Rat u Siriji mogao bi da uđe u poslednju fazu – Sirija i Rusija spremaju veliki napad na provinciju Idlib, poslednje veliko uporište pobunjenika.
Zašto je Idlib toliko važan?
Provincija Idlib je poslednje veliko uporište pobunjenika i džihadista koji već sedam godina pokušavaju da sa svrgnu sirijskog predsednika Bašara al-Asada.
Iz UN navode da u Idlibu živi 2,9 miliona ljudi, među kojima i milion dece.
Više od polovine civila u Idlib je došlo iz oblasti koji su bili u rukama pobunjenika, a iz kojih su morali da beže.
Idlib se na severu graniči sa Turskom, na jugu izbija na glavne puteve ka Alepu i prestonici Damasku, dok je na zapadu Latakija, grad na Mediteranu.
Ukoliko provladine snage zauzmu Idlib pobunjenicima će ostati samo nekoliko „džepova“ raspršenih po zemlji, što bi mogao da bude znak njihovog poraza.
Ko kontroliše Idlib?
Provinciju ne kontroliše jedna grupa, već niz rivalskih frakcija u kojima je ukupno oko 30.000 boraca.
Dominantna snaga su Hajat Tahrir al-Šam (HTS), savez džihadista povezan sa Al-Kaidom, koji kontrolišu ključne teritorije u Idlibu.
Ujedinjene nacije su ih označile kao terorističku grupu koja u Idlibu ima oko 10.000 boraca, navodeći da među njima ima i dosta stranaca.
Na drugom mestu je Nacionalni front za oslobođenje (NLF) koji ima podršku Turske.
Formirale su ga ove godine frakcije koje se protive HTS-u.
Među njima su ekstremna islamistička grupa Arar al-Šam i Nour al-Din al-Zinki, kao i oni koji se bore pod zastavom Slobodne sirijske vojske.
Zašto se vlada sada sprema za napad?
Situacija trenutno veoma ide na ruku predsedniku Asadu.
Vazdušni udari Rusije i podrška hiljade boraca Irana pomogli su sirijskoj vojsci da savlada pobunjenike.
Ministar inostranih poslova Valid Mualem objavio je 30. avgusta da je prioritet vlade sada da „oslobodi“ Idlib.
Kako kaže, vlada želi da izbegne civilne žrtve i kroz „sporazume pomirenja“ ponovo zauzme teritoriju, ali je odlučna da savlada HTS „bez obzira na žrtve“.
Rusija je takođe objavila da sirijska vlada ima sva prava da „likvidira terorističku pretnju na svojoj teritoriji“.
Turska je navodno pregovarala sa Rusijom u pokušaju da se izbegne opšti napad.
U Turskoj već živi više od tri miliona sirijskih izbeglica, pa Ankara strahuje da bi velika ofanziva stvorila novi talas izbeglica ka njenoj granici.
Šta će se dogoditi ljudima koji žive u Idlibu?
Veliki napad na Idlib bi mogao da ima strašne posledice po provinciju u kojoj na stotine hiljada ljudi već živi u teškim uslovima.
Visoki zvaničnik UN upozorio je da bi napad na Idlib mogao da „stvori humanitarnu krizu koja do sada nije viđena“.
Iz UN ističu da bi i do 800.000 ljudi moglo da bude raseljeno, a da se svakog dana značajno povećava broj onih kojima je potrebna pomoć.
Nije jasno gde bi raseljeni u tom slučaju otišli, pošto je Turska zatvorila granice. Oblasti uz granicu su već preplavljene raseljenim ljudima.
Pritom, mnogi koji podržavaju opoziciju strahuju od toga šta bi moglo da im se dogodi ukoliko pređu na teritoriju pod kontrolom vladinih snaga.
Može li napad na Idlib da bude sprečen?
Specijalni izveštač UN za Siriju Stefan de Mistura pozvao je Rusiju, Iran i Tursku da se ne zaleću u borbu.
Predložio je dve opcije – da se ostavi vreme za dodatne pregovore o političkom rešenju ili da bude formiran „koridor kojima će civili moći privremeno da se evakuišu na bezbednu teritoriju“, najverovatnije pod kontrolom vlade.
Turska želi da Sirija i Rusija odlože operaciju, a lideri tri zemlje trebalo bi da se sastanu u Iranu u petak i razmotre planove.
Amerika, koja podržava pobunu protiv Asada, navodi da se sirijskoj vladi zbog „brutalnosti iz prošlosti“ ne može verovati da će štititi civile.
Zbog toga su pozvali Rusiju da interveniše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
