Prošlo je 20 godina od invazije na Irak koalicije predvođene SAD-om, koja je dovela do nasilne nestabilnosti evidentne i dan-danas – i ne samo u okvirima granice ove bliskoistočne zemlje.
Pokrenuta 20. marta 2003. godine, kontroverzna vojna operacija brzo je uspela da sruši režim Sadama Huseina, ali je posle toga usledila duga borba protiv pobunjenika i politička polarizacija koja se zadržala do današnjih dana.
Sadam je uspevao da izbegne hvatanje skoro devet meseci, pre nego što je zarobljen u decembru 2003. godine i pogubljen po nalogu nove iračke vlasti tri godine kasnije.
Ali šta de desilo sa drugim glavnim akterima rata koji i danas izaziva oštre polemike?
Pođimo redom.
- Donald Ramsfeld: Odlazak arhitekte rata u Iraku
- Kolin Pauel – „Pustinjska oluja“, sukob sa Madlen Olbrajt zbog Bosne i mrlja u Iraku
- Kakav trag je Madlen Olbrajt ostavila na Balkanu
Sadam Husein
Vladao je Irakom čvrstom rukom od 1979. do 2003. godine, uprkos ubedljivom porazu od koalicije predvođene Amerikom u Zalivskom ratu 1990-91. godine, koja nije uspela da ga sruši s vlasti, ali ga je zato prisilila da povuče trupe iz susednog Kuvajta kojeg je napao u avgustu 1990. godine.
Ali onda je usledila invazija iz marta 2003. godine i njegove snage su poklekle posle tri nedelje.
Diktator se krio sve dok ga američke snage nisu uhvatile 13. decembra iste godine.
Pogubljen je vešanjem u Bagdadu 2006. godine.
Iračka državna televizija prikazala je snimke Sadama Huseina kako pred zoru ide na gubilište u zgradu koju je njegova obaveštajna služba nekada koristila za pogubljenja.
U poslednjem činu prkosa, odbio je da nosi kapuljaču preko glave.
Džordž V. Buš
Džordž V. Buš je 2003. godine postao drugi američki predsednik koji je poveo rat protiv Iraka, pošavši stopama rođenog oca, Džordža Buša, koji je u Beloj kući boravio od 1989. do 1993. godine.
U nedeljama posle napada 11. septembra 2001. godine, Buš mlađi postigao je najveći stepen podrške koji je zabeležio neki američki predsednik (91 odsto, prema Galupu), ali njegovo vođenje rata u Iraku – naročito smrt više od 4.400 američkih vojnika, prema podacima američkog Ministarstva odbrane – dovelo je do toga da je vladu napustio 2009. godine kao najmanje popularan stanar Bele kuće otkako se vodi ova evidencija.
Buš (75) nije mnogo boravio u javnosti otkako je napustio dužnost, ali je, u retkim medijskom pojavljivanjima, i dalje branio odluku da se pođe u rat.
„Postojani su napori nekih ličnosti iz Bušove administracije da uprkos onome kako on danas izgleda rat u Iraku predstave kao ispravnu stvar“, kaže za BBC američki novinar Tomas E. Riks, autor Pulicerom ovenčane knjige Fijasko: Američka vojna avantura u Iraku.
Bivši američki predsednik često je tvrdio da je deo rezona iza rata bio uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti.
Ali Riks, koji je izveštavao o invaziji na Irak, nije uveren u to.
„Ove vrste izgovora ne opravdavaju ogromnu cenu rata, i po Iračane i po Amerikance. Niti se iskupljuju za to koliko je američka invazija izmenila Bliski istok.“
Buš može da se vidi u javnosti na državnim manifestacijama kao što su predsedničke inauguracije i sahrane, ali danas najviše vremena provodi na svom ranču u Teksasu gde se posvećuje hobijima koji uključuju slikanje – čak je 2021. godine objavio knjigu portreta.
Dik Čejni
Potpredsednik Džordža V. Buša bio je glasni zagovornik vojne akcije protiv Iraka i dao je brojne javne izjave u kojima je optužio režim Sadama Huseina da poseduje oružje masovnog uništenja – tvrdnja na kojoj Vašington izgradio argumente za odlazak u rat.
I dok je Irak bio razoren unutrašnjim trvenjima 2006. godine, i sam Čejni je lično učestvovao u nasilju kad je slučajno upucao kolegu lovca u lovu, povredivši ga na licu, vratu i prsima.
Incident je doveo do slabijeg srčanog udara, ali je njegov prijatelj, sedamdesetosmogodišnji Hari Vitington, preživeo.
„Nije bila Harijeva krivica“, izjavio je Čejni za Foks TV.
„Kad se sve sabere i oduzme, ja sam taj koji je povukao obarač.“
Danas osamdesetdvogodišnjak, Čejni se ponaša radikalno drugačije u odnosu na Buša otkako je izašao iz vlade: redovno komentariše politička pitanja i čak učestvuje na izbornim mitinzima.
Otvoreno je kritikovao Donalda Trampa zbog nereda u Kapitolu iz januara 2021. godine.
Čejnija je slavno glumio „transformisani“ Kristijan Bejl u satiričnom filmu iz 2018. godine Čovek iz senke (Vice) – to je drugi film koji je opisao Bušovu administraciju posle biografskog filma Olivera Stouna o predsedniku V (2008).
Donald Ramsfeld
Donald Ramsfeld je bio Bušov ministar odbrane između 2001. i 2006. godine.
Odigrao je ključnu – i kontroverznu – ulogu u invaziji na Avganistan i Irak.
Između ostalog, Ramsfeld je optužen da je davao „alternativne obaveštajne procene“ koje su podržavale uklanjanje Sadama Huseina i žmurio pred mučenjem ratnih zarobljenika od američkih snaga.
Ramsfeld je napustio položaj 2006. godine, usred sve većeg javnog i političkog protivljenja u Americi rukovođenju Irakom posle rata.
Nije, međutim, izašao iz žiže javnosti: objavio je autobiografiju, učestvovao je u dokumentarcu o vlastitoj karijeri i pridružio se drugim bivšim ministrima odbrane koji su upozoravali predsednika Donalda Trampa da ne pokušava da preokrene poraz na predsedničkim izborima 2020. godine.
Ramsfeld je umro od raka 2021. godine.
Kondoliza Rajs
Rajs je služila prvo kao savetnica za nacionalnu bezbednost a potom državna sekretarka tokom Bušovih osam godina vladavine i time se našla na jednom od najviših državnih položaja koje je držala bilo koja crnkinja u istoriji američke vlade.
Pored toga što je bila zagovornica rata u Iraku, aktivno je lobirala u američkim medijima povodom pretnje koju je predstavljao Sadamov režim, čak izjavivši za CNN da irački lider može brzo da se domogne nuklearnog oružja.
Nakon što je Buš napustio Belu kuću, Rajs je nastavila akademsku karijeru na Univerzitetu Stenford i i dalje je direktorka stručne grupe Huverova institucija, mada je u prošlosti bilo glasina o njenom povratku u politiku.
Pol Bremer
Džordž V. Buš je imenovao Bremera za Privremenog koalicionog administratora Iraka u maju 2003. godine, čime je ovaj postao najveća civilna vlast u zemlji.
Njegova odluka da raspusti iračku vojsku bila je u ogromnoj meri kritikovana, a suočio se i sa optužbama za zloupotrebu fondova tokom perioda rekonstrukcije.
Bremer, danas osamdesetjednogodišnjak, živi mirnim životom u ruralnoj američkoj državi Vermont.
Bio je tema u američkim vestima 2018. godine, kad je obelodanjeno da radi kao instruktor skijanja u odmaralištu.
(Tvit koji je objavio sliku sa Polom Brenerom u skijaškoj opremi u odmaralištu)
thinking about how Paul Bremer went from de-facto President of Iraq and Mister Very Good Ideas to being a ski instructor pic.twitter.com/rhczQX7nLO
— Reconstructionist (@un_a_valeable) March 10, 2023
Kolin Pauel
General Pauel bio je američki državni sekretar u vreme rata u Iraku – prvi crnac na tom položaju – i služio je kao predsednik Združenog generalštaba tokom Zalivskog rata 1990-91.
Za razliku od drugih članova kabineta Džordža V. Buša, Pauel se isprva protivio planovima za invaziju na Irak, ali je u februaru 2003. godine govorio u Ujedinjenim nacijama u korist vojne intervencije, čak predstavivši dokaze prema kojima je Sadamov režim skrivao oružje masovnog uništenja.
General je podneo ostavku 2004. godine, nakon što je pred Kongresom priznao da su obaveštajni podaci predstavljeni godinu dana ranije bili „netačni“ i pao u nemilost Bušove administracije.
Nastavio je karijeru kao javni govornik i za predsedničke izbore 2008. godine izašao iz republikanskih redova da bi podržao demokratskog kandidata Baraka Obamu.
Pauel je umro 2021. od komplikacija uzrokovanih kovidom u 84. godini.
Toni Bler
Reputacija bivšeg britanskog premijera Tonija Blera pretrpela je verovatno teži udarac od Džordža V. Buša zbog podrške ratu u Iraku.
Bler je žestoko kritikovan tokom zvanične istrage o sukobu, koja je 2016. godine zaključila da je preuveličao pretnju koju je predstavljao Sadam Husein, poslao nepripremljene trupe u rat i imao „sasvim neadekvatne“ planove za period posle rata.
Bler, koji danas ima 69 godina, podneo je ostavku 2007. godine i od tada se uglavnom posvetio svojoj nevladinoj organizaciji Institut za globalnu promenu.
Ali Irak i dalje baca veliku senku na njegovu zaostavštinu: u januaru prošle godine, više od 500.000 ljudi potpisalo je peticiju protiv toga da britanska vlada proglasi Blera vitezom.
Hans Bliks
Švedski diplomata i političar predvodio je Komisiju Ujedinjenih nacija za posmatranje, verifikaciju i inspekciju, koja je vodila istragu u Iraku u potrazi za oružjem masovnog uništenja – i na kraju ga nije našla – pred invaziju koju su predvodile SAD 2003. godine.
Bliks trenutno živi u Stokholmu i još uvek je aktivan u raspravama o politici međunarodne bezbednosti.
Sprema se da u 94. godini objavi novu knjigu, Zbogom ratovima.
Ali Hasan Al Madžid zvani „Hemijski Ali“
Bivši irački vojni komandant stekao je ozloglašeni nadimak „Hemijski Ali“ zahvaljujući navodnoj ulozi u napadima otrovnim gasom na kurdske pobunjenike, kada su stradale hiljade ljudi.
Al Madžida su američke trupe zarobile u avgustu 2003. godine, optužile za genocid i zločine protiv čovečnosti i pogubile vešanjem u januaru 2010. godine.
Muhamed Sajid Al Sahaf zvani „Komični Ali“
Al Sahaf je bio irački ministar informisanja u vreme invazije 2003. godine i vrlo brzo je u zapadnim medijima stekao šaljivi nadimak „Komični Ali“ zbog živopisnih nastupa na svakodnevnim konferencijama za štampu – iznosio bi krajnje izvitoperene verzije situacija na terenu, kao što su obećanja da će američke snage biti poražene.
Gde se on trenutno nalazi i dalje je misterija – veruje se da je pobegao u Ujedinjene Arapske Emirate.
Moktada Al Sadr
Šiitski klerik istakao se posle invazije predvođene Amerikom, kad se njegova moćna paravojna formacija Mehdi borila protiv stranih trupa, a on je bio optužen da predvodi verske „odrede smrti“.
U međuvremenu je sebe počeo da predstavlja kao nacionalistu i borca protiv korupcije, i postao je politička siva eminencija.
Njegova koalicija Saerun osvojila je najveći broj poslaničkih mesta na parlamentarnim izborima 2018. i 2021. godine.
Nuri Al Maliki
Al Maliki je prvi irački premijer koji je služio regularni mandat posle pada Sadama Huseina, preuzevši dužnost u maju 2006. godine.
Kritičari su ga optužili za otuđivanje sunitskih i kurdskih političara, a pozivi na njegov odlazak započeli su već 2007. godine.
Ali Al Maliki je podneo ostavku tek 2014. godine, posle niza poraza u borbama protiv Islamske države.
Ovaj sedamdesetdvogodišnjak i dalje je aktivan u politici zemlje.
Ajatolah Ali Al Sistani
Kao najviši irački šiitski klerički autoritet, Al Sistani je odigrao ključnu ulogu u iračkoj politici i veri posle invazije.
Za razliku od Al Sadra, odabrao je političko lobiranje umesto pobune.
U 92. godini, Al Sistani je i dalje izuzetno uticajna ličnost u Iraku.
Muntadar Al Zaidi
Irački televizijski novinar Muntadar Al Zaidi stekao je međunarodnu slavu pod bizarnim okolnostima: u decembru 2008. godine, naime, on je bacio svoje cipele na Džordža V. Buša tokom konferencije za štampu u Bagdadu, održanoj u čast obeležavanja poslednje posete američkog predsednika Iraku u funkciji stanara Bele kuće.
„Ovo je oproštajni poljubac iračkog naroda, ti psu“, povikao je Al Zaidi dok je bacao prvu cipelu.
Novinar je odslužio šestomesečnu zatvorsku kaznu, tokom koje tvrdi da je bio mučen, a potom se po puštanju na slobodu preselio u Liban.
Al Zaidi se kasnije vratio u Irak i pokrenuo neuspelu kampanju na iračkim parlamentarnim izborima 2018. godine.
„Ta scena ostaje kao dokaz da je jednog dana jedna obična osoba smogla snage da kaže ‘ne’ toj arogantnoj osobi koja poseduje svu moć, tiraniju, oružje, medije, novac i vlast“, nedavno je rekao novinskoj agenciji Rojters.
Pogledajte video o iračkom novinaru:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
