odgovor na ukrajinsku „upotrebu američkog i britanskog oružja dugog dometa“ za gađanje ruske teritorije.
SAD i Velika Britanija su ove nedelje odobrile upotrebu projektila ATACMS i Storm šedou, što se smatra velikim zaokretom u njihovoj politici.
Do sada, zapadni saveznici nisu dozvoljali Ukrajini da koristi ove projektile za gađanje ruske teritorije.
Putin je poručio da bi Rusija mogla da napadne vojne objekte onih zemalja koje su dozvolile da se njihovo oružje koristi za napade na rusku teritoriju.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da koriščenje nove ruske rakete „jasna i ozbiljna eskalacija“ i „još jedan dokaz da Rusija nije zainteresovana za mir“.
Zelenski kaže da se Putin „oglušio o pozive Kine, Brazila, evropskih zemalja, Sjedinjenih Država i drugih“ i „čini sve da produži“ sukob koji je počeo pre više od hiljadu dana.
„Svet mora da odgovori“, poručio je on.
Savet za nacionalnu bezbednost SAD saopštio je da je protiv Ukrajine upotrebljena „eksperimentalna balistička raketa srednjeg dometa“, dodajući da Rusija verovatno poseduje samo mali arsenal ovog oružja i da neće promeniti tok rata.
Iz Ujedinjenih nacija su poručili da je reč o „još jednom zabrinjavajućem razvoju događaja i da sve ide u pogrešnom smeru“, prenela je agencija Frans Pres.
- Hiljadu dana rata: Američke rakete dugog dometa i nova ruska nuklearna doktrina
- Rusija napreduje na ratištu dok Bajden Ukrajini šalje novo oružje
- Zašto su SAD dozvolile Ukrajini da koristi rakete dugog dometa unutar ruske teritorije
Šta je rekao Putin?
Putin kaže da je „uspešno testirana nenuklearna hipersonična verzija balističke rakete i da je „cilj postignut“.
„Kao odgovor na upotrebu američkog i britanskog naoružanja dugog dometa, 21. novembra ove godine, ruske oružane snage su izvele kombinovani udar na jednu od lokacija vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine“, rekao je on.
Ne postoji način da se suprotstavi ovom oružju, koje mete napada brzinom od 10 maha ili 2,5-3 kilometara u sekundi, rekao je on.
Upozorio je Zapad da je Rusija „spremna za bilo kakav razvoj događaja“.
„Ako neko još sumnja u to, ne treba. Uvek ćemo da odgovorimo“, poručio je.
Postoje četiri tipa balističkih raketa – kratkog, srednjeg dometa, srednje-dugog dometa i dugog dometa, poznate i kao interkontinentalne.
Rakete kratkog dometa mogu da dosegnu do 1.000 kilometara.
Doseg projektila srednjeg dometa je između 1.000 i 3.000 kilometara.
Raketa srednje-dugog dometa može da dobaci do između 3.000 i 5.500 kilometara, a dugog dometa – interkontinentalna balistička raketa – još dalje.
To znači da bi neke interkontinentalne balističke rakete mogle da pogode mete praktično bilo gde na Zemlji.
Sve balističke rakete mogu da nose ili nuklearne ili konvencionalne bojeve glave.
Rusija je dan ranije saopštila da je njena „vazdušna odbrana oborila dve krstareće rakete Storm šedou, proizvedene u Velikoj Britaniji”, ali nije rečeno kada i gde su rakete oborene.
Serija eksplozija u gradu Dnjepru počela je u četvrtak rano ujutru i trajala oko tri sata, javio je BBC novinar Pol Adams.
Šta je tačno oštećeno u najnovijem ruskom napadu još nije poznato, ali su se četiri eksplozije čule u zoni velikog industrijskog kompleksa nedaleko od centra grada.
Najmanje 15 ljudi je ranjeno, među kojima i dvoje tinejdžera u napadu u četvrtak ujutru 21. novembra, saopštio je Sergej Lisak, regionalni guverner Dnjepropetrovske oblasti.
Vojni izvori su za BBC rekli da je projektil, dometa oko 9.500 kilometara, koji može da nosi više bojevih glava, ispaljen iz Astrahana, blizu Kaspijskog mora.
Balističke rakete su u velikoj meri deo vojnog arsenala Sjedinjenih Država, Rusije i nekolicine drugih zemalja.
Reč je o strateškom oružju, dijazniranom da isporučuju nuklearne bojeve glave, ali rakete mogu biti opremljene i konvencionalnim eksplozivima.
Putuju velikom brzinom, zbog čega ih je teško presretati.
Dnjepar, grad u centralnoj Ukrajini je u proteklih hiljadu dana, koliko traje rat, nekoliko puta granatiran raketama, a više o tome možete da pročitate ovde.
Kijev je već koristio ATACMS za napade na ruske ciljeve na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji, ali Vašington nije dozvoljavao takve napade unutar same Rusije – sve do 18. novembra.
Promena politike dolazi dva meseca pre nego što predsednik Džozef Bajden preda dužnost Donaldu Trampu, čija je pobeda na izborima probudila bojazan o budućnosti američke pomoći Kijevu.
Iz Moskve su odmah saopštili da će upotreba američkih raketa izazvati ozbiljne posledice i da će reakcija biti „odgovarajuća i opipljiva”.
Nešto ranije, predsednik Rusije Vladimir Putin odobrio je novu državnu nuklearnu doktrinu.
Prema njoj, svaki napad nenuklearne države na Rusiju, koji podrži nuklearna sila, smatraće se zajedničkim napadom.
Izmene su predložene još u septembru, o čemu opširnije možete pročitati ovde, a Putin ih je odobrio 19. novembra, kada je rat u Ukrajini ušao u hiljaditi dan.
Moskva je započela invaziju na Kijev 24. februara 2022. godine.
- Kakvi su izgledi za mirovni sporazum Ukrajine i Rusije
- Amerika u tajnosti isporučuje Ukrajini rakete dugog dometa
- Rat će se „završiti brže” sa Trampom kao predsednikom, kaže Zelenski
- Bes u Rusiji zbog američkih raketa: ‘Korak ka Trećem svetskom ratu’
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
