Rat i Avganistan: Državljani Srbije na aerodromu u Kabulu, Bajden brani odluku o povlačenju, talibani proglasili amnestiju za sve državne zvaničnike

Dok je svet zabrinut zbog promene režima u Avganistanu i talibanskog prodora, američki predsednik Džo Bajden brani odluku o povlačenju američkih trupa, rekavši da „Amerikanci ne mogu i ne treba da ratuju i da ginu u ratu u kom avganistanske snage nisu voljne da se bore za sebe“.

Suočen sa sve glasnijim kritikama zbog munjevite ofanzive talibana posle povlačenja najvećeg dela američkih trupa iz Avganistana posle skoro 20 godina, Bajden je rekao da čvrsto stoji iza te odluke.

„Koliko još američkih života treba da bude žrtvovano?“, upitao je Bajden.

Dodao je i da „nikad nije idealno vreme za povlačenje američkih snaga“, priznajući da je ono bilo pomalo traljavo.

Talibani, koji su preuzeli vlast u Kabulu i drugim gradovima Avganistana, proglasili su opštu amnestiju za sve državne zvaničnike i pozvali ih da se vrate na posao, a upućen je i poziv ženama da im se pridruže u novoj vladi.

Najnovija informacija u vezi sa dvojicom državljana Srbije koji su bili na radu u Avganistanu je da su prebačeni na aerodrom u Kabulu i čekaju evakuaciju.

Otpravnik poslova Ambasade Srbije u Indiji, nadležne i za Avganistan, Siniša Pavić rekao je za TV Prva da su Marko Pribak i Aleksandar Cvejić na korak od finalizacije akcije spasavanja, kao i da evakuacija Milke Damjanović ide u dobrom pravcu.

• Profil Avganistana – hronologija
• Ko su talibani
• Prvi dani talibanske vlasti u Kabulu, Avganistanci masovno beže
• Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu

Među onima koji pokušavaju da napuste Avganistan su i državljani drugih zemalja balkanskog regiona.

Nermin Mujčinović iz Tuzle u Bosni i Hercegovini čeka evakuaciju u jednom od hotela u blizini Međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu koji je pod kontrolom američke vojske.

„Na ulici je veoma mirno pošto je od nedelje na snazi dvadesetčetvoročasovni policijski sat“, kaže Mujčinović za BBC na srpskom.

„Čuje se samo sporadična pucnjava u udaljenim delovima grada“, dodaje.

Albanija i Kosovo su pristali na molbu Sjedinjenih Američkih Država da „privremeno prihvate“ izbeglice iz Avganistana, javlja agencija Rojters.

Kakvo je trenutno stanje u Kabulu?

Talibani su u nedelju proglasili pobedu pošto su ušli u Kabul i zagospodarili avganistanskom prestonicom, a avganistanski predsednik Ašraf Gani je pobegao i njegova vlada se srušila.

Ekstremisti su sada preuzeli kontrolu nad celom zemljom, posle brzog preuzimanja većine teritorije u danima tokom povlačenja međunarodnih snaga predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama koje su u zemlji boravile prethodnih 20 godina.

Kabul je bio poslednji veliki grad u Avganistanu koji je pao u ofanzivi talibana koja je započela pre nekoliko meseci, ali se ubrzala poslednjih dana.

Talibani su proglasili amnestiju za sve državne zvaničnike, pozivajući ih da se vrate na posao.

„Objavljujemo sveopštu amnestiju. Stoga, možete se vratiti svom svakodnevnom životu sa apsolutnom sigurnošću, uz puno poverenje“, navodi se u saopštenju talibana.

U međuvremenu, u nameri da prikažu drugačije, umerenije lice, talibani su dopustili povratak žena na televiziju.

Tolonjuz, jedan od avganistanskih medijskih giganata, jutros je dopustio novinarki da vodi vesti.

Voditeljka Tolonjuza intervjuisala je uživo u studiju Mavlavija Abdulhaka Hamada, bliskog člana talibanskog medijskog tima, o situaciji u Kabulu, pretresima od kuće do kuće u gradu.

We resumed our broadcast with female anchors today.@TOLOnews #Afghanistan pic.twitter.com/YLqtJEYceL

— Miraqa Popal (@MiraqaPopal) August 17, 2021

Žene novinari su ranije vodile vesti u Avganistanu, ali su uglavnom uklonjene sa televizijskih ekrana pošto su talibani u nedelju zauzeli Kabul.

Pod vlašću talibana žene praktično nisu imale nikakva prava, a pred ulazak talibana u glavni grad Avganistana išlo se tako daleko da su prefarbani mnogi izlozi na kojima su prikazane žene.

Kompanija Fejsbuk saopštila je da zabranjuje pristup svojoj platformi talibanima, kao i sav sadržaj koji ih podržava.

„Prema američkim zakonima, talibani su okarakterisani kao teroristička organizacija i zabranili smo im pristup našim uslugama. To znači da uklanjamo profile vezane uz talibane“, rekao je portparol Fejsbuka za BBC.

„Katastrofa na aerodromu – tako nešto u životu nisam video“

Ulaskom talibana u Kabul, mnogi Avganistanci, ali i osoblje savezničkih snaga su u panici i očajnički pokušavaju da napuste zemlju.

Bilo je i smrtnih slučajeva u haosu na aerodromu u Kabulu koji kontrolišu američki vojnici sa zadatkom da obezbede evakuaciju savezničkog osoblja.

Pogledajte fotografiju prenatrpanog američkog transportnog aviona

JUST IN: „The Crew made the decision to go“ — Inside RCH 871, which saved 640 from the Taliban … from @TaraCopp and me https://t.co/r4YvGqJZ4b pic.twitter.com/CI1mAmqjHT

— Marcus Weisgerber (@MarcusReports) August 16, 2021

Haos na aerodromu u Kabulu nastao je kada su hiljade Avganistanaca ušle na piste u pokušaju da se ukrcaju na avione koji odlaze iz zemlje.

Američke trupe preuzelu su kontrolu nad međunarodnim aerodromom u Kabulu kako bi evakuisali svoje državljane.

Američki vojnici ubili su dvojicu naoružanih muškaraca na aerodromu, a očekici kažu da je troje ljudi, koji su se rukama uhvatili za donju stranu aviona, poginulo kada je avion poleteo.

Novinska agencija Rojters javlja da je broj poginulih veći.

Video snimci gomile ljudi koji se roje oko piste na aerodromu u Kabulu šokirali su svet.

BBC je razgovarao sa jednim očevicom u četrdesetim godinama koji je bio jedan od očajnih Avganistanaca koji su pokušavali da napuste zemlju.

„Kad sam stigao tamo, video sam katastrofu. Bilo je kao na filmu.

„Hiljade – možda 10.000 ljudi – bilo je tamo, ispred aerodromskih kapija. Reke ljudi kretale su se s jedne strane na drugu“, ispričao je taj muškarac koji je radio za jednu američku firmu.

Prema njegovim rečima, američke snage bile su unutar aerodroma, a talibani napolju, na ulaznim kapijama.

I jedni i drugi su ispaljivali hice u vazduh, ali da nisu mogli da spreče ljude da se probiju.

„Ubijeno je oko četiri ili pet ljudi.

Ono što sam video nisam očekivao da ću videti u životu.

„Pitao sam 30-ak ljudi zašto su došli. Pitao sam ih da li imaju kofere, a oni su rekli da nemaju.

„Govorili su da su čuli da američka vojska evakuiše ljude, bez uslova – da vam je potrebno samo da pokažete pasoš ili ličnu kartu“, rekao je on.

Taj muškarac nije uspeo da se evakuiše, iako su mu kolege Amerikanci govorili da će moći da izađe iz Kabula.

„Mislili smo da možemo da se ukrcamo u avione i da će nam Amerikanci pomoći.

„Nisam razočaran što nisam uspeo da odem, ali rečeno nam je da ćemo narednih dana moći da se evakuišemo.

„Plašimo se. Nismo bezbedni. Ali kada sam video očaj ljudi na aerodromu, bio sam više nego uplašen. Bio je haos“.

Šta je rekao Bajden?

Dok mnogi porede odlazak Amerikanaca i saveznika sa Sajgonom i ratom u Vijetnamu pre više od četiri decenije, Bajden kaže da je misija SAD uspela i da Amerikanci ne treba da se bore u ratu za koji avganistanska vojska nema volje da se bori.

Prema njegovim rečima, Amerika je uspela da ubije Osamu bin Ladena, nekadašnjeg lidera terorističke mreže Al Kaide.

„Uporno sam govorio dugi niz godina da naša misija u Avganistanu treba da bude kontrateroristička, a ne da gradimo naciju“, izjavio je Bajden.

Dodao je da je, dok je bio potpredsednik u vreme administracije Baraka Obame, uvek bio protiv povećanja prisustva SAD u Avganistanu.

Bajden je rekao da prioritet Amerike uvek treba da bude kontraterorizam, a onda je pročitao terorističke pretnje sa kojima se SAD susreću, među kojima i grupe Al Šabab i Islamska država.

„Ove pretnje zahtevaju našu pažnju i resurse“, izjavio je Bajden.

Bajden je ocenio da bi Kina i Rusija želeli da SAD troše i dalje milijarde dolara u Avganistanu.

„Kada sam se susreo sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem u junu u Beloj kući, pričali smo otvoreno.

„Razgovarali smo o tome da li je njihova vojska spremna da se bori u građanskom ratu kada mi odemo, da li njihova vlada želi da se bori protiv korupcije. Ništa nisu uradili.

„Gospodin Gani me je uveravao da će se njihova vojska boriti“, nastavio je Bajden.

On je poručio da Amerikanci neće ginuti u ratu u kojem Avganistanci nisu spremni da se bore.

„Njihova vojska je brojala 300.000 ljudi, dali smo im oružje, plate, dobijali su pomoć iz vazduha.

„Dali smo im šansu, ali nismo mogli da im damo volju da se bore“, dodao je Bajden.

Rekao je i da ne želi da više vidi nadgrobne spomenike na vojnom groblju u Arlingtonu u Virdžiniji.

Dodao je da čvrsto stoji iza odluke da povuče američke trupe iz Avganistana, ali i da „nikada ne postoji dobro vreme za povlačenje“.

„Posle 20 godina naučio sam na teži način da ne postoji dobro vreme za povlačenje američkih snaga“, naglasio je Bajden.

On je ocenio da je napredovanje talibana bilo mnogo brže nego što je iko mogao da predvidi, a da su se politički lideri predali i napustili zemlju i Kabul pao u ruke pobunjenika.

„Pogrešno je narediti američkim trupama da se bore kada avganistanska vojska to neće“, poručio je Bajden.

Predsednik Amerike kaže da prisustvo SAD nije u američkom nacionalnom interesu.

„To ne zaslužuje naša vojska. Kada sam se kandidovao za predsednika obećao sam da ću rat privesti kraju…“, dodao je Bajden.

On kaže da je doneta ispravna odluka i da je u SAD već došlo oko 2.000 Avganistanaca.

„Nastavićemo da podržavamo Avganistance kroz diplomatiju, zagovaraćemo ljudska prava u toj zemlji, prava žena i devojčica.

„Međutim, rešenje nije beskonačni ratni sukob, nego diplomatija, ekonomija i pozivanje međunarodne zajednice da nam se priključi“, zaključio je Bajden.

Američki Stejt department pozvao je sve strane u Avganistanu da, s obzirom na pogoršanje bezbednosne situacije, poštuju i omoguće bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanac koji žele da napuste zemlju.

„Oni koji su na pozicijama moći i vlasti širom Avganistana snose odgovornost za zaštitu ljudskih života i imovine, i za trenutno uspostavljanje bezbednosti i građanskog poretka“, navodi se u izjavi Stejt departmenta o situaciji u Avganistanu objavljenoj na njegovom zvaničnom sajtu.

Avganistancima i stranim državljanima koji žele da napuste zemlju to mora biti dozvoljeno, a putevi, aerodromi i granični prelazi moraju ostati otvoreni i mora se održati mir, dodaje se u izjavi.

„Avganistanski narod zaslužuje da živi bezbedno, sigurno i dostojanstveno. Mi u međunarodnoj zajednici smo spremni da im pomognemo“, zaključuje se u saopštenju.

Izjavu Stejt departmenta je potpisalo više od 90 zemalja, među kojima su i neke zemlje regiona, poput Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Albanije, Hrvatske, Severne Makedonije i Slovenije.

Vašington je angažovao 5.000 vojnika za operaciju evekuacije, ali je kasnije saopšteno da Sjedinjene Države šalju još hiljadu vojnika.

Ovako su ljudi pokušavali da pobegnu:

Not a scene of Hollywood, it’s Just #Kabul air port, people want to run away, after the Capture of Kabul by the #Talibans #Afghanistan
By: @Mukhtarwafayee pic.twitter.com/ZLYieJm9mX

— Aśvaka – آسواکا News Agency (@AsvakaNews) August 16, 2021

Prema jednom snimku, dva čoveka su ispala iz aviona koji je poleteo.

Vojna koalicija predvođena američkim snagama uklonila je talibane sa vlasti pre skoro 20 godina.

Ali posle sporazuma o povlačenju, talibani su počeli da vraćaju teritorije i napreduju iz dana u dan da bi vrlo brzo preuzeli potpunu kontrolu nad zemljom.

Kabul je bio poslednji veliki grad u Avganistanu koji je izdržao ofanzivu talibana koja je počela pre nekoliko meseci, ali se ubrzala poslednjih dana kada su ovladali teritorijama, ostavivši svet u šoku.

Talibani su nakon što su preuzeli kontrolu, saopštili da se neće nikome svetiti i tvrde da ničiji život, a ni imovina neće biti ugroženi

• Deset stvari o ratu u Avganistanu
• „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
• Američki izgubljeni rat protiv droge

Bosanac u Kabulu: „Deset dana nisam napustio hotel“

Posle 11 godina života u Avganistanu, Nermin Mujčinović iz Tuzle čeka evakuaciju u jednom od hotela u blizini Međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu koji je pod kontrolom američke vojske.

„Na ulici je veoma mirno pošto je od nedelje na snazi dvadesetčetvoročasovni policijski sat“, kaže Mujčinović za BBC na srpskom.

„Čuje se samo sporadična pucnjava u udaljenim delovima grada“, dodaje.

Već je „deseti dan“ kako nije napuštao hotel, ali kaže da nije u strahu za svoju bezbednost, pošto vojska čuva kompleks od tri hotela u kojima borave stranci.

„Prethodnih dana nisam imao nijedan razlog da idem napolje i planiram da izađem još samo da bih se ukrcao na avion“, kaže.

Mujčinović i drugi stranci u Kabulu čekaju da ih ambasade njihovih zemalja stave na liste za evakuaciju, pošto jedino tako mogu napustiti Avganistan.

U hotelu kroz koji „poslednjih dana prolaze ljudi iz raznih zemalja, Mujčinović živi već „četiri godine“.

„Navikao sam na situaciju u Avganistanu i iz hotelske sobe nemam utisak da se dešava bilo šta neuobičajeno“, kaže.

Prema njegovim saznanjima, u istom hotelu trenutno boravi „još šestoro ljudi iz bivših jugoslovenskih republika“.

U kontaktu je sa Ambasadom Bosne i Hercegovine u Pakistanu i čeka poziv da napusti zemlju u kojoj živi više od decenije.

„Tužan sam zato što sam se navikao na ovu zemlju i ove ljude, pa mi je teško da zamislim kako će izgledati nova talibanska država“, navodi Mujčinović.

Albanija i Kosovo će „privremeno prihvatiti izbeglice iz Avganistana“

Albanija i Kosovo su pristali na molbu Sjedinjenih Američkih Država da „privremeno prihvate“ izbeglice iz Avganistana, javlja agencija Rojters.

„Nećemo odbiti ne samo zato što je to molba naših velikih saveznika, već zato što je ovo Albanija“, napisao je Rama na Fejsbuku, podsećajući da je Albanija bila jedna od malobrojnih zemalja u Evropi gde su tokom Drugog svetskog rata utočište mogle da pronađu jevrejske izbeglice.

https://www.facebook.com/edirama.al/posts/10158954065891523

Amerika je dogovorila da Albanija i Kosovo prime Avganistance kojima opasnost od talibana preti zbog povezanosti sa Sjedinjenim Državama dok im se ne odobre američke vize.

Vlada Kosova je u vezi sa tim u kontaktu sa američkim vlastima još od sredine jula, napisala je predsednica Kosova Vjosa Osmani na Fejsbuku.

„Dala sam saglasnost za ovu humanitarnu operaciju bez ikakvog oklevanja i uslovljavanja“, navela je.

Kako umetnica vidi promenu vlasti?

Šamsija Hasani postala je poznata kao prva avganistanska umetnica grafita.

U danima pre pada Kabula, ona je objavila nova umetnička dela koja odražavaju budućnost žena pod talibanskom vlašću.

Na jednoj je prikazana devojka koja drži sveću okrenuta prema mračnom naoružanom talibanskom borcu.

https://www.instagram.com/p/CSkTuS0JqD7/?utm_source=ig_embed

Druga, koja se zove Noćna mora, prikazuje ženu koja čvrsto steže klavijaturu ispred postrojenih talibanskih boraca kao izraz protesta zbog načina na koji su se talibani u prošlosti ophodili prema ženama i njihovim pravima.

https://www.instagram.com/p/CSXZixMBjIr/?utm_source=ig_embed

Veo koji prekriva lice bio je obavezan za sve žene pod talibanskom vlašću tokom devedesetih godina, a one za koje se videlo da su neprikladno obučene bile su kažnjavane bičevanjem.

Devojčicama je bilo onemogućeno da idu u školu, a ženama je bilo dozvoljeno da napuštaju domove samo u prisustvu bliskog muškog rođaka.

Iako su se talibani javno obavezali da će štititi ženska prava, mnoge međunarodne organizacije izrazile su zabrinutost šta će povratak grupe na vlast značiti za žene i devojke u zemlji.

Šta su poručili talibani?

Predstavnik za novinare iz redova talibana rekao je za BBC da „neće biti osvete“ nad Avganistancima.

Dodao je da sada rade na formiranju nove vlade u Avganistanu.

Grupa je još jednom naredila borcima da ostave avganistanske civile na miru, jer nastoji da lokalnom stanovništvu predstavi drugačije, umerenije lice.

• Supersile na klizavom terenu: Zašto Rusiju brine povlačenje Amerikanaca iz Avganistana
• „Oni ratuju, a mi ginemo“: Porodice zatečene između dve vatre u Avganistanu

„Uveravamo ljude u Avganistanu, posebno u gradu Kabulu, da su njihovi životi i imovina bezbedni – nikome se nećemo svetiti“, rekla je Suhail Šahin za BBC.

Mnogi Avganistanci strahuju od brutalnog povratka u režim devedesetih godina prošlog veka, sa javnim pogubljenjima, kamenovanjem i zabranom školovanja devojčicama.

Ranije u nedelju, ekstremisti su bez borbe preuzeli kontrolu nad Džalabadom, glavnim gradom na istoku zemlje.

Dan ranije, vladine snage su poražene i u najvećem gradu na severu zemlje, Mazar i Šarifu.

Humanitarna kriza na pomolu

Ujedinjene nacije su pozvale države susede Avganistana da otvore granice jer se broj civila koji beže od napada talibana povećava.

Hiljade interno raseljenih pristiglo je u Kabul, smatrajući glavni grad poslednjim sigurnim utočištem.

Predstavnici Svetskog programa za hranu saopštili su da je postoji nestašica hrane i upozorili na humanitarnu katastrofu nakon što su talibani u petak zauzeli drugi po veličini grad u zemlji Kandahar, najnoviju prestonicu provincije koja je pala.

Grad na jugu zemlje sa 600.000 stanovnika nekada je bio uporište talibana, a strateški je važan zbog međunarodnog aerodroma, poljoprivredne i industrijske proizvodnje.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, samo u Avganistanu je u proteklih mesec dana ubijeno više od 1.000 civila.

Sara Karimi, avganistanska režiserka u Kabulu, rekla je za BBC da joj se čini da je svet okrenuo leđa Avganistanu i da se plaši povratka u „mračna vremena“.

U životu pod talibanima devedesetih godina prošlog veka, žene su bile primorane da nose burku, obrazovanje je ograničeno za devojčice starije od 10 godina i uvedene su brutalne kazne, među kojima su bila javna pogubljenja.

„U opasnosti sam, ali više ne razmišljam o sebi“, rekla je Karimi.

„Razmišljam o našoj zemlji… Mislim da je naša generacija učinila mnogo da donese ove promene.

„Mislim na mlade devojke. U ovoj zemlji ima na hiljade lepih, mladih talentovanih žena.“

U razgovoru za BBC neposredno pre pada Kandahara, Paštana Durani, izvršna direktorka obrazovne nevladine organizacije koja radi sa avganistanskim devojčicama, rekla je da je uplašena za život.

„Devojčice sa kojima radimo već su pobegle“, rekla je.

„Ne znam gde su i lično sam uplašen za njihov život. Šta ako su u braku sa talibanskim borcem? Kakav će im biti život?“.

Prošle nedelje je više hiljada ljudi pobeglo iz severnih provincija u Kabul u potrazi za utočištem.

Pogledajte video o novinarkama koje su ubijene u Avganistanu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]