Radnici Diznilenda u Kaliforniji kažu da zbog niskih plata žive u automobilima i motelima

Sintija „Sin“ Karanca je pažljivo tražila mesto u hladu da parkira automobil koji zove kućom.

Noćna čuvarka u Diznilendu mora da spava tokom dana, što je teško svakome, pogotovo nekome ko živi u kolima sa dva psa.

Karanca kaže da zarađuje 20,65 dolara na sat, ali da prošlog leta nije mogla da priušti da plaća stanarinu u Anahajmu, u južnoj Kaliforniji gde prosečan stan košta više od 2.000 dolara mesečno.

Karanca je plakala dok je pričala o poteškoćama koje je imala prošlog leta, otkrivajući da je morala potajno da odlazi u svlačionicu da bi se istuširala.

Sada ima mali stan koji deli sa njenim dečkom, koji takođe radi u Diznilendu, ali i dalje jedva sastavlja kraj s krajem.

„Tako ne bi trebalo da živi bilo ko radi puno radno vreme za kompaniju kao što je Dizni“, rekla je ona za BBC.

• Ibica: Špansko egzotično ostrvo na kojem neki ljudi žive u kolima
• Vek Diznija: Zašto je studio nanizao neuspehe za stogodišnjicu
• „Ponovo radi bioskop“: I holivudski glumci prekidaju višemesečni štrajk

Karanca, kao i drugi koji rade u zabavnom parku, govorila je za BBC o finansijskim poteškoćama zaposlenih u parku koji bi trebalo da bude „najsrećnije mesto na svetu“.

Oko 10.000 radnika članova sindikata Diznilenda u Kaliforniji – prvom od 12 tematskih parkova u svetu – preti štrajkom zbog niskih plata i, kako kažu, osvetničkih mera protiv sindikata.

Ove nedelje je stotine radnika protestovalo ispred parka, noseći razne transparente i bedževe sa stisnutom pesnicom Mikija Mausa u znak otpora.

„Miki bi želeo poštenu platu“, uzvikivali su radnici okupljeni blizu kapija Diznilenda.

U petak 19. jula, samo nekoliko dana uoči nastavka pregovora o kolektivnim ugovorima, oni su skoro jednoglasno podržali mogućnost stupanja u štrajk.

Iako ovo glasanje ne znači da će štrajk biti organizovan, moglo bi da podstakne radnike da brzo deluju ukoliko pregovori propadnu.

Odluka o mogućem stupanju u štrajk biće argument sindikata u nastavku pregovora sa rukovodstvom Diznija koji treba da se održe sledeće nedelje.

Ugovor sa članovima tima Diznilenda istekao je 16. juna, a u pregovorima koje se trenutno vode učestvuje koalicija sindikata koji predstavljaju skoro 10.000 zaposlenih u parku.

To znači da koalicija predstavlja zaposlene koji glume Diznijeve likove, radnike zadužene za vožnje, one u prodaji i restoranima, i domare.

Zvaničnici sindikata kažu da je svaki deseti član tima Diznilenda bio beskućnik tokom rada u ovom zabavnom parku.

Anketa sprovedena među zaposlenima pokazuje da 73 odsto radnika ne zarađuje dovoljno da pokrije osnovne mesečne troškove, a oko trećina nije bila stambeno obezbeđena prošle godine.

„Mi smo ti koji stvaraju magiju“, kaže L. Sloter, hostesa u tematskom parku zvanom Grad crtaća (Toontown) u Diznilendu.

„Dizni treba da nam plaća zaradu od koje možemo da živimo“.

Tokom rada u Diznilendu, Sloter je dve godine živela u njenom automobilu.

Sada živi u malom stanu udaljenom oko sat vremena vožnje od Diznilenda.

Kaže da je provela mnogo vremena tražeći bezbedno mesto da parkira vozilo i u njemu prenoći, dodajući da osoblju nije dozvoljeno da spava na parkingu Diznilenda.

„Moja kirija je upravo poskupela za 200 dolara i više neću moći da plaćam stan“, kaže ona.

Sloter zarađuje 19,90 dolara na sat – zahvaljujući obavezi isplate minimalne zarade koju je grad usvojio 2018. godine.

Dizni se bezuspešno borio protiv povećanja plata, ali radnici kažu da to i dalje nije dovoljno za život u južnoj Kaliforniji.

Masačusetski tehnološki institut (MIT) je izračunao da je osobi bez dece za život u blizini Diznilenda u okrugu Orindžu, oko 50 kilometara jugoistočno od Los Anđelesa, potrebna zarada od 30,48 dolara na sat.

• Kako je Miki Maus pekao rakiju i slušao Radio Beograd
• Kako Dizni koristi moć nostalgije
• Diznijeve prve animacije Mikija i Mini postaju javno dobro

Radnici sa kojima je BBC razgovarao rekli su da su zadržali posao u parku jer vole brend Dizni, kao i zbog izdašnih zdravstvenih pogodnosti i banke hrane kojom upravlja sindikat, koju su neki zaposleni opisali kao spas.

Dizni kaže da je posvećen pregovorima sa „članovima tima“ – izraz koji kompanije koristi za zaposlene koji glume princeze i gusare, kao i kuvare i domara koji održavaju park.

„Poštujemo i vrednujemo članove našeg tima i prepoznajemo njihovu važnu ulogu u stvaranju srećnog okruženja za naše posetioce“, naveo je Dizni u saopštenju.

Kompanija je dodala da će se razgovori sa sindikatima koji predstavljaju radnike nastaviti 22. jula i da su posvećeni postizanju dogovora „koji će uzeti u obzir ono što je najvažnije trenutnim članovima našeg tima, ono što nam pomaže da privučemo nove članove tima i omogućava Diznilend odmaralištu da napreduje i otvara nova radna mesta“.

Poslednji štrajk radnika Diznilenda bio je 1984. godine i trajao je 22 dana.

Karanca je opisala naporan posao koji obavlja svake noći u parku – čišćenje, poliranje, popravka podova i ponekad postavljanje tepiha.

Rekla je da je prošlog leta kada je živela u njenom automobilu pala najniže u životu i da su njeni psi zaslužni što je uspela da preživi.

„Znam da su oni razlog zašto sam još uvek ovde, zašto nisam odustala“, rekla je ona.

„Bilo je trenutaka kada sam se pitala šta radim ovde i kako ću ponovo stati na noge“.

Ali dodaje da iako sada živi u malom studiju, jedva uspeva da preživi do sledeće plate, a da ponekad može da priušti samo pirinač ili rezance.

Iako su zahtevi radnika finansijske prirode, moguće stupanje u štrajk je podržano zbog pritužbi da su radnici kažnjavani zbog nošenja bedževa sa pesnicom Mikija Mausa i deljenja letaka sindikata unutar Diznilenda.

Sindikati su u junu podneli Nacionalnom odboru za radne odnose tužbu protiv Diznija zbog „nezakonitog kažnjavanja, zastrašivanja i nadzora članova sindikata koji koriste njihovo pravo da nose sindikalne značke i obeležja na radnom mestu“.

Kolin Palmer, članica pregovaračkog tima lokalnog radničkog sindikata UFCV 324, radi u Diznilendu skoro 37 godina i zarađuje oko 24 dolara na sat za posao koji podrazumeva prijem robe i održavanje higijene u prodajnim objektima.

Kaže da je sindikalnu značku nosila manje od pola sata kada joj je rečeno da je skine.

Palmer kaže da su radnici odgovorni za iskustvo posetilaca Diznilenda i da njenu posvećenost i iskustvo treba nagraditi.

Dodaje da radnici smatraju da je razlika u njihovim i platama rukovodilaca kompanije sramna: plata izvršnog direktora Diznija Boba Ajgera bila je 31,6 miliona dolara 2023. godine – stotine puta veća od iznosa koji zarađuju članovi tima Diznilenda.

„Zapitam se, zašto ne želi da vrednuje moj rad?

„Zato što ti ja zarađujem taj novac da bi ti mogao da kupiš taj sportski tim“, rekla je ona, misleći na vest da su Ajger i njegova supruga preuzeli ženski fudbalski tim Los Anđelesa, Fudbalski klub Anđeles siti.

Ogromna razlika u platama radnika i rukovodilaca je razlog pobuna radnika u Sjedinjenim Državama (SAD).

Prema podacima levičarskog Instituta za ekonomsku politiku, zarada izvršnog direktora porasla je 1.460 odsto između 1978. i 2021. godine.

Diznilend je jedinstveno radno okruženje.

Mnogi to smatraju zvanjem, a ne poslom, a radnici su često i obožavaoci Diznijevog brenda – neki to nazivaju Diznijevim kultom.

Radnici dobijaju pogodnosti kao što je besplatan ulaz u Diznijeve parkove za njihove porodice i prijatelje.

Ali takođe kažu da Dizni nema razumevanja kada imaju porodični problem ili se razbole.

Mnogi rade još jedan ili dva dodatna posla koje teško uklapaju zbog nepredvidivog rasporeda rada u Diznilendu.

Studentima i penzionerima koji rade pola radnog vremena, to može biti posao iz snova, ali ne obezbeđuje zaradu dovoljnu za život u Anahajmu i okolini ovog bogatog grada gde je najveći poslodavac Dizni, kažu radnici.

„Bez nas, Dizni se ne bi razlikovao od ostalih mesta“, kaže Morgan, koji je sa njegovom decom četiri godine živeo u motelima u blizini Diznilenda i želeo je da bude potpisan samo srednjim imenom.

Posle razvoda, Morgan je izgubio stambeni prostor, a jedini smeštaj koji je mogao da priuštim platom u Diznilendu su bili jeftini moteli.

Kada su mu deca bila sa majkom, često je spavao napolju i skrivao se da bi izbegao policiju i lopove.

Sada puno radno vreme radi i kao posrednik u zapošljavanju, od kuće, i uz dve plate može da iznajmljuje stan.

Ipak, ponosan je što radi kao prodavac Diznijevih proizvoda i kaže da svi drugi članovi tima posao shvataju ozbiljno.

„Nisu u pitanju animatronici (mehanizovane lutke likova iz crtaća), već mi. Poštujte nas bar toliko da nam date pristojne plate“.

Pogledajte i ovaj video: Kako se rodio glas Mikija Mausa

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]