Potrebno je nekoliko sati da se jutarnja para podigne sa reke u Irkutsku i da se temperatura popne sa oko -20 stepeni Celzijusa.
Ovaj ogromni sibirski grad kao da je odsečen od ostatka – donosioci odluka u Moskvi previđaju njegovu surovu realnost, pet vremenskih zona zapadno od prestonice.
Ovu realnosti simboluzuje jedan – poljski toalet.
„Toalet srama“ nalazi se ispred apartmanskog naselja u jednom od najdepresivnijih predgrađa Irkutska.
Menadžment građevinske firme je postavio drveni toalet u dvorištu kada su dugovi stanovnika dostigli rekordne nivoe.
To je upozorenje šta ih čeka ukoliko ne plate dugove.
„Poručujemo ljudima da ćemo blokirati kanalizacione cevi u njihovim stanovima ukoliko ne plate“, objašnjava direktor firme Aleksej Mihalkov stojeći pored toaleta.
On radi upravo to, po stopi od 40 toaleta mesečno.
„Ljudi dolaze i koriste toalet nekoliko dana, onda se odvod račepi i voda počinje da izlazi“, kaže Aleksej. „Nakon tri dana oni dolaze kod nas i potpisuju nalog za plaćanje.“
- Ekonomija četvrtog mandata: Šta donosi Putinova pobeda
- Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe
Ova priča o toaletu je nagoveštaj novih poteškoća u Irkutsku, nakon godina procvata podstaknutog visokom cenom nafte.
Ima i drugih nagoveštaja – grad je izlepljen oglasima za „jeftine“ kredite, a iza ugla dužničkog toaleta, svetiljke i zidovi su prekriveni lecima koji nude pomoć beskućnicima i alkoholičarima.
https://twitter.com/BBCWillVernon/status/1075286464395644928
„Naše plate se ne povećavaju, dok cene svakodnevno rastu“, kaža Natalija, jedna od onih koji Alekseju duguju. „Čula sam da blokiraju toalete. To samo ljude čini besnima.“
Druga žena koja priznaje da nema šanse da isplati svoje dugove, kaže da joj je toalet bio mesecima blokiran. Morala je da koristi vreće.
Zašto ruske reforme podstiču nezadovoljstvo
Zvanično, 13 odsto Rusa živi u siromaštvu i ta brojka je rasla pet godina.
Poslednja anketa Ranepa instituta pokazuje da je zapravo pravi procenat siromašnih 22 odsto.
U Irkutsku je čak i zvanično 20 odsto.
Predsednik Vladimir Putin obećao je da će ove cifre prepoloviti do 2024. godine, ali ekonomija jedva da raste, dok je nezadovoljstvo više nego uočljivo.
Porast cena goriva i komunalija na vrhu su liste žalbi. Porez na promet je povećan na 20 odsto s novom godinom, a tu je i reforma penzionog sistema.
Vjačeslav Golovin dve decenije vozi autobus na liniji 65 u Irkutsku, ruti koja sada prolazi pored toaleta.
Sa 56 godina počeo je da se raduje penziji: ne zbog penzionisanja i odmora, već zbog dodatnog novca. Njegova prosečna mesečna zarada je oko 15.000 rubalja (oko 23 hiljade dinara).
Predsednik Putin je zatim granicu za penzionisanje popeo na 65 godina.
„Lideri ne slušaju“, objašnjava Vjačeslav, otvarajući vrata autobusa putnicima da se popnu sa hladnoće. „Nisu nam čak dozvolili ni da održimo referendum.“
Vladimir Putin je reformu opisao kao pitanje nacionalne bezbednosti. On je tvrdio da država ne može da nastavi da plaća toliko penzija, sa populacijom koja je sve starija.
Ali Rusija nije spremna za takav potez, kaže Vjačeslav.
„Postaje sve teže nositi se sa situacijom. Skuplje su namirnice, komunalije, struja. Sve cene rastu“, kaže vozač autobusa, sedeći na sofi u svom jednosobnom stanu.
„Ovde nije kao u Evropi. Penzioneri ne mogu da se opuste. Oni moraju da nastave da rade kako bi preživeli.“
Vjačeslav podržava ulične proteste u Irkutsku, a oni se održavaju i širom zemlje.
„Putin je rekao da nam je potrebna reforma, ali ljudi ovde nisu razumeli zašto – u zemlji bogatoj resursima“, kaže vozač.
Ipak, daleko odavde u Moskvi, poslanici koji podržavaju Kremlj su glasali za promene zakonodavstva.
Ti poslanici zarađuju preko 20 puta više nego Vjačeslav, vozeči autobus.
Postaje li Irkutsk zdraviji?
Ima i veselijih priča.
U centru grada, grupa penzionera sa belim rukavicama se u nedelju pripremala za nastup povodom završetka kursa.
https://twitter.com/sarahrainsford/status/1078226751975755776
Njihovi novi potezi dolaze zahvaljujući gradskom veću – i deo su programa slobodnih aktivnosti za promovisanje zdravog načina života.
To je tema još od vremena od kada je džudista Vladimir Putin preuzeo mandat od manje trezvenog Borisa Jeljcina.
„Sportski klubovi su sada puni mladih“, kaže jedan od igrača oduševljeno tokom pauze. „Možete samo da izađete na teren, uradite neke vežbe i neko će vam se već pridružiti. To je sjajno!“
Čak i ovde ljudi žive duže u poređenju sa postsocijalističkim periodom.
Međutim, jedan statistički podatak je ostao isti: prosečan životni vek muškaraca u Irkutsku je 63 godine.
To je dve godine manje od nove granice za penizionisanje.
Gradska bitka s alkoholom
Pre dve godine, novine širom sveta preplavila je vest iz da je 78-godišnja osoba iz Irkutska preminula zbog konzumiranja jeftinog, švercovanog alkohola.
Ali čak i licencirana pića u Sibiru mogu biti opasna.
U skloništu za one koji su pali zbog teških vremena, Sergej je poslednja osoba u trpezariji za ručkom. Polako se kreće niz hodnik sa amputiranim nogama ispod kolena.
„Dobio sam promrzline“, objašnjava, odmahujući rukom. „Duga je to priča.“
Sergejev cimer ima 47 godina i kaže da je njegova supruga preminula i da je bila alkoholičarka.
„Mnogi muškarci kojima pomažemo su alkoholičari, ali ovde nije dozvoljen nikakav alkohol“, objašnjava direktorka skloništa Elena Ševtsova.
„Kada su jednom trezni, mnogi počinju da se prisećaju porodica i toga odakle dolaze. To im se zatim dopadne i nastavljaju tako da žive.“
Komplet proteza za noge za Sergeja bi trebalo da stigne svakog dana.
Zašto raspoloženje može da se promeni
Životi nekih stanovnika Irkutska trenutno zapravo izgledaju prilično dobro.
Otvoreni su tržni centri puni zapadnih brenodva, nikli su novi stambeni blokovi, a voze se i pametni automobili: sva obeležja srednje klase koja se rapidno uvećala u ranim godinama Putinove vlade.
Ponos sopstvenom zemljom među ljudim je takođe porasla.
Ali jačanje ruskog statusa i moći i konfrontacija sa Zapadom dolaze na naplatu.
Irkutsk je bio prvi region koji je svrgnuo Putinovog kandidata za guvernera još 2015. godine.
Lokalno stanvoništvo kaže da je glasalo za komunističkog kandidata u protestu protiv vladajuće stranke. Takav potez se ponovio nedavno na nekoliko drugih tačaka.
Prirodno i podrška Putinu opada.
Prema podacima Levada Centra iz prošlog meseca, 61 odsto Rusa za probleme u zemlji direktno odgovornim smatra predsednika.
Da li nastauju pukotine?
Među najgrubljim kritičarima u Irkutsku je i Komunistička omladina.
Ovi studenti, poštovaoci Lenjina, sa crvenim zastavama i simbolima, vodili su kampanju protiv Putinove reforme penzionog sistema.
Oni su protiv trošenja novca na vojne akcije u Siriji i Ukrajini, radije nego na društvena pitanja kod kuće. Sada planiraju aktivnosti protiv porasta cene goriva.
„Nije bilo razgovora o ovim reformamam pre poslednjih izbora“, kaže lider aktivista Maksim. „One se sada dešavaju, a podrška predsedniku opada.“
„Ova vlada nam se zaista ne dopada“, kaže 21-godišnji Evgeni. „Moramo da zamenimo predsednika njegovim prijateljima“.
Ne postoji revolucija u Irkutsku, koliko god da bi to Komunistička omladina volela. Čak su i protesti do sada bili relativno mali.
Govor Vladimira Putina o Velikoj Rusiji odzvonio je u naciji koja se osećala snažnom i stabilnom nakon traume post-sovjetskih godina.
Ali ovde, u ledenom srcu Sibira, čini se da počinju da se pokazuju pukotine u toj poruci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
