Koncept nadarenosti je kontroverzan.
S jedne strane, stručnjaci kao što su neuronaučnici, neuropsiholozi, tvrde da su samo deca sa natprosečnim kvocijentom inteligencije nadarena.
S druge strane, profesionalci kao što su pedagozi i sportski treneri tvrde da je nadarenost širi pojam i da deca sa povišenim sposobnostima u nekoliko oblasti treba takođe da se smatraju nadarenim.
Toj raspravi nema kraja.
Međutim, postoji konsenzus da su darovita deca koja urade test inteligencije, metriku koja meri inteligenciju, i premaše procenat od 97 odsto.
Teo Kosta Ribeiro, šestogodišnjak iz Sao Paula, jedno je od te dece.
Prvu reč je izgovorio sa šest meseci, a sa 18 meseci je već opušteno sklapao rečenice, kada je i pošao u vrtić.
„Video je reč i tražio nam da mu objasnimo svako slovo, a potom nastavio da nas ispituje, ali to nisu bila glupa pitanja“, kaže za BBC Teov otac Igor Ribeiro.
Ribeiro kaže da porodica nije terala dečaka da radi bilo šta, ali nikad nije ni ignorisala njegovu znatiželju.
- U kom uzrastu dete treba da počne da uči da čita
- Kada detetu dozvoliti mobilni telefon
- Koji su najveći problemi u srpskom obrazovanju
Tokom pandemije, dok su deca učila abecedu, Teo, koji je tada imao tri godine, već je čitao, pisao i računao.
U julu 2021. godine se vratio u vrtić i ubrzo su njegovi roditelji pozvani na razgovor.
Tada im je rečeno da su dečakovi rezultati daleko iznad proseka i predložili su da uradi test inteligencije.
„Posle toga smo otišli kod neuropsihološkinje, koja radi testove inteligencije, kao i emocionalni i motorički deo testa.
„Potom je nam je ona dala izveštaj koji nas je malo iznenadio, a u kom se kaže da Teov nivo premašuje običnu nadarenost“, priseća se Ribeiro.
„Rekli smo: ‘U redu, ali šta da radimo sa ovim detetom?“, dodaje on, smejući se.
„Tinejdžer sa šest godina“
Psihološkinja je zaključila da je sa pet godina Teo i intelektualno i emotivno na nivou inteligencije ekvivalenta osobe između 14 i 15 godina starosti.
Međutim, to ne znači da se dečak ne ponaša kao normalno dete.
On je oduvek srdačan, voli da stiče prijatelje, voli časove fizičkog u vrtiću i strastven je po pitanju dinosaurusa – zbog čega je čak i otvorio Jutjub kanal.
„Ponekad je šestogodišnjak koji voli da se igra sa dinosaurusima, gleda crtane filmove i igra video igre, ali ponekad se aktivira njegov tinejdžerski ‘režim’ i onda morate sa njim da vodite filozofsku raspravu“, kaže otac.
„Već smo morali da mu objašnjavamo kako dolazi do razmnožavanja ljudi, šta je genetski kod. On je mešavina deteta i adolescenta“, priseća se Ribeiro.
A iznenađenja tu ne prestaju: u februaru ove godine, Teo je bio najmlađi Brazilac koji se učlanio u međunarodnu Mensu – udruženje koje okuplja ljude sa visokim koeficijentom inteligencije.
Danas, pored odlaska u školu, on ide i na časove fudbala i muzičkog.
„Ono što nam nedostaje su podsticaji države i naših škola da ova deca dobiju ono što im je potrebno da bi bila ‘iskorišćena’ na najbolji mogući način“, kaže Ribeiro.
Teov otac tvrdi da je morao da ide na sud da bi dobio dozvolu da Teo može da pođe ranije u osnovnu školu.
„To vam je kao da prosvetne vlasti namerno zadržavaju decu poput njega da ne bi napredovala“, žali se Ribeiro.
BBC je kontaktirao brazilsko ministarstvo obrazovanja nekoliko puta mejlom i telefonom tražeći komentar, ali nije dobio nikakav odgovor do objavljivanja ovog teksta.
„Škola koja stvarno razvija talente je ona koja pruža prilike, a ne ona koja čeka da otac ode u kancelariju javnog pravobranioca da bi dobio pravo koje je garantovano zakonom“, kaže Patrisija Gonkalves, pedagoškinja specijalizovana za talentovanu decu.
- Tajna zdravog bebinog sna
- Kuća mudrosti – mesto nastanka savremene matematike
- Da li je zapadnjački način odgoja dece naopak
Priča o Nikol
Osmogodišnja Nikol Peišoto je izgovorila prvu reč sa šest meseci: Tata.
„Kad je imala jednu godinu, kupovala sam joj lutke, ali su joj omiljene igračke bile papir i olovka“, priseća sa majka Nikol, Džesika Peišoto.
„Ljudi su govorili da je drugačija, ali sam ja mislila da je to samo majčin osećaj.“
Ali znakovi nisu prestajali.
Sa dve godine, dok je išla u vrtić, Nikol je opisana kao dete „koje se ističe u odnosu na drugu decu“.
Nikol je 2021, tada sa sedam godina, pošla u školu u Riju De Žaneiru.
I tamo je roditeljima predloženo da odvedu devojčicu na test inteligencije.
Nikol trenutno ide u treći razred osnovne škole.
„I sada ćemo pokušati da preskočimo razred zato što imamo izveštaj koji to potkrepljuje“, objašnjava njena majka.
Nikol je veoma radoznala i već sanja da postane doktor, iako je njena prava strast matematika.
„Jednog dana smo bili na misi u crkvi i ona je sedela pored drugarice iz škole koja je donela udžbenik iz matematike za šesti razred.
„Devojčica je radila zadatke sa najmanjim zajedničkim sadržaocem. Kad je došla kući, sve je ponovila i svi zadaci su bili tačni“, kaže njena majka.
Kad je Nikol imala šest godina, tražila je od oca da svira sintisajzer, a on joj je objasnio osnove.
„Zatim je sela i sama počela da svira pesmu“, priseća se njena majka.
Devojčica takođe nema nikakvih problema u građenju odnosa, čak naprotiv.
„Ne znam šta ona poseduje, ali veoma joj lako ide sklapanje prijateljstava i može dobro da se prilagodi okruženju“, kaže Peišoto.
Nikol je takođe članica brazilske Mense.
„Ona mi kaže da se ništa nije promenilo u njenom životu i da je ona ista ona Nikol kao što je oduvek bila“, objašnjava Peišoto.
„Pokušavam da je učim da nije bolja ni od koga drugog.“
- Zašto očevi u Srbiji provode samo 11 minuta dnevno sa decom
- Dokle će batine biti vaspitna mera u Srbiji
- „Ako ulažete u obrazovanje, nećete morati da ulažete u policiju“ – direktor finskog školskog tela za BBC
Kako prepoznati nadareno dete?
Za početak, uprkos tome što su dobar pokazatelj, znaci ranije zrelosti ne definišu nadarenost – što može da se smatra konačnim tek posle niza urađenih testova, naročito testova inteligencije, čiji je cilj da se utvrdi kapacitet intelektualne obrade informacija.
Ovu procenu vrše psiholozi, neuropsihijatri, pedagozi i stručnjaci za datu temu.
Uprkos tome, neke karakteristike bi mogle da ukažu na potencijalnu nadarenost. Oni su:
- Izražena radoznalost
- Napredni rečnik za uzrast
- Lakoća učenja i veoma visok intelektualni potencijal;
- Brzo rezonovanje;
- Liderstvo i samouverenost;
- Odlično pamćenje;
- Kreativnost;
- Sposobnost adaptiranja i modifikovanja ideja;
- Pronicljiva zapažanja;
- Upornost u postizanja ciljeva.
Deca koja nisu prepoznata kao nadarena mogu da izgube interesovanje u školi i razviju bihevioralne probleme.
„Ima mnogo nadarenih ljudi koji ne dobijaju dobre ocene u školi zbog nedostatka stimulacije.
„Ponekad repetitivni metod učenja i kontekst učionice iritira nadarenu decu i ona ne razviju veštine“, objašnjava doktor Fabijano de Abro, neuronučnik.
U Brazilu i mnogim drugim zemljama ne postoji formalni sistem prepoznavanja nadarenih.
Njih „otkrivaju“ njihove porodice, škola ili prijatelji.
Suočeni sa tim, istraživači procenjuju da je u stvarnosti broj nadarene dece mnogo viši.
- Igračke u digitalnom svetu: Čime se nove generacije igraju
- Kako kućni ljubimci pomažu razvoj dece
- PISA test i zašto je Srbija tako daleko od najboljih
Sport, umetnost, akademski razvoj: Da li za sve važi nadarenost?
Prema Brazilskom savetu za nadarenost (ConBraSD), nadareni ljudi se klasifikuju u dve velike grupe.
Prva su nadareni akademici – dobijamo dobre ocene i veoma smo dobri u sticanju naučnog znanja.
Druga velika grupa se zove „produktivni i/ili kreativni“.
Za Prisilu Zaju, supervizorku za psihologiju u Mensi Brazil, inteligencija i veoma visoke sposobnosti su sastavni deo nadarenosti.
„Međutim, da bi se smatrali nadarenim, pojedinci moraju da iskažu i druge karakteristike povezane sa emocionalnom i društvenim aspektima.
„Oni su osećajniji i saosećajniji ljudi, imaju veoma izražen osećaj za pravdu i imaju izraženiju moć zapažanja, obraćaju pažnju na detalje“, kaže Zaja.
„A tu su i veštine koje idu dalje od intelektualnog, a koje se javljaju u muzici, sportu, umetnosti i plesu.“
- „Imam doktorat iz matematike a ne umem da podelim trocifreni broj“
- Šta je Montesori metod obrazovanja i gde se primenjuje u Srbiji
Kontroverza
Ali nadarenost je kontroverzna tema.
„Ne postoji konsenzus u naučnoj literaturi, sem argumenta prema kom je nadarenost nužno intelektualna“, tvrdi doktorka Patrisija Rzezak, neuropsihološkinja sa Univerziteta u Sao Paulu.
Prema ovoj specijalistkinji, koja je članica Brazilskog instituta za nadarenost, postoje ljudi koji, pored nadarenosti, imaju izrazito visoke sposobnosti.
„Mogu da imam dete sa ekstremno razvijenom umetničkom i sportskom sposobnošću ili konkretnim potencijalom usmerenim na određenu oblast. Ali ja to ne zovem nadarenošću, već visokom sposobnošću“, tvrdi Rzezak.
Šta čini dete nadarenim?
Prema ekspertima, nadarena deca imaju veći volumen sive mase u nekim moždanim oblastima i to navodi sinapse da deluju brže nego obično.
To je zato što siva masa utiče na frontalni korteks kao i određene strukture koje utiču na razmišljanje.
„Mozak nadarenih ljudi je drugačiji, tako da su oni zaista intelektualno napredniji. Imaju veće neurone, krupnije i sa većim dometom, i sinaptičke veze su intenzivnije i trajnije, što mozak čini većim“, objašnjava doktor Abro.
„I sve to obuhvata prefrontalni korteks, koji je odgovoran za donošenje odluka, logiku, prevenciju, sećanje i pažnju.“
Neke studije pokazuju da je sistem moždane memorije dece sa izuzetnim intelektualnim sposobnostima različite veličine od dece koja se uobičajeno razvijaju.
Druge ističu da nadarena deca imaju integrisaniju i raznovrsniju moždanu mrežu.
Psihološka supervizorka Menze Brazil Prisila Zaja takođe ističe da nadarenost nije medicinsko stanje.
„To nije neurorazvojni poremećaj, već funkcionisanje pojedinca. Mi nadarenost doživljavamo kao konstrukt, psihološki aspekt“, kaže ona.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
