U obaveštajnom dokumentu Ujedinjenih nacija (UN) u koji je BBC imao uvid piše da talibani pojačavaju lov na sve ljude koji su radili i sarađivali sa snagama NATO-a i SAD-a tokom 20-godišnje misije u Avganistanu.
Poverljivi dokument je izradio Norveški centar za globalne analize, koji UN-u pruža obaveštajne podatke.
„Talibani hapse i/ili prete da će ubiti ili uhapsiti članove porodice ciljanih pojedinaca, osim ako se ne predaju talibanima“, navodi se u dokumentu u koji je BBC imao uvid.
Rečeno je da su u posebnom riziku ljudi sa položajima u vojsci, policiji i istražnim jedinicama.
„Talibani su unapred mapirali pojedince pre preuzimanja svih velikih gradova“, navodi se u dokumentu.
Dodaje se da su ekstremisti proveravali pojedince dok su dozvoljavali određenu evakuaciju stranog osoblja sa aerodroma u Kabulu, ali je tamošnja situacija ostala „haotična“.
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
- Hotel u Kabulu – talibani patroliraju, nigde nema žena
- Fotografija o kojoj se priča: Koliko je ljudi prevezao američki avion iz Kabula
U proteklih pet dana na aerodromu u Kabulu stradalo je 12 ljudi, tvrdi zvaničnik talibana na koga se poziva Rojters.
Talibanski zvaničnik, koji je anonimno govorio za novinsku agenciju Rojters, kaže da su ti ljudi nastradali u pucnjavi ili u stampedu.
Apelovao je na ljude da ne dolaze na aerodrom, ako nemaju pravo na putovanje i dodao da „talibani ne žele nikoga da povrede“.
Aerodrom u Kabulu ostaje da pod kontrolom američke vojske, ali okolne puteve čuvaju talibani.
Očevici kažu da naoružane grupe sprečavaju ljude, čak i one koji imaju validne dokumente da uđu na aerodom.
Zapadne zemlje nastavljaju evakuaciju stranaca i Avganistanaca koji su sa njima sarađivali.
Australijske novinske agencije prenose da su avganistanskog prevodioca talibani ranili u nogu, dok je pokušavao da stigne do aerodoma kako bi se ukrcao na noćni let.
Fotografije koje su objavile Australijski nacionalni servis i australijski Gardijan prikazuju ranjenog čoveka kog zbrinjava doktor.
Njegova priča je jedna od nekoliko koje govore o nasilju i haosu oko aerodroma.
Breaking: First pictures of Australia’s first evacuation flight out of Kabul pic.twitter.com/2aOTofBTbT
— Rashida Yosufzai (@Rashidajourno) August 18, 2021
Predsednik Džo Bajden je u ekskluzivnom intervujuu za ABC Njuz izjavio da će američke trupe ostati u Avganistanu, dok svi Amerikanci bezbedno ne napuste tu zemlju.
„Amerikanci bi morali da shvate da ćemo pokušati da to završimo pre 31. avgusta“, rekao je Bajden.
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da je suspendovao pristup Avganistana sredstvima MMF-a, što uključuje oko 455 miliona dolara u novim monetarnim rezervama.
Kao razlog MMF je naveo da nije dovoljno jasna situacija u vezi sa vladom te zemlje, nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom, prenosi Rojters.
Direktorka agencije za hranu pri Ujedinjenim nacijama Meri Elen Mekgrouarti rekla je da humanitarna kriza u Avganistanu predstavlja pretnju za 14 miliona ljudi koji se suočavaju sa glađu nakon talibanskog preuzimanja vlasti.
Rekla je da izgubljeno više od 40 odsto useva i stoke zbog suše, na stotine hiljada ljudi je raseljeno pod ofanzivom talibana, a zima se brzo približava.
„U toku je trka da se obezbedi hrana tamo gde je najpotrebnija“, ističe Mekgrouarti.
Pozvala je dana prekid sukoba i apelovala na donatore da obezbede 200 miliona dolara koji su neophodni da bi se dopremila hrana u Avganistan.
Šta se dešava u Kabulu
Sekunder Kermani, BBC dopisnik iz Avganistana, opisao je atmosferu u Kabulu.
Kaže da je još uvek vlada „apsolutni haos“ na aerodromu, jer Avganistanci pokušavaju da se evakuišu iz zemlje, ali da je u drugim delovima grada situacija dosta mirnija i da su mnoge prodavnice otvorene.
BBC dopisnik kaže da je jako teško proceniti koliko je talibana zaista prisutno u prestonici.
„Mogu se videti teško naoružani vojnici koji patroliraju gradom pešice i u vozilima“, kaže Kermani.
Dodaje da su banke i državne institucije i dalje zatvorene i da je primetio da su neke žene izašle napolje.
Takođe kaže da je čuo pucnjavu, ali da nije siguran odakle je dolazila.
Pogledajte video zabeležen na kabulskom aerodromu na kome je do sada stradalo 12 ljudi
Izbrišite društvene mreže i spalite dresove
Kalida Popal, bivša kapitenka avganistanskog ženskog fudbalskog kluba koja sada živi u Danskoj, pozvala je sve igračice da izbrišu naloge na društvenim mrežama i spale dresove kako bi ostale bezbedne.
„Danas im govorim da obrišu imena i fotografije, sakriju identitete kako ne bi nastradale. Spalite i dresove reprezentacije“, rekla je Popal.
Objasnila je da je ženama bilo dozboljeno da igraju fudbal, ali da su sada igračice i aktivistkinje uplašene.
„Plaše se da će im u nekom trenutku zakucati na vrata“, dodaje ona.
Portparol fudbalskog rukovodstva FIFE rekao je za novinsku agenciju Rojters da je u kontaktu sa fudbalskim savezom Avganistana i da će nastaviti da prate situaciju, kao i da nude podršku u nedeljama i mesecima koji dolaze.
- Deset stvari o ratu u Avganistanu
- „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
- Američki izgubljeni rat protiv droge
Svedočenja o demonstracijama protiv talibana
Talibani su rasterali demonstrante koji su izašli na ulice grada Džalalabada.
Na snimku koji je kružio društvenim mrežama vide se ljudi koji su razvili avganistansku zastavu u znak podrške staroj vlasti pre nego što su se u blizini začuli pucnji.
Demonstranti su se brzo razbežali, a lokalni mediji javljaju da je najmanje troje ljudi ubijeno a još nekoliko povređeno.
Talibani su preuzeli kontrolu i uklonili crveno-crno-zelenu zastavu koja se vijorila sa jedne zgrade.
Ipak, ljudi iz Džalalabada su rešeni da još jednom probaju da je postave na glavnom gradskom trgu.
Aktivista za građanska prava koji je bio svedok protesta govorio je BBC.
„Oko 500 ljudi sponatno se okupilo na ovom protestu“, rekao je aktivista.
Dodao je da su „talibani direktno pucali u nedužne civile“ i da oni neće odustati od toga da zamene talibansku zastavu sa nacionalnom.
Avanistanska voditeljka govorila za BBC posle razgovora sa talibanima
Bešeta Arghand, novinarka Tolonjuza, jednog od najvećih medija u zemlji, razgovarala je sa Mavlavijem Abdulhakom Hamadom članom talibanskog medijskog tima o situaciji u Kabulu i pretresima kuća u gradu.
Ovaj potez talibana protumačen je kao namera da prikažu drugačije, umerenije lice, jer ranije ne bi dopustili rad novinarki na televiziji.
U razgovoru za BBC posle intervjua, novinarka je rekla da se plašila da će je talibani povrediti jer radi svoj posao.
„Nisam imala garancije da ću ostati bezbedna, ali sam odlučila da radim, zbog drugih žena u ovoj zemlji“,
„Moramo da se borimo i žrtvujemo za generacije žena koje dolaze“, rekla je Arghand.
Novinarke su ranije vodile vesti u Avganistanu, ali se od nedelje, kada su talibani zauzeli Kabul, uglavnom nisu pojavljivale pred kamerama.
Pod vlašću talibana žene praktično nisu imale nikakva prava, a pred ulazak njihovih trupa u Kabul, prefarbani mnogi izlozi na kojima su prikazane žene.
Pogledajte video o novinarkama koje su ubijene u Avganistanu
‘Zabrinutost za žene u Avganistanu’
Velika Britanija, Sjedinjene Države, Evropska unija i još desetak zemalja izdali su zajedničko saopštenje u kojem su izrazili „duboku zabrinutost za devojčice i žene u Avganistanu“.
Predstavnik talibana poručio je da će žene raditi rame uz rame sa muškarcima u okviru islamskih zakona, ali nije objasnio šta to tačno znači u praksi.
„Uveravamo međunarodnu zajednicu da neće biti diskriminacije. Žene će biti ravnopravne.
„Dozvolićemo ženama da rade i studiraju u našim islamskim okvirima. Biće veoma aktivne u našem društvu, u našim okvirima“.
U životu pod talibanima devedesetih godina prošlog veka, žene su bile primorane da nose burku, obrazovanje je ograničeno za devojčice starije od 10 godina i uvedene su brutalne kazne, među kojima su bila javna pogubljenja.
Žene su morale da budu u svojim kućama i nisu smele da ih napuštaju osim u pratnji muškarca.
Zato u svetu raste zabrinutost zbog budućeg odnosa talibana prema ženama s obzirom na ranija iskustva i diskriminaciju, ali talibani uveravaju da su posvećeni poštovanju prava žena prema šerijatskom sistemu.
Čak ih pozivaju da im se pridruže u vladi.
Dobitnica Nobelove nagrade za mir Malala Jusafai – kojoj je talibanski borac pucao u glavi kada je imala 15 godina zbog kampanje za obrazovanje devojčica u Pakistanu, ali je preživela – izrazila je zabrinutost zbog situacije i sigurnosti žena i devojčica u zemlji.
„Imala sam priliku da razgovaram sa nekoliko aktivistkinja u Avganistanu i one dele zabrinutost da nisu sigurne kakav će im život biti“, rekla je za BBC.
Šta je šerijat
- Šerijatsko pravo je islamski pravni sistem koji deluje i kao temeljni verski moralni kodeks islama i kao pravila koja se primenjuju na sva područja života, uključujući verske obaveze, svakodnevne rutine i lična uverenja.
- Sve radnje su kategorizovane kao obavezne, preporučene, dopuštene ili nedozvoljene, a način na koji se primenjuje Šerijatski zakon unutar društva razlikuje se od države do države.
- Prema šerijatu, zločini se dele u tri kategorije: najmanje teški (tazir), za koje kazna zavisi od odluke suda, oni za koje se počinitelji kažnjavaju istim onim što je pretrpela njihova žrtva i najteži prekršaji (hudud) koji se smatraju zločinima protiv Boga.
- Preljuba, lažna optužba za nezakonit polni odnos, konzumiranje alkohola, krađa i pljačka spadaju u najteže prekršaje, što znači da se počinitelji mogu bičevati, kamenovati, proterati ili pogubiti.
- Za takve zločine predviđena kazna uključuje i amputaciju dela tela.
- Talibani slede ekstremnu verziju Šerijata u kojoj se praktikuju javna pogubljenja i amputacije delova tela, zabranu slušanja muzike, gledanja televizije i premlaćivanje muškaraca koji se nisu molili pet puta dnevno ili su brijali bradu.
- Smrtna kazna se izdaje za napuštanje islama, amputacija ruke za krađu, šake i noge za razbojništvo, smrt kamenovanjem za vanbračne seksualne odnose kada je počinitelj oženjen, 100 udaraca bičem kad je počinitelj neoženjen i 80 udaraca bičem za nedokazanu optužbu o nečednosti i za konzumiranje alkohola.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
