Na više načina, Bosforski moreuz koji deli Istanbul metafora je za sam turski grad.

Njegova preteča Konstantinopolj, uzdizao se sa obala Bosfora i postao je sedište rimskog, vizantijskog i otomanskog carstva, zbog čega je taj grad jedino mesto u istoriji koje je bilo prestonica i hrišćanskog i islamskog carstva.

Zahvaljujući moreuzu, koga opkoračuje, Istanbul je jedini grad na svetu koji se proteže na dva kontinenta – on je kulturni i geografski most između istoka i zapada.

I dok su mnogi otomanski sultani predlagali izgradnju mosta preko Bosfora, brodovi su, a kasnije trajekti, bili zaslužni za povezivanje razdvojenih delova grada.

Prvi most, koji je spojio dva kontinenta, tek je izgrađen 1973.

Sve to vreme, brodovi su plovili s jedne na drugu stranu moreuza, povezujući pripadnike turske, grčke, jermenske, arapske, bugarske, jevrejske i ruske zajednice, koje čine stanovništvo ovog grada.

Danas je Istanbul ogroman megalopolis (najveći u Evropi) u kojem živi 15,5 miliona ljudi, okružen mrežom vodenih tokova, koji ga povezuju i dele.

Grad se izdiže na vrhu sedam brda, a u njemu možete videti sve od vizantijskih palata, otomanskih džamija boje dinje, zgrade opere inspirisane Jermenijom, anglikanskih crkvi i modernih umetničkih muzeja, s metalnim fasadama.

Muškarci guraju drvena kolica kroz ulice popločane makadamom, a turisti i hipsteri zabavu pronalaze odlazeći od jednog do drugog živopisnog noćnog kluba do ranih jutarnjih sati.

Ovde su prošlost i sadašnjost, Evropa i Azija jedno.

Zbog jedinstvene lokacije i veličine, Istanbul je oduvek bilo najbolje posmatrati sa vode.

Zapravo, tek na gornjoj palubi jednog od brojnih gradskih trajekata, možete da počnete da cenite širinu ovog grada i da primećujete spoj različitih kultura.

Ovaj grad je prosto toliko veliki da ne možete da ga razumete ako ste na kopnu.

I dok će mnogi turisti stati u red na istanbulskom polustrvu kako bi videli Hipodrom Konstantinopolja, džamiju Aja Sofiju i Topkapi palatu, kada se ukrcate na trajekt ne samo da ćete videti mnoge znamenitosti kao deo neverovatnog pejzaža, već ćete razumeti kako se slojevita prošlost ovog grada uklapa u njegovu dinamičnu sadašnjost.

Pošto su mnogi posetioci stizali u Istanbul vodenim putem, trajekti omogućavaju putnicima da dožive znamenitosti ovog grada, kao što su nekada bile viđene, između ostalog Dolmabahče palatu u turskom rokoko stilu, Devojačku kulu 2.400 godina starz i prelepu Hajdarpaša železničku stanicu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Korisne informacije

Sistem javnih trajekata u Istanbulu povezuje 50 različitih tačaka u gradu.

Svaka vožnja košta između 15 i 25 turskih lira (od 0,43 do 0,73 evra) u zavisnosti od razdaljine.

Preuzmite jednostavnu aplikaciju za korišćenje trajekta i planirajte putovanje.

Trajekti u Istanbulu su takođe doprineli oblikovanju jedinstvene kulture i razvoja ovog grada.

Kako je stanovništvo u Istanbulu naraslo sredinom 19. veka, uvođenje javnog vodenog prevoza 1844. omogućilo je ljudima koji žive uz bosforski moreuz, obližnji zaliv u Mramornom moru i uvalu Zlatni rog da lako stižu do drugih istanbulskih kvartova kojima je moguće prići s vode.

Tokom 1970-ih, kako su stanovnici centralne i istočne Anatolije migrirali u Istanbul u potrazi za zaposlenjem, donoseći sa sobom različite jezike i običaje spremanja hrane, mnogi su prvi put prešli na evropski kontinent koristeći trajekt.

Danas turisti mogu da se voze na trajektu od azijskog pristaništa Kadikoj do evropskog Karakoj.

Uz pogled na čuvene Galata kulu i most, ova vožnja otkriva koliko je Istanbul jedno od najvećih svetskih središta za kulture koje se prožimaju.

Na palubi ćete verovatno čuti grčki, jermenski, razne jezike naroda s Kavkaza.

Dok putnici prelaze s jednog kontinenta na drugi, muzičari često izvode arabeska melodije na darbuka bubnjevima, a kurdski izvođači nastupaju na instrumentu elektrobaglama, nalik luti.

Možde više nego na bilo kom drugom mestu, vožnja brodom omogućava vam da istražite duboke i raznolike korene Istanbula.

Trajekti mogu da brzo prevezu putnike do delova grada do kojih nije lako stići.

Na primer, da biste stigli kopnom od poluostrva do prelepog sela Kanlika bilo bi vam potrebno više od dva sata.

Ali pošto, Kanlika ima pristanište za trajekt, gde možete da sedite u šarmantnom kafeu i isprobate čuveni jogrdu (jogurt posut prah šećerom), turisti mogu da izbegnu saobraćajne gužve i stignu za sat vremena brodom.

Takođe, postoje i vožnje svakog sata do četiri Prinčeva ostrva u Mramornom moru, do kojih nije moguće stići drugačije.

Tu možete da iznajmite bicikl, odete na plažu, jedete prženu ribu i pijete rakiju s ukusom anisa (tursko nacionalno piće), a zatim da se iste večeri vratite do grada.

Tokom godina, putnici su osmislili sopstvene rituale i ritmove tokom gradskih putovanja trajektom.

Ako se vozite ujutru, videćete saputnike kako grabe okrugli simit đevrek sa susamom ili pogačicu pre nego što se ukrcaju na brod.

Oni zatim sede pored nepoznatih ljudi, naručujući čaj u čašama sa pozlaćenim obodom, razmenjujući novine pre nego što odu na posao.

Preporučene rute

Ukrcajte se na liniju koja ide od Kabatas-Pričevskog ostrva do ostrva Burgaz kako biste videli kuću muzej Saita Faika, jednog od najznačajnijih turskih pisaca, zatim iznajmite bicikl i izgubite se u borovoj šumi pre nego što posetite Kalpazankaja plažu.

Ako nemate puno vremena, razmislite o trajektu Bešiktaš-Ejup do Zlatnog roga.

Na Ejupu, možete da se gondolom odvezete do brda Pjera Lotija i popijete čaj u sumrak.

„Trajekti su i dalje simbol Istanbula. Oni ne prevoze samo putnike, već i kulturu, tradiciju i navike društva,“ pisao je istanbulski novinar Adil Bali.

„Slušanje koncerta uličnih muzičara na pristaništu, naslanjanje se na ogradu trajekta… čitanje novina ili knjiga uz pijuckanje čaja i uživanje u slici Istanbula na kojoj galebovi plešu, to je sve deo naše kulture.“

Istanbulski javni trajekti prevoze blizu 40 miliona putnika godišnje, čime je Bosfor postao jedan od najopterećenijih vodenih tokova na svetu.

Pored mnogih džamija i minareta naslaganih uz obalu, putnici takođe mogu da vide jata delfina, zovoja i stvorenja koje je nemoguće izbegnuti u ovom gradu – galebova.

Poznato je da ptice jezde uz trajekte i postale su neodvojive od brodova pa je Šehir Hatlari, kompanija koja upravlja trajketima, pridodala boje crnu, belu i žutu poput kljuna galeba na svoj logo.

„Ako želite da učestvujete u lokalnom običaju na trajektu, ne zaboravite da kupite najmanje dva simit đevreka pre ukrcavanja. Jedan za vas, drugi za galebove.

„Bacite deliće simita i gledajte kako će ih bosforski galebovi uhvatiti u vazduhu“, kaže turistički vodič Ajsegul Elif Sofoglu.

Pored razgledanja i posmatranja životinjskog sveta, trajekti nude neuporedivu prednost ako želite da posmatrate šta ljudi rade.

Pogledajte oko sebe i videćete mnoge ljude koji nazivaju Istanbul svojim domom: biznismene u skupim odelima, ulične prodavce iz Anadolije koji žele da prodaju drangulije iranskim turistima, starije turske gospođe sa perlama oko vrata koje dele kolačiće sa sunarodnicama koje nose marame na glavi i mnoge druge.

„Uprkos vremenima koja se menjaju, pošto se društvo deli oko tema kulture, ideološki na desnicu i levicu, religiozne i ateiste, ljubav prema trajektima ostaje jedna od ključnih tema za stanovnike grada,“ kaže Joruk Isik, koji se vozi trajektom nekoliko puta nedeljno.

„To nam je jedno od malobrojnih zajedničkih iskustava koje i dalje imamo.“

U gradu u kojem ulični prodavci uzvikuju naglas svoju ponudu, sirene naftnih tankera koji plove Bosforom glasno odjekuju, ozvučeni pozivi na molitvu pet puta dnevno sa više hiljada minareta, trajekti takođe pružaju meditativni beg od istanbulske zvučne kakofonije.

Hikmet Širlak vozi se trajektom kako bi osetio hladni povetarac i miris mora.

On toliko voli trajkete da je odlučio da se preseli na azijsku stranu grada kako bi se svakodnevno vozio brodom do Velikog bazara, gde prodaje stare ćilime i tepihe.

Neki od trajekata u Istanbulu koji se više ne koriste postali su kafei, muzeji, hoteli i sale za venčanja.

Drugi su renovirani u okviru drevnog Halič brodogradilišta, koje radi od 1455. i najstarije je na svetu.

A u gradu u kome prostor pored vode se razgrabi između investitora, pristaništa trajekata su među retkim javnim prostorima koji omogućavaju pristup vodi, među kojima su biblioteke i galerije na vodi.

Više od bilo kog spomenika, muzeja i rute, trajekti pružaju mogućnost posetiocima ne samo da razumeju Istanbul, već i da ga zavole.

Sinem Dedataš, direktor kompanije za trajekte, smatra da je to razlog zašto su brodovi inspirisali poeziju, slike, romane, pesme i filmove već 200 godina.

„Najbolji način da otkrijete Istanbul,“ kaže ona „jeste da se ukrcate na trajekt i gledate Bosfor“.

Pogledajte video o Aja Sofiji: