Snimak iz drona prikazuje spasioce na mestu pada aviona — Avion azerbejdžanske avio kompanije pao je 25. decembra na teritoriju Kazahstana, a u nesreći je život izgubilo 38 ljudi

Ruski predsednik Vladimir Putin se izvinio azerbejdžanskom predsedniku zbog pada komercijalnog aviona u ruskom vazdušnom prostoru, u kome je 38 ljudi izgubilo život, ali nije priznao da je Rusija odgovorna za tu nesreću.

U prvom obraćanju posle pada aviona, Putin je rekao da se „tragični incident“ dogodio kada su ruske vazdušne snage odbijale dejstvo ukrajinskih dronova.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je izjavio da Rusija mora da „prestane da širi dezinformacije“ o napadu.

Pretpostavlja se da je avion pao zbog dejstva ruskih vazdušnih snaga u trenutku kada je pokušao da sleti u rusku oblast Čečeniju, zbog čega je promenio smer iznad Kaspijskog jezera.

Avion kompanije Azerbejdžan erlajns se zatim srušio pored grada Aktau u Kazahstanu, kada je 38 od 67 putnika poginulo.

Većina putnika na letu su iz Azerbejdžana, a nekoliko njih je iz Rusije, Kazahstana i Kirgistana.

Pretpostavlja se da su ljudi koji su preživeli sedeli bliže repu aviona.

Let J2-8243 bio je na putu od azerbejdžanske prestonice Bakua do čečenskog grada Grozni 25. decembra kada se našao u sred razmene vatre i morao je da skrene s rute.

Kremlj je objavo saopštenje u kome stoji da je ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao s azerbejdžanskim kolegom Alijevim telefonom.

„Putin se izvinio zbog tragične nesreće koja se dogodila u ruskom vazdušnom prostoru i ponovio izjave saučešća porodicama žrtava, a poželio brz oporavak preživelima,“ zaključuje se u saopštenju.

U retkoj javnoj izjavi izvinjenja, Putin je takođe priznao da je avion više puta pokušao da sleti na aerodrom u Groznom.

U tom trenutku, piše u saopštenju, gradovi Grozni, Mozdok i Vladikavkaz su napale „ukrajinske bespilotne letelice i ruska vazdušna odbrana je morala da odgovori na to“.

U saopštenju iz Kremlja ne priznaje se direktno da je avion pogođen ruskim projektilom.

U izjavi, kratko posle objave saoštenja iz Kremlja, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je izjavio da je šteta na trupu aviona podseća da je nastala „dejstvom projektila ruske vazdušne odbrane“, dodavši da Rusija „mora da ponudi jasno objašnjenje za nesreću“.

„Ključno je pokrenuti detaljnu istragu koja će odgovoriti na sva pitanja u vezi s onim što se dogodilo.“

Pre saopštenja, objavljenog u subotu 28. januara, Kremlj je odbio da prizna da je imao veze s padom aviona, uz tvrdnju da se čeka istraga.

Ali odgovorni u ruskoj avijaciji su ranije tvrdili da je situacija u ovoj oblasti „veoma komplikovana“ zbog napada dronovima s ukrajinske strane.

Боинг: Узбуњивач тврди да су трупови авиона имали озбиљне мане

Stručnjaci za avijaciju u Azerbejdžanu, veruju da su GPS sistemi aviona bili pogođeni elektronskim ometanjem i da je zatim avion oštećen šrapnelom od ruskih protivvazdušnih raketa.

Izjave ministra saobraćaja Azerbejdžana da je avion bio podložan „spoljnim smetnjama“ i da je oštećen spolja i iznutra dok je pokušavao da sleti, sugerišu da je incident mogao biti izazvan neprijateljskom akcijom. I

Izjave preživelih koji su spomenuli da su čuli glasne eksplozije dodatno podržavaju teoriju da je avion bio meta, verovatno raketnog napada ili ometanja njegovih navigacionih sistema.

Iako Azerbejdžan još uvek nije zvanično okrivio Rusiju, zvaničnici američkog ministarstva odbrane rekli su da veruju da je Rusija odgovorna za obaranje aviona.

Ruska vlada, s druge strane, pokrenula je krivičnu istragu o nesreći, a ruski stručnaci navodno rade zajedno sa agencijama Azerbejdžana i Kazahstana na mestu nesreće.

Obustava letova avio-kompanija iz Azerbejdžana prema većini ruskih gradova odražava rastuće napetosti i nesigurnost nakon ovog incidenta.

Ovaj potez ukazuje na ozbiljne diplomatske i bezbednosne probleme koje su se pojavile nakon nesreće, a takođe naglašava šire geopolitičke posledice ovog događaja.

Biće važno pratiti rezultate istrage koju vode i Azerbejdžan i Rusija kako bi se razjasnile tačne okolnosti nesreće. Nalazi istrage mogli bi imati značajan uticaj na diplomatske odnose između Azerbejdžana i Rusije, kao i na šire poverenje međunarodne avijacije u bezbednost letova u tom regionu.