Radoznalost: Potcenjena osobina koja je neophodna za uspeh

Prepuštanje radoznalosti može biti neverovatno dobro za vaš um, a korist ćete osetiti u oblastima života poput učenja, kreativnosti ili uživanja u poslu.

Dana 7. januara 1918. na njujorškom hipodromu, neponovljivi iluzionista Hari Hudini pred više hiljada gledalaca otkrio je jedan od njegovih poznatih trikova – slona koji nestaje.

Životinja Džini navodno je bila teška 4,536 kilograma.

Podigla je surlu u znak pozdrava, pre nego što je pomoćnik mađioničara sproveo do ogromnog ormana i zatvorio vrata za njom.

• Zašto su nam neki ljudi na prvi pogled dosadni
• Kada sme da se veruje instinktu
• Pričajte što više sa neznancima, kažu naučnici

Posle dramatičnog uvoda na bubnju, vrata su se ponovo otvorila, a orman je bio prazan.

Hiljade gledalaca bilo je uvereno da je slonica isparila.

Kako je Hudini uspeo da sakrije tu ogromnu životinju?

U tom trenutku, niko nije uspeo da pruži definitivno objašnjenje kako se to dogodilo, iako jedna teorija preovlađuje.

Reći ću vam više o tome pre kraja ovog teksta, ali možda ćete poželeti da odolite iskušenju da se odmah prebacite na taj deo, pošto naučna istraživanja pokazuju da dopuštajući vašoj radoznalosti da bude probuđena na ovaj način može biti neverovatno korisno za vaš um.

Istraživanje pokazuje da kada ne znate odgovor na neku interesantnu zagonetku, to može, na primer, povećati vašu kreativnost u rešavanju daljih zadataka, a time se naš mozak stimuliše za učenje.

Radoznalost na radnom mestu, sa druge strane, povećava stepen posvećenosti i uživanja na poslu i smanjuje mogućnost da osetimo izgaranje na radnom mestu.

Ne čudi da naučnici pokušavaju da pronađu načine da doprinesu kreativnosti u našim životima, a čak i male intervencije mogu da imaju ogromne koristi.

Pojačivači pamćenja

S obzirom na to da je definicija radoznalosti u rečniku „želja da nešto saznamo“, ne čudi nas što se istraživanje ove osobina bavilo time koliko je ona korisna u obrazovanju.

Korišćenje upitnika, koji sadrže pitanja o tome koliko ljudi žele nove informacije i razmišljaju o problemima sa kojima se nisu sretali, različite studije su pokazale da to koliko su ljudi radoznali je u bliskoj vezi sa budućim akademskim uspehom, nevezano za stepen inteligencije.

Poslednja istraživanja sugerišu da koristi za proces učenja imaju veze sa promenama na neurološkom nivou.

Kada nas neka tema zainteresuje, činjenice koje proučavamo postaju duboko urezane u naš mozak i kasnije, kada su nam potrebne, lakše im pristupimo.

Uzmite u obzir studiju sprovedenu na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu 2014. godine.

Tada su istraživači pitali svakog učesnika da oceni koliko je radoznao da sazna odgovore na seriju pitanja, poput „Ko je bio predsednik Sjedinjenih Država kada je ujka Semu porasla brada?“ ili „Šta zapravo znači reč ‘dinosaurus’?“.

Učesnici istraživanja su onda išli na magnetnu rezonancu, gde bi im to pitanje bilo postavljano, a posle toga bi im bio saopšten odgovor.

Učesnike bi posle sat vremena pitali da prepričaju svega što se sećaju.

Efekti radoznalosti sat vremena kasnije bili su upečatljivi.

Kada su učesnici bili veoma radoznali u vezi sa temom, šanse su bile za 30 odsto veće da će moći da prepričaju šta su naučili o njoj.

A to se izgleda podudara sa pojačanim aktivnostima u oblastima srednjeg mozga koji oslobađaju neurotransmiter dopamin.

On se uglavnom vezuje za nagradu, ali studije izvedene na životinjama sugerišu da može da poveća mogućnost formiranja novih neuralnih veza.

Izgledalo je kao da radoznalost pomaže mozgu da se pripremi da apsorbuje nove i važne informacije, a onda je posledica toga bilo stabilnije pamćenje.

Zanimljivo je što su istraživači otkrili da dotok dopamina, vezan za početno osećanje radoznalosti može čak i da utiče na sećanje slučajnih informacija koje nemaju veze sa osnovnim pitanjem.

Da bi ovo dokazali, oni su im pored odgovora na pitanja pokazivali razna lica i sat vremena kasnije bi proverili da li učesnici i dalje prepoznaju ta lica.

Analiza je pokazala da će učesnici mnogo lakše zapamtiti lice, ako su u trenutku kada im je pokazano čuli neko trivijalno, a interesantno pitanje koje im je pokrenulo radoznalost.

Ovaj dodatni, neočekivani, pojačivač pamćenja može biti neverovatno koristan kada pokušavate da naučite nešto novo i složeno.

Na kraju krajeva nije verovatno da će nam se svaki aspekt učenja činiti fascinantnim. Ali, ako uspemo da održimo stepen radoznalosti oko barem nekih činjenica, shvatićemo da smo zapamtili lakše i ostatak materijala.

Radoznalost može da poveća naše strpljenje.

Nedavna studija, još uvek neobjavljena, koju je sprovela Abigejl Hsijung, doktorantkinja na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini, pokazala je da pojačana radoznalost znači da su ljudi spremniji da saznaju rešenje neke zagonetke.

Manje radoznali ljudi, s druge strane, imali bi manje strpljenja i hteli bi da završe zadatak brže i onda bi tražili da im se odmah kaže i odgovor.

„Veća radoznalost značila je da su ljudi želeli da sami nešto otkriju i razumeju to,“ kaže Hsijung.

U obrazovanju, veće strpljenje i duži period bavljenja nekom temom najverovatnije će dovesti do daljeg istraživanja, potpunijeg učenja i razumevanja, posebno složenih ideja, koje takođe mogu da pomognu da se objasni zašto je radoznalost jak pokazatelj akademskog uspeha.

Povezivanje ideja

Slični dalekosežni efekti se mogu pronaći u studijama u rešavanja problema na kreativan način, gde je takođe naznačeno da radoznalost pomaže ljudima da stvore uzbudljivije i originalnije ideje.

Dokaz za ovaj proces stiže u priči o nestalom slonu.

U seriji eksperimenata, istraživači su ispričali učesnicima jednu od dve verzije ove priče.

Polovina je pročitala verziju priče u kojoj je pojačan element misterije – činjenica da drugi iluzionisti nisu uspeli da shvate kako ovaj trik funkcioniše.

Ovi učesnici su pitani da opišu kako misle da je Hudini sakrio Dženi.

Šta god da je bio njihov odgovor, rečeno im je da su „nadomak istine, ali ne u potpunosti“, što je ostavilo prazan prostor u njihovom znanju, stvarajući dodatnu nesigurnost i intrigu.

Ostatak grupe je pročitao mnogo manje intrigantni opis Hudinijevog trika, u kome je sugerisano oni već razumeju kako funkcioniše iluzija, sa navođenjem traga da je Hudini sakrio slona iza zavese u ormanu. (Ovo je teorija koju većina ljudi podržava).

Posle toga, učesnici su davali procenu koliko su bili radoznali da saznaju više o Hudinijevom triku.

Dato im je nekoliko minuta da sami osmisle magični trik, koje su posle ocenjivale nezavisne sudije.

Istraživači su saznali da su učesnici koji su pročitali prvu, misteriozniju verziju priče su bili radoznaliji, što je dovelo do značajnije više inovacija tokom kasnijeg zadatka o magičnim trikovima.

Ovo je posledica procesa nazvanog „povezivanje ideja“ u okviru koga učesnici bi stalno nadograđivali njihove inicijalne ideja kroz proces čestog ponavljanja.

Na primer, učesnik iz ove grupe mogao bi razmišlja o načinu da slon nestane, objašnjava Spenser Harison, profesor menadžerskog i organizacionog saznanja u poslovnoj školi INSEAD u gradiću Fontanblu u Francuskoj.

Možda sledeće o čemu će razmišljati je mogućnost da nestane skelet dinosaurusa iz muzeja.

„A onda skelet nije nestao, već pleše,“ kaže on.

Korak po korak, ljudi su menjali i proširivali njihove odgovore „gurajući ideju u prostor koji deluje potpuno nov,“ dodaje Harison.

Oni koji su videli manje intrigantnu verziju Hudinijeve priče, za razliku od prve grupe, bili su skloniji da prihvate prvu ideju koja bi im pala na pamet, koja bi najčešće bila manje ambiciozna ili interesantna.

Učešće u aktivnostima i dobar život

Prednosti radoznalosti ne staju tu.

U njegovoj poslednjoj knjizi Umetnost neposlušnosti (The Art of Insubordination), Tod Kašdan, profesor psihologija na Univerzitetu Džordž Mejson u Ferfaksu u američkoj državi Virdžinija ukazuje da veća radoznalost može da utiče da ljudi budu otvoreniji prema mišljenjima drugih, čak iako se ona razlikuju od njihovog.

Ono što je suštinski važno, ako želimo da učestvujemo u produktivnim raspravama i izbegnemo probleme poput pristrasnosti potvrđivanja i grupnog mišljenja.

Kašdanovo istraživanje je pokazalo da radoznalost donosi sveukupne koristi ljudima tokom posla.

U studiji je učestvovalo više od 800 učesnika iz Sjedinjenih Država i Nemačke, koji su angažovani u najrazličitijim industrijama, a koji su ocenjivali niz izjava o njihovom iskustvu radoznalosti u svakodnevnom životu:

• Uzbudim se kad razmišljam o eksperimentisanju sa različitim idejama
• Ne izbegavam nepoznate stvari, čak i kada me plaše

Učesnici su takođe popunili upitnike o tome koliko su zadovoljni na poslu i koliko učestvuju u njemu, o društvenim odnosima sa kolegama, osećaju izgaranja i korišćenju inovacije u poslu.

U svakom od ovih merenja, radoznaliji učesnici su pričali o sadržajnijim iskustvima u odnosu na manje radoznale učesnike.

Negovanje radoznalosti

Prema Kašdanu i Harisonu, mnoge organizacije bi mogle da podstiču veću radoznalost zaposlenih, unošenjem nekoliko izmena u korporativnoj kulturi.

Menadžeri mogu da razmisle o pružanju većeg stepena nezavisnosti zaposlenima na primer, pošto različite studije pokazuju da veći osećaj autonomije povećava radoznalost.

Čak iako postoji ograničen broj dostupnih opcija, projekat će imati više šanse da podstakne nečije interesovanje, ako su ga odabrali sami, umesto da im je to neko nametnuo.

Tamo gde je to moguće, poslodavci bi mogli takođe da ohrabre zaposlene da odgovore traže van uskih granica sopstvene primarne struke.

„Neophodno je da odbacimo tu predstavu da svako treba da radi ono za šta se školovao“, smatra Kašdan.

Povećano interesovanje za novu oblast će možda da se prelije u njihovu struku, kaže on, što će im osvežiti način razmišljanja i omogućiti im da primete nove veze i načine rešavanja problema.

Na individualnom nivou, postoje dokazi da je moguće vežbati radoznalost.

Prvi korak je da vas ta tema ličnost interesuje, istraživanje Račit Dubej, kognitivne naučnice na Univerzitetu Prinston, pokazalo je podsećanje ljudi na korisnost novog znanja može pojačati njihovu radoznalost, kada im se čini da je nema dovoljno.

Zbog toga pokušajte da se držite vaših krajnjih ciljeva, ako su osećanja frustracije ili konfuzije dovela do toga da zaboravite zašto ste isprva uopšte bili zainteresovani za nešto.

Iz istih razloga, možda možete da sastavite listu pitanja na koja biste želeli da dobijete odgovor u danima ili nedeljama pred vama.

Studije su pokazale da ovaj jednostavni korak u prepoznavanju rupa u vašem znanju će prirodno izazvati više radoznalosti i posledičnog bavljenja tom temom.

Vaša pitanja ne treba da budu dubokoumna – ne postoje glupe tema sve dok vaše interesovanje izaziva želju sa saznanjem.

Ovo je na najbolji način sumirao fizičar Ričard Fejnman u rečenici: „Skoro sve je stvarno interesantno, ako se tome dovoljno posvetite.“

A uz dokazane koristi za vaš odnos prema učenju, kreativnost i opšte raspoloženje, možda ćete biti prijatno iznenađeni kuda sve ova novopronađena radoznalost može da vas odvede.

Pogledajte video: Crte ličnosti određuju da li ćete biti lažov, prevarant ili ubica

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]