Mnogi kupovinu ostavljaju za poslednji dan u sedmici, ni ne pomišljajući da je neradna nedelja u Srbiji – luksuz. i da mnogi taj dan provode na radnim mestima.
Da, možda vama nedelja nije radni dan, ali oko 200.000 zaposlenih u trgovini taj dan provode na radnim mestima.
Njima bi se verovatno dopalo da Srbija krene stopama susedne Crne Gore i zabrani rad poslednjeg dana vikenda.
- Šta sve trpe tekstilne radnice u Srbiji da bi zadržale posao
- Sezonski radnici: Hoće da rade, ali ne u Srbiji
- Rad nas ubija a nikoga nije briga
Inicijativu za to ovih dana pokrenuli su Udruženi sindikati Sloga.
Iz Sloge traže zabranu rada velikih trgovinskih centara i šoping molova u Srbiji nedeljom jer su „položaj radnika i očuvanje porodice lošiji i gori nego ikada, a rad nedeljom postao je pravilo koje se zloupotrebljava“.
Kako dodaju, treba uvesti – grčki model.
„Država bi zakonom trebalo da propiše radno vreme slično onom u Grčkoj, koje bi se završavalo subotom popodne i počinjalo ponedeljkom ujutru, prvog radnog dana sedmice“, piše u saopštenju Sloge.
Šta je grčki model?
Grčka je pre nekoliko godina ustanovila nova pravila o radnom vremenu.
U ovoj zemlji, uobičajeno radno vreme prodavnica u velikim gradovima je od devet ujutru do devet uveče, svim danima osim nedelje.
Prodavnice u manjim gradovima i prigradskim naseljima rade po smenama. Ponedeljkom, sredom i subotom rade od devet ujutru do tri popodne, dok utorkom, četvrtkom i petkom rade u dve smene – od devet ujutru do pola tri popodne, a zatim od pola šest do osam i trideset uveče.
Supermarketi rade od devet ujutru do devet uveče svakog dana osim nedelje.
- Preživljavanje uz dva posla: „Niko to ne radi iz ljubavi“
- Nedelja – novi praznik za trgovce u Crnoj Gori
Ipak, postoje radnje kojima je dozvoljen rad tokom čitavog dana sedam dana nedeljno – naročito u turističkim područjima.
Zakonom je propisano da su nedelje radne za sve sedam puta u toku godine.
Tako stanovnici Grčke u kupovinu mogu dve nedelje pre Božića, svake prve nedelje u vreme rasprodaja – što su ukupno četiri dana – a radnje su otvorene i u nedelju pre Uskrsa.
Iz Udruženje sindikata Sloga navode da se za ovakav model zalažu jer treba „poštovati radnike i njihovo pravo na odmor vikendom u krugu porodice“.
U Srbiji je Zakonom o trgovini propisano da lokalne samouprave određuju radno vreme na teritoriji kojoj upravljaju, a zakon ih ne obavezuje da na bilo koji način ograničavaju rad određenim danima.
Rad nedeljom, navodi udruženje Sloga, samo će „nastaviti dalje urušavanje prava zaposlenih i njihovo prezaduživanje promovisanjem kupoholičarskih vrednosti, naročito kod mladih generacija“.
„Ukoliko država ne bude imala sluh za hitno rešavanje ovog problema, čeka nas totalno uništavanje porodice kao institucije i sve veća ekonomska zavisnost od milosti krupnog kapitala“, navodi se u saopštenju.
Kakva je situacija u regionu?
Iako su i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj postojale inicijative da se zabrani rad nedeljom, to je do sada urađeno samo u Crnoj Gori.
U toj državi nedavno su na snagu stupile izmene Zakona o unutrašnjoj trgovini kojima Vlada Crne Gore pokušava da promeni dugogodišnje kupovne navike građana.
U Hrvatskoj se o ovom predlogu raspravljalo, ali se nije odlučivalo.
Ni u Bosni, kao ni u Srbiji, nije bilo rasprave o ovoj temi, ali su sindikati u obe države tražili promene.
Ko u EU može nedeljom u šoping?
Mnoge države Evropske unije su ograničile rad nedeljom.
Pravila su najstroža u Austriji gde je potpuno zabranjeno raditi poslednjim danom u sedmici.
Uz Grčku i Austriju, i Belgija, Kipar, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Island, Luksemburg, Holandija, Španija, Poljska i Velika Britanija imaju jasna pravila o tome ko može, a ko ne može da radi nedeljom.
U Italiji se planira uvođenje zabrane, a to je bilo i jedno od ovogodišnjih predizbornih obećanja.
Ekonomisti su izračunali da bi takva odluka zemlju mogla da košta više od deset milijardi evra.
Ostale članice EU uglavnom ne ograničavaju radno vreme.
Četvorodnevna radna nedelja
Uobičajena petodnevna radna nedelja sa 40 radnih sati u nekim mestima „otišla je u penziju“.
Danski Odšered je jedan od poslednjih gradova koji je doneo takvu odluku. Vlasti u tom gradu nedavno su uvele četvorodnevnu radnu nedelju za sve zaposlene u opštinskoj administraciji.
Za oko 300 zaposlenih u toj opštini, vikend sada traje tri dana.
Skandinavske zemlje prednjače u uvođenju četvorodnevne radne nedelje.
Produktivnost i slobodno vreme
O kraćoj radnoj nedelji bilo je reči i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Psiholog Adam Grant rekao je da kraće radno vreme značajno utiče na produktivnost zaposlenih.
„Ako skratite radno vreme, ljudi bolje i efikasnije usmeravaju pažnju, pa urade isto koliko i za duže radno vreme, a to često bude kvalitetnije i kreativnije“, rekao je Grant u januaru.
Dodao je da su radnici lojalniji organizacijama koje su spremne da im daju fleksibilnost, kako bi imali vremena i za život van posla.
Ekonomista i istoričar Rutger Bregman je podsetio da ideja o kraćoj radnoj nedelji nije nova i da su decenijama najznačajniji ekonomisti, filozofi, sociolozi, verovali, sve do sedamdesetih, da ćemo sve manje raditi.
„U dvadesetim i tridesetim godinama prošlog veka, neki veliki kapitalistički preduzetnici koji su shvatili da zaposleni postaju produktivniji ako je radna nedelja kraća.
„Henri Ford je, na primer, otkrio da ako radnu nedelju skrati sa 60 sati na 40 sati, zaposleni postaju produktivniji jer nisu toliko umorni u slobodno vreme“, rekao je Bregman.
Akademska istraživanja podržavaju ovakvo stanovište.
Brojne studije pokazuju da su ljudi srećniji i produktivniji ukoliko rade kraće.
Ekonomista Jan-Emanuel de Neve neposredno pred forum u Davosu izjavio je za BBC da su dobar radni balans, uz slobodno vreme tokom kog ljudi mogu da se bave stvarima koje vole – ključni za zadovoljstvo i da je trodnevni vikend jedan od načina se to postigne.
„Rekao bih da je četvorodnevna radna nedelja važna u smislu pronalaženja ili uspostavljanja prave ravnoteže između radnog i privatnog života“, rekao je De Neve.
Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pokazuju da su zemlje u kojima se neguje kultura dugog radnog vremena, često manje produktivne i da imaju niži BDP po radnom satu.
Neke kompanije uvele su već četvorodnevnu radnu nedelju, a mnoge su u probnoj fazi.
Kongres britanskih sindikata zagovara uvođenje četiri radna dana sedmično u čitavoj zemlji do kraja veka, što podržava Laburistička stranka.
U Srbiji do sada nije bilo reči o tome, ali je Pokret obnove kraljevine Srbije krajem 2018. Skupštini Srbije podneo inicijativu za skraćenje radnog vremena sa osam na šest sati.
Inicijativa ipak nije zaživela.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
