fabrika automobila, radnica u fabrici automobila u Nemačkoj, Nemačka, automobili — Radnica u fabrici (ilustracija)

Bonus. Odmor.

Malo je lepših reči koje zaposleni može čuti.

Za radnike u auto-industriji u Srbiji ove dve reči, međutim, isključuju jedna drugu.

Dodatak na platu mogu dobiti jedino ako ne izostanu nijedan dan sa posla, pokazalo je istraživanje „Položaj radnika i radnica u automobilskoj industriji“.

„Jednom ako zakasnite, gubite bonus, a to nije mala cifra.

„Sa minimalcem od 47.000 dinara ne može da živi jedna osoba, a kamoli cela porodica. Zato je tih 20 odsto od zarade, koliki bonus može da bude, važan“, kaže dugogodišnja radnica u fabrici Jura za BBC na srpskom.

Ona ne želi da joj se pomene ime iz straha da ne izgubi posao.

Južnokorejski proizvođač elektronske opreme za automobile ima tri pogona u Srbiji, u kojima radi nekoliko hiljada radnika.

Više stotina zaposlenih je štrajkovalo u Leskovcu ovog leta, tražeći da se poveća plata i promene uslovi za dobijanje bonusa, što poslodavac i dalje ne prihvata.

„Niko neće reći direktno: ‘Ne smeš na bolovanje’.

„Dešava se, međutim, da se radnicima ukine bonus ako otvore bolovanje. Pošto bonusi često čine značajan deo zarade, oni dolaze bolesni na posao, ugrožavajući sopstveno zdravlje i zdravlje kolega“, kaže Bojana Tamindžija, jedna od autorki istraživanja Centra za politike emancipacije (CPE).

Ovakva praksa je nezakonita i neustavna, jer tera zaposlene da se odreknu prava na plaćeno odsustvo, navodi se u istraživanju.

Ministarstvo rada nije preciziralo da li je takva praksa zakonita ili ne na pitanje BBC-ja na srpskom o uslovljavanju bonusa svakodnevni dolaskom na posao,

Kriterijumi za uvećanje zarade definišu se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu, rekli su iz Ministarstva.

Kompanija Jura nije odgovorila na pitanja BBC-ja na srpskom do objavljivanja ovog teksta.

Iz ove kompanije je ranije saopšteno da se u Juri „ne krše ljudska i radnička prava“ i da „posluju u skladu sa propisima Republike Srbije“.

Inspektori su podneli ukupno pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv Jure, na osnovu kontrole pogona u Leskovcu, pokazuju podaci koje je Ministarstvo rada dostavilo BBC-ju na srpskom,

Zahtevi su podneti zbog kršenja Zakona o štrajku i Zakona o radu, kao i zbog nepravilnosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, naveli su iz Ministarstva.

Apsolutna prisutnost

U kompanijama u automobilskoj industriji postoje bonusi za prisutnost, efikasnost i kvalitet.

Dok su bonusi efikasnosti i kvaliteta uslovljeni postizanjem norme, odnosno procentom škarta, dodatak za prisutnost je povezan sa svakodnevnim dolaskom na posao, piše u istraživanju CPE-a.

Zaposleni u Juri imaju pravo na bonus od deset odsto od zarade ako su tokom meseca sve vreme radili, i još dodatnih deset odsto ako u prethodnih šest meseci nisu imali nijedan dan izostanka, kaže Saša Marković, poverenik sindikata Nezavisnost u pogonu Jure u Rači.

Pored bonusa, radnicima su plaćene i radne subote i nedelje.

Veliki broj zaposlenih želi da radi što više tokom vikenda kako bi im plata dostigla 80.000 dinara, ocenjuje Marković.

„Ljudima znači svaki dinar“, kaže njegova koleginica.

Kada su radnici u Leskovcu štrajkovali, sindikat Nezavisnost u Rači ih je podržao, ali se nije pridružio.

„Znao sam da bi izašlo možda nekoliko ljudi ako bih pozvao na štrajk.

„Od 1.300 radnika u Rači, njih 1.000 je u kreditima“, kaže Marković.

Kompanija Jura ranije je navela da je štrajk u Leskovcu bio „nezakonit“.

Najduža radna nedelja

Prosečna zarada radnika koji su učestvovali u istraživanju CEP-a bila je oko 70.000 dinara, od čega trećinu čine bonusi, prekovremeni i noćni rad.

Autori su razgovarali sa pedeset radnika zaposlenih u deset fabrika u različitim delovima Srbije, čija sedišta se nalaze na različitim kontinentima.

„Pošto imaju male plate, i radnici su u pat poziciji jer nisu u situaciji da odbiju ili da se bore protiv prekovremenog i rada subotom“, kaže Bojana Tamindžija.

Radnica Jure priča da se njenim kolegama dešavalo da spoje više dana bez obaveznog odmora koji garantuje zakon.

Prekovremeni rad ne bi trebalo da prelazi ukupno 48 sati nedeljno, predviđeno je propisima u Srbiji.

Poslodavci mogu uvesti takozvanu preraspodelu radnog vremena, tako da zaposleni tokom jedne nedelje mogu raditi i do 60 sati, ako imaju više posla.

Međutim, poslodavci moraju omogućiti i da se radi manje, kako prosečna radna nedelje ne bi prešla 40 sati.

Dok se prekovremeni rad plaća dodatno, onaj po preraspodeli ne donosi novac jer se podrazumeva da zaposleni jednog meseca radi više, a drugog manje.

„U našem istraživanju radnici kažu da se nikada nije desilo da rade manje, a da se dešavalo da rade više.

„Potpuno je mutno je da li je to preraspodela ili prekovremeni rad“, kažeTamindžija.

Ovakva praksa se poklapa sa podacima Evropske kancelarije za statistiku – Eurostata, prema kojoj radna nedelje u Srbiji najduže traje.

Nezakoniti ugovori

Advokat Nikola Stojanović iz Leskovca godinama zastupa radnike koji na sudu pokušavaju da zaštite prava.

Mnogi slučajevi u kojima poslodavci postupaju nezakonito i ne dođu do sudije, ocenjuje.

„Jedno vreme je na jugu Srbiji bila je praksa kod privatnika da se radi šest dana nedeljno, a da se doprinosi i zarada uplaćuju za 40 sati.

„Radnici su zapravo radili jedan dan na crno“, kaže.

Radnici najčešće tuže poslodavce za neisplaćene zarade, objašnjava.

„Tu je i najveća šansa za uspeh.“

Mnogo je teže kada zaposleni želi da dokaže da ugovor po kome radi nije u skladu sa zakonom, dodaje.

Zaobilazeći Zakon o radu, poslodavci produžavaju ugovore na određeno ili sklapaju one o privremenim i povremenim poslovima za radna mesta koja su neophodna.

„Ugovor na određeno može da traje 24 meseca.

„Relativno često se dešava da posle dve godine, poslodavac samo promeni naziv i opis poslova, i sklopi novi ugovor na određeno, iako je radnik zapravo ostao na istom radnom mestu“, kaže advokat.

Ovakvi, kao i ugovori o delu, potpisuju se za pozicije za koje bi trebalo ponuditi posao za stalno.

Radnici koji rade po ovim ugovorima nemaju ista prava, poput plaćenog bolovanja i odmora, kao oni koji su zaposleni „za stalno“.

Takvi ugovori nisu dozvoljeni za poslove koji postoje u sistematizaciji, objašnjava advokat.

„Ako imate prodavnicu, tako možete zaposliti molera da vam okreči radnju, ali ne prodavca“, kaže.

Tokom višegodišenje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, pojedina javna preduzeća su na ovaj način dolazili do neophodnih radnika, što je potvrdio i tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Analiza portala Radnik.rs pokazala je da u ovakvim slučajevima domaći sudovi zauzimaju različite stavove. a da zaposleni ne dobijaju uvek sporove.

U ovakvim postupcima, teret dokazivanja je na radnicima i mnogo je neizvesniji uspeh, kaže Stojanović.

‘Zemlja jeftine radne snage’

Mnoge strane kompanije došle su u Srbiju zahvaljujući podsticajima, podseća Bojana Tamindžija.

„Uslovi su manje-više isti u ovom delu svetu koji mi zovemo zemljama jeftine radne snage, odnosno, zemlje proizvodnje.

„Države u regionu na isti način privlače strane kompanije dajući im subvencije, i snižavajući radne standarde ne bi li ponudile što kompetitivnije uslove“, ocenjuje ona.

Saša Marković veruje da položaj njegovih kolega neće biti bolji dok se država ne umeša.

„Oni ne žele da razgovaraju sa sindikatom.

„Sada izgleda kao i da država stoji na njihovoj strani“, kaže.

Radnica iz južnokorejske kompanije kaže da se „ne plaši i ne beži od posla“.

Želela bi, međutim, da se šefovi pravednije odnose prema zaposlenima.

„Poslodavac sa nama ne želi da razgovara.

„Kao da ne postojimo“, kaže.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Radna prava u Srbiji: Plata minimalna, satnica prekovremena 1