Štrajk glađu četrdesetak građevinaca iz Indije u Kraljevu koji traže da im kompanija GP Nikolić isplati navodne zaostale zarade i omogući povratak kući je nastavak priče o nevoljama grupe od oko 200 radnika koji su u prethodnih godinu dana našli u „pravnoj praznini“ domaćih propisa radeći na gradilištima širom Srbije.
Među njima su bili i 37-godišnji Prins i 26-godišnji Kanan Vasantakumar.
Kada su se prijavljivali za posao u firmi iz Majamija, poslati su u Srbiju da za domaću kompaniju rade na nekim od najvećih državnih infrastrukturnih projekata poput Koridora 11.
Sada kažu da su uslovi pod kojima su radili bili drugačiji od obećanih.
Smeštaj u montažnim barakama i malim kontejnerima, loši sanitarni uslovi, oskudna hrana, kašnjenje ili neisplaćivanje zarada, novčane kazne, kao i sporni ugovori o radu su deo onoga što je indijske neimare dočekalo, prema svedočenju samih radnika, kao i organizacije Astra koja se bavi iskorenjivanjem radne eksploatacije i još od jula 2019. prati njihov slučaj.
Dok Prins sa preostalim kolegama već nekoliko dana protestuje ispred gradske uprave u Kraljevu nakon pokušaja da dobiju pomoć gradonačelnika, inspekcije rada i indijske ambasade, Kanan se sa grupom nezadovoljnih radnika u januaru vratio u Indiju.
On za BBC tvrdi da zarade, koje su išle direktno porodicama radnika u Indiju, do danas nisu isplaćene.
Međutim, Nina Nikolić, direktorka i vlasnica firmi preko kojih su radnici angažovani, u pisanom odgovoru za BBC odbacuje ove navode.
- Autoputevi u Srbiji – radovanja i obećanja
- Zaboravljena radnička klasa: Muzej koji nije muzej
- Koji su auto-putevi najneophodniji Srbiji
Šta se dešava sa radnicima iz Indije u Kraljevu
Od početka rada u Srbiji, Indijci su imali probleme sa kašnjenjem i isplatom zarada, zbog čega su nekoliko puta obustavljali rad, kaže Prins.
Dok on tvrdi da većini radnika koji štrajkuju firma duguje oko četiri plate, Nina Nikolić kaže da su prestali sa radom 28. marta i da prema njima ne postoje dugovanja.
„Imamo potpisane sporazume sa svakim ponaosob u prisustvu konzula indijske ambasade gde se jasno vidi da je su na njihove zahteve ugovori raskinuti 30. marta i da firma ima potraživanja prema njima, a ne oni prema firmi“, navodi ona u pisanom odgovoru.
Nikolić, koja je za BBC u februaru rekla da su tadašnja dugovanja isplaćena, dodaje da su troškovi hrane, smeštaja i zdravstvenog osiguranja pali na teret preduzeća posle raskida ugovora.
Ovi radnici su, navodi ona, „čuli da se svima u Srbiji isplaćuju minimalci i tvrde da to i njima sleduje bez obzira što su oni sami raskinuli ugovore“.
Direktorka tvrdi i da su oni koji štrajkuju glađu svakodnevno dolazili u pogon u grupama od oko pet ljudi da jedu, a da su se zatim vraćali ispred zgrade Opštine.
Desetak radnika je nastavilo da radi u proizvodnom pogonu ovog preduzeća, ne učestvuju štrajku i njima se i dalje isplaćuju zarade, navodi Nikolić.
Radnici ne žive u lošim uslovima, smatra ona, a nije dobijala žalbe na račun kvaliteta smeštaja gde se trenutno nalaze.
Međutim, Prins navodi da su radili do 20. jula, a da je njegov ugovor istekao u junu.
Tvrdi i da spavaju u uskim kontejnerima poput foto-kabina. bez klime, sa lošim sanitarnim uslovima, a dešavalo se da su nekim danima za jelo dobijali samo pirinač.
Dodaje i da je godinama radio u Omanu i Kataru gde su radnici uvek bili plaćeni, kao i da prvi put nailazi na ovakavu situaciju.
„Ne znam da li je problem samo u ovoj kompaniji ili su i druge iste, ali imamo jako loše iskustvo“, rekao je za BBC u telefonskom razgovoru.
„Samo želimo naše plate i da se vratimo u Indiju“, kaže Prins i dodaje da ga kod kuće čeka porodica i dvoje dece.
Nikolić objašnjava da do pre par dana nije bilo otvorenih letova za ovu zemlju i da će prvi odlasci za njih biti od organizovani 25. avgusta i nadalje po slobodnim mestima.
Ona navodi i da, iako firma po ugovoru nije u obavezi, plaća karte i testove na Kovid-19.
Otkud indijski radnici u Srbiji – od Delhija preko Majamija do Koridora 11
Kada su Kanan Vasantakumar i grupa od dvadesetak radnika sredinom januara zbog neisplaćenih plata obustavili rad i prijavili policiji u Surčinu da im poslodavac zadržava pasoše, njihov slučaj je prvi put dospeo u širu javnost.
BBC je tada istraživao njihov položaj i pravni okvir rada, kada je Vasantakumar pokazao ugovor kojim je na godinu dana upućen u Srbiju, kao i izvod platnog spiska na kojema se vide iznosi novčanih kazni za različite radnike.
Bojan Urdarević, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, ocenio je da je, usled odliva radne snage iz Srbije, građevinskim firmama sve teže da nađu domaće radnike, zbog čega se sve više angažuje inostrana radna snaga.
U želji da zarade novac za porodice, Prins, Kanan i njihove kolege prijavili su se na oglas za posao američke firme Idea Capital LLC.
Za obećanu mesečnu platu od oko 320 evra, hranu, prevoz, smeštaj i zdravstvenu zaštitu firma ih je poslala na srpska gradilišta – obilaznicu oko Beograda kod Jakova, vijadukt u Čortanovcima, ali i stanove za vojna lica u Kraljevu i fabriku za proizvodnju betona u vlasništvu GP Nikolić.
Firma Idea Capital LLC, sa sedištem u Majamiju je, kako potvrđuje Inspekcija rada, sklopila ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa firmom GP Nikolić prema kojem je Prinsa, Kanana i druge radnike uputila na rad u Srbiju.
Direktorka firme iz Majamija koja je formalno zaposlila radnike iz Indije i direktorka srpske firme kod koje su radnici faktički angažovani je ista osoba – Nina Nikolić, pokazuju podaci poslovnog registra Floride i Agencije za privredne registre Srbije (APR).
Tako su Indijci postali formalno zaposleni u američkoj kompaniji koja igra ulogu posrednika, a faktički u srpskoj firmi koja je podizvođač radova na pomenutim gradilištima.
U pisanom odgovoru za BBC početkom februara, Nikolić kaže da je ključna prednost zapošljavanja stranaca na ovaj način „jednostavnost i brzina upošljavanja radne snage, kao i ušteda na bankarskim provizijama od 35 dolara po transakciji“ koju prosečno imaju radnici kada svakog meseca šalju novac u Indiju.
Radnici iz Indije i drugih zemalja u Srbiji
Nikolić je u februaru dodala da se njena porodična firma, koju je 2018. nasledila usled smrti osnivača, suočila sa problemom završetka velikih poslova usled nedostatka radne snage koja je mahom odlazila na gradilišta zapadne Evrope.
Tada je firma odlučila da angažuje radnu snagu iz Indije, „uz čiju pomoć uspeva da u roku dovrši velike projekte, uključujući i most na obilaznici Surčin-Obrenovac na autoputu Miloš Veliki“ navodi Nikolić.
Njena firma je angažovana kao podizvođač u izgradnji deonice Koridira 11,
U siromašnim delovima Indije nezaposlenost i konkurencija su veliki, pa zato mnogi radnici posao nalaze u drugim zemljama, uključujući i Srbiju, rekao je za BBC Ponkumar Ponusvami, predsednik indijskog sindikata građevinskih radnika TKTMS, koji se takođe uključio u ovaj slučaj.
- Može li država Srbija da zaustavi odlazak medicinara u Nemačku
- Koji su auto-putevi najneophodniji Srbiji
Beograd ima oko 2.000 aktivnih gradilišta, i usled nedostataka građevinaca u celoj Srbiji, na izgradnji prestonice zaposlen je veliki broj stranih radnika iz Evrope, ali i daleke Azije, preneo je list Blic u septembru 2019.
Koliko ih tačno ima je, prema oceni stručnjaka, skoro nemoguće utvrditi – između ostalog i jer veliki broj radi na crno.
„Organizovani i prijavljeni radnici ne predstavljaju problem za bezbednost. Problem su radnici koji rade na divlje, koji ne podležu kontroli, ni koliko su kvalifikovani, zbog čega mogu da nastanu teške povrede, pogotovo kod onih koji nisu obučeni i ne znaju jezik.
„Prema nekim procenama, do 40 odsto građevinaca iz inostranstva radi na crno“, rekao je Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije za Blic.
Najviše ima Albanaca iz Severne Makedonije i Turaka, koji dolaze organizovano preko firmi koje ih angažuju za srpska gradilišta, a prema oceni Rodića, najviše ih je upravo u Beogradu.
Video: Korona virus: „Umrećemo od gladi ako se ovo nastavi“, upozoravaju otpušteni radnici širom sveta
Radne dozvole
Oko 180 radnika iz Indije je tokom 2019. radilo za firmu GP Nikolić, od čega je u Srbiji u februaru ostalo više od 100 njih, dok se 20 vratilo po završetku ugovora, manji broj je otišao prevremeno, a za sve njih je firma Idea Capital platila avionske karte.
U štrajku u Kraljevu učestvuje četrdesetak radnika, dok prema rečima direktorke, njih 10 još uvek radi.
Radnici su imali radne dozvole po osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji kao upućena lica, navodi Nikolić.
Međutim, ovoj firmi je izdato samo 44 dozvola za rad za upućena lica iz inostranstva u 2019. godini dok je Idea Capital dobila pet radnih dozvola, rekli su za BBC iz Nacionalne službe za zapošljavanje u februaru ove godine.
Nikolić je za BBC ranije rekla da se za izdavanje radne dozvole u 2019. čekalo dva meseca od trenutka kada stranac stigne u Srbiju, te da su neki od radnika u momentu posete inspekcije još uvek bili u proceduri za dobijanje tih papira.
Inspekcija rada je za BBC navela da je utvrdila da GP Nikolić nije imala potrebne radne dozvole za sve radnike, niti ih je naknadno dostavila, pa su protiv ove firme pokrenute prekršajne prijave i postupci su trenutno u toku.
U međuvremenu, Kanan i još oko 25 radnika koji su sredinom januara prestali sa radom, dobili su avionske karte i otišli kući, ali, kako kažu, sa svotom od 70 evra i bez dve poslednje plate.
Direktorka firme tvrdi da su sva dugovanja isplaćena „i to po ugovoru i sa saglasnošću obe strane“ u pisanoj formi.
(Ne)zakonitost ugovora i „pravna praznina“
Potpisivati ugovor „sam sa sobom“ jeste dozvoljeno po našem pravu ako se potpisuje u dva različita svojstva, kaže Reljanović.
Ali ovaj aranžman bi mogao da se oceni kao fingiranje pravnih poslova.
Inspekcija za rad, sudeći po dostavljenim odgovorima, ovaj ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji dve firme nije dovodila u pitanje, kao ni sam sadržaj ugovora o radu i uslove pod kojima su radnici iz Indije angažovani.
Iz Inspekcije za BBC su naveli da „nadzor nad primenom propisa iz radnog odnosa strane države vrše njihove nadležne službe“ jer su ugovori sklopljeni sa poslodavcem iz Majamija i prema propisima koji važe u matičnoj zemlji.
Ovakvo tumačenje Inspekcije kojom se odriče svoje nadležnosti na teritoriji Srbije i prepušta je organima strane države „nije u skladu sa zakonom, a ni sa zdravim razumom“, rekao je za BBC Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo.
Tako su se Prins, Kanan i drugi radnici iz Indije našli u „pravnoj praznini“.
Oni su upućeni u Srbiju preko ugovora koji se zove „Contractor agreement“ i koji pravni poredak Srbije zapravo ne poznaje, objašnjava profesor Bojan Urdarević.
Oni su ovde su kao frilenseri – na koje se radno zakonodavstvo navodno ne primenjuje jer su slobodnjaci, nemaju radno vreme i nekog ko mu izdaje zadatke – što ovde nije bio slučaj, dodaje on.
Kao najveći problem on izdvaja to da su ovi radnici radili na teritoriji Srbije bez valjanog pravnog osnova, dok su sva njihova zarada i sva prava iz radnog odnosa u kompaniji registrovanoj u Majamiju – uključujući i poreze koji se na njihovu zaradu plaćaju.
- Telekom Srbija, neplaćeni računi: Čuvajte priznanice, nikad se ne zna
- Nova bura zbog taksista: „Dobili subvencije posle blokade – šta mi čekamo“
Stručnjaci za radno pravo koji su imali uvid u ugovore radnika smatraju da oni po više osnova nisu u skladu sa srpskim zakonima.
„Sutra mogu da regutrujem firmu u Bangladešu, koji je poznat po kršenju radnih prava, da preko nje zaposlim neke ljude ko zna odakle i da ih uputim na rad u Srbiju i kažem, vi nemate ograničenje radnog vremena i radićete 18 sati dnevno“, objašnjava Mario Reljanović.
Jedna od stavki koja je suprotna domaćim propisima je pravo poslodavca da radnika otpusti čak i bez ikakvog razloga.
Druga su visoke, i u odnosu na platu od 320 evra, nesrazmerne novčane kazne – od 20 evra za izostanak, 50 evra za učestvovanje u štrajku ili 500 evra za „organizovanje ilegalnog štrajka“.
„Ko je onda nadležan da utvrdi da li je štrajk ilegalan?“, za BBC je početkom godine rekla Sonja Vukanović, predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije, čiji su pravni i ekonomski savetnici takođe imali uvid u ugovore.
Stranci koji rade na teritoriji Srbije ne mogu da budu u nadležnosti inspekcije rada strane države, naglašava Urdarević.
Zakon o zapošljavanju stranaca jasno kaže da „stranci koji rade u Srbiji imaju sva prava, obaveze i odgovornosti kao i domaći radnici“, ističe Reljanović.
On podseća da se radno pravo Srbije se ne primenjuje samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, koji su po definiciji strana teritorija ili kada je u pitanju međudržavni ugovor koji je potvrđen i u Skupštini, što ovde nije slučaj.
„Sam zakon je jasan ako hoćete da ga pročitate, ako nećete, kao što to Inspekcija radi, onda se javlja ta pravna praznina, koja je isfabrikovana“, dodaje.
Zakon o radu, član 2
- Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nijdrukčije određeno.
Zakon o zapošljavanju stranaca, član 4
- Stranac koji se zapošljava u Republici u skladu sa ovim zakonom, ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Republike, ako su ispunjeni uslovi u skladu sa zakonom.
Elementi radne eksploatacije
„Nikada do sada se nismo susreli sa ovakvom situacijom“, rekla je Sonja Vukanović.
Jedan član Samostalnog sindkata putara Srbije je još u julu 2019, primetio da su na gradilištu pored njega radnici iz Indije i da deluju kao da rade bez adekvatne zaštite i ostaju duže nego što bi trebalo.
„To što se dešava njima, dešava se i našim radnicima u belom svetu“, kaže Vukanović.
Srna Ignjatović iz organizacije Astra ocenjuje da ima elemenata radne eksploatacije stranih državljana.
Na to ukazuju činjenice da radnici ne govore lokalni jezik, a vrlo slabo i engleski, nisu bili u posedu pasoša kako je naveo Kanan, živeli u grupi „u izuzetno neuslovnim smeštajima“, dobijali visoke novčane kazne i nisu isplaćivani, kaže.
Ponekad nisu imali pristup zaradi jer se ona šalje njihovoj porodici u Indiju, a dobijali su „džeparac“ od nekoliko hiljada dinara, navela je Ignjatović.
„Oni nemaju lance, ali ne mogu nigde da pobegnu niti mogu da se izbore za svoja prava“, ocenio je situaciju radnika s početka februara Reljanović.
Međutim, direktorka GP Nikolić je tada objasnila da je firma dobila ovlašćenje da u ime radnika podnosi zahteve za prijavu boravišta i radne dozvole, kao i zahteve za produžavanje boravka.
Nikolić je takođe rekla da su u međuvremenu putne isprave bile u posedu radnika.
„Bespredmetno je objašnjavati da nam civilizacijske vrednosti i norme života u 21. veku oduzimaju pomisao na to da nekome ograničavamo slobodu kretanja protiv njegove volje“, navela je Nikolić.
Zadržavanje radnika koji ne želi da radi je protiv interesa firme, „jer njegovo prisustvo košta“, dodala je ona.
Plate su, objasnila je, po izričitom pismenom zahtevu radnika, većinom isplaćivane direktno u Indiju, dodajući i da „svi imaju smart telefone, debitne kartice i dovoljno su pismeni mogu pristupiti svom novcu bilo gde u svetu.“
Reakcije nadležnih institucija
- Inspekcija rada je za BBC u januaru potvrdila da je o celom slučaju obavestila druge nadležne organe – „MUP, Upravu za strance u pogledu sumnje da angažovani strani državljani nisu u posedu svojih putnih isprava ili da im se onemogućava slobodno kretanje i Ministarstvo trgovine i turizma – Turističku inspekciju zbog sumnje da su strani državljani smešteni u smeštajne jedinice u Beogradu koje ne ispunjavaju potrebne uslove.“
- Iz Prekršajnog suda u Novom Sadu je za BBC su potvrdili je jedan od prekršajnih postupaka protiv GP Nikolić trenutno u toku, dok su u Prekršajnom sudu u Beogradu formirana dva predmeta.
- Nacionalna služba za zapošljavanje, nadležna za izdavanje radnih dozvola, za BBC kaže da je firmi GP Nikolić iz Kraljeva tokom 2019 godine izdala 44 radne dozvole za upućena lica, dok je Idea Capital dobila pet radnih dozvola. Do objavljivanja teksta BBC nije dobio podatke za 2020. godinu.
- MUP od januara 2020. nije dostavio odgovore na pitanja BBC-ja šta je preduzeto povodom ispitivanja tvrdnji da je poslodavac zadržavao putne isprave radnika, kao ni povodom činjenice da poslodavac nije podneo zahteve za privremeni boravak na osnovu rada za sve angažovane radnike iz Indije.
- Iz Kabineta gradonačelnika Kraljeva za BBC je rečen da je gradonačelnik Predrag Terzićvoljan da pomogne radnicima iz Indije da ostvare svoja prava i vrate se svojim kućama, ali, nema nadležnosti u rešavanju ovakve vrste problema te su radnici upućeni na Inspekciju rada u tom gradu.
- Ambasada Indije u Beogradu nije odgovorila na upite BBC upućene u februaru i avgustu da li su upoznati sa slučajem i da li su preduzete neke mere.
- Iz indijskog sindikata putara i građevinskih radnika TKTMS za BBC su rekli da je početkom godine bivši indijski poslanik Šri Rama Kantra Kuntia uputio pismo ambasadi Indije u Srbiji, te da je na osnovu tog pisma osoblje ambasade posetilo radnike i sugerisalo im da ostanu da rade do isteka ugovora, bez pokazivanja „ozbiljnih uverenja da će biti isplaćeni“.
- Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je u januaru izjavio da „mi kao država branićemo svakoga ko ovde radi, ali oduzimanje pasoša i loši životni uslovi su u nadležnosti drugih institucija“, preneo je N1.
Uvoz radne snage na pomolu
U poslednjih pet godina, broj izdatih dozvola za rad za strance u Srbiji se udvostručio, pokazuju podaci koje je BBC-ju dostavila NZS.
Brojke pokazuju da istovremeno domaća radna snaga masovno odlazi u inostranstvo.
Srbija bi u narednih 30 godina mogla da ostane bez petine radne snage, ocenio je prošle godine Međunarodni monetarni fond (MMF).
Neke zemlje su se odlučile da taj problem ublaže uvozom stranih radnika, rekao je tada Tao Džang, zamenik generalne direktorke MMF-a.
Profesor Urdarević smatra da bi to mogao da postane i slučaj sa Srbijom.
- Krediti u švajcarcima: Balkan kao El Dorado
- Za šta sve država daje novac: Zvezda, Partizan, taksisti i – bojleri
Epilog i rešenje – izmena ugovora i nova odredba u zakonu
Šta je moglo da se desi sa Prinsom, Kananom i njihovim sunarodnicima u nekom boljem scenariju?
Ugovori ovih stranih radnika bi morali da se prilagode domaćim propisima, smatraju stručnjaci.
Inspekcija rada je mogla da naloži poslodavcu da u određenom roku izmeni ugovor ukoliko je zatekla radnika angažovanog po ugovoru koji nije u skladu sa zakonom, objasnio je Reljanović.
Radnici su mogli i da nađu pravnu pomoć i da ih neko zastupa na sudu u radnom sporu, dodao je on, pa da sud utvrdi da su pojedine odredbe ugovora ništavne i da ne mogu da se primenjuju.
Oni bi nastavili da rade po izmenjenom ugovoru, dobijali platu, ali bez nezakonitih ugovornih kazni i bez straha da bez razloga mogu da budu otpušteni.
„Na taj način su svi zadovoljni – mi primenjujemo naše pravo, a oni opstaju u radnom odnosu koji im očigledno odgovara budući da u Indiji očigledno rade i za manje para i u mnogo težim uslovima“, rekao je Reljanović.
Kako se ovakve situacije ne bi ponavljale u budućnosti, Reljanović smatra da je potrebno urediti zakon novim odredbama – da se ugovori o radu proveravaju i da se dozvole za rad stranaca ne izdaju poslodavcima ukoliko ugovori nisu u skladu sa zakonom.
Iako je, po njegovom mišljenju bilo „logički nemoguće doći u situaciju koju tumači Inspekcija rada“, do nje je došlo jer u zakonu nedostaje direktna odredba koja kaže da nedvosmisleno zabranjuje primenu stranog prava na upućene radnike.
U suprotnom, „još malo pa ćemo imati ljude zavezane lancima za taj autoput ili tu prugu jer se na njih primenjuje neko pravo gde je to dozvoljeno.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.