Rat u Ukrajini: Ruski antiratni aktivista, priveden zbog kritikovanja invazije, pisao BBC-ju iz zatvora

Kad je Vladimir Kara-Murza početkom godine najavio da se vraća u Moskvu, njegova žena Jevgenija bila je svesna rizika, ali nije pokušala da ga zaustavi.

Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu i proglasila zločinom da bilo ko invaziju naziva ratom.

Uhapšeno je na hiljade demonstranata.

Vladimir je odranije bio zakleti protivnik predsednika Vladimira Putina i glasni kritičar zverstava koje čini njegova vojska.

Ipak, opozicioni aktivista i dalje je insistirao da bude u Rusiji.

Sada je zatvoren i optužen za izdaju, a Jevgeniji nije dozvoljeno da razgovara sa njim od aprila.

Međutim, u nizu pisama koje mi je poslao iz Pritvorskog centra broj 5, Vladimir, koji je dvaput bio žrtva misterioznog trovanja, kaže da ni za čim ne žali, zato što je „cena ćutanja neprihvatljiva“.

• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
• Cena istine u Rusiji: Život u strahu ili zatvoru
• „Zavideo sam ljudima bez udova“: Priča ukrajinskog vojnika sa postraumatskim stresnim poremećajem
• „Moj verenik je ukrajinski vojnik i ima ljubavnika, ali želim da se udam za njega“

Suprotstaviti se Putinu bilo je opasno i pre invazije, ali od tada se represija nad bilo kakvom pobunom samo pojačala.

Gotovo svi istaknuti kritičari ili su uhapšeni ili su napustili zemlju.

Čak i u tom svetlu, ophođenje prema Vladimiru posebno je svirepo.

Sve optužbe protiv njega su zbog dizanja glasa protiv rata i Putina, ali njegov advokat smatra da bi mogao da provede 24 godine iza rešetaka.

„Svi smo svesni rizika koji sa sobom nosi opoziciona aktivnost u Rusiji, ali nisam mogao da ćutim pred onim što se dešava, zato što je ćutanje oblik saučesništva“, objašnjava Vladimir u pismu iz zatvorske ćelije.

Osećao je i da ne može da ostane u inostranstvu.

„Smatrao sam da nemam prava da nastavim sa političkom aktivnošću, da pozivam druge na delanje, ako sedim na bezbednom negde drugde.“

„Mogla bih da ga ubijem“

Prvi put kad je Jevgenija čula za muževljevo hapšenje bilo je kad ju je pozvao njegov advokat, koji je, kao i uvek, pratio kretanje Vladimirovog telefona.

To je uvek radio kada je Vladimir, njegov klijent i prijatelj, bio u gradu.

Jedanaestog aprila, telefon se zaustavio u moskovskoj policijskoj stanici.

Vladimiru je na kraju dozvoljeno da pozove ženu, koja iz bezbednosnih razloga živi u Americi sa njihovom decom.

Imao je vremena samo da kaže: „Ne brini!“.

Evgenija se smeši na apsurdnost tog uputstva.

Njih dvoje su deca perestrojke – odrasli su tokom demokratskog buđenja Rusije posle pada Sovjetskog Saveza.

Vladimir je potom studirao istoriju na Kembridžu i istovremeno započeo karijeru u ruskoj politici kao savetnik mladog reformiste Borisa Nemcova.

Ovo je najduže da su njih dvoje razdvojeni još od venčanja na Dan zaljubljenih 2004. godine i aktivista kaže da je ne viđati porodicu najteže od svega.

„Mislim na njih svakog minuta svakog dana i ne mogu da zamislim kroz šta prolaze“, kaže on.

„Volim i mrzim tog čoveka zbog njegovog neverovatnog integriteta“, rekla mi je jevgenija prilikom skorašnje posete Londonu.

„Morao je da bude tamo sa tim ljudima koji su izlazili na ulice i bili hapšeni“, kaže ona, govoreći o mnogim Rusima koji su zatvoreni zbog otpora ratu.

„Želeo je da pokaže da ne smete da se bojite pred tim zlom i duboko poštujem i divim mu se zbog toga. I mogla bih da ga ubijem!“.

Vladimir je isprva priveden zato što nije poslušao naredbu policajca, ali jednom kad se našao u pritvoru, ozbiljne optužbe su počele samo da pljušte.

Aktivista je prvo optužen za „širenje lažnih informacija“ o ruskoj vojsci i „višem rukovodstvu“.

Grupa za zaštitu ljudskih prava OVD-Info zabeležila je od početka rata više od 100 krivičnih optužbi pod takozvanim „zakonom o lažnim vestima“.

Lokalni odbornik Aleksej Gorinov osuđen je u julu na sedam godina zatvora, a suđenje aktivisti Ilji Jašinu trebalo bi uskoro da započne zbog toga što je govorio u ubistvima civila u Buči.

• Intervju petkom: Kako je do rata opstajala nezavisna televiziji u Rusiji
• „Zaustavite rat, lažu vas“ – urednica ruske TV kažnjena zbog antiratnog performansa
• Antiratni protest jednog čoveka u malom ruskom gradu

Vladimirov slučaj zasnovan je na govoru održanom u Arizoni u kom je rekao da Rusija čini ratne zločine u Ukrajini kasetnim bombama u stambenim naseljima i „bombardovanjem porodilišta i škola“.

Sve je to nezavisno dokumentovano, ali prema optužnici koju sam videla, ruski istražitelji smatraju iskaze lažnim zato što ministarstvo odbrane „ne dozvoljava upotrebu zabranjenih sredstava za vođenje rata“ i insistira na tome da civilno stanovništvo Ukrajine „nije meta“.

Činjenice sa terena se ignorišu.

Druga optužba potiče sa događaja organizovanog za političke zatvorenike na kom je aktivista pominjao ono što su istražitelji nazvali „navodno represivnom politikom“ Rusije.

Potom je prošlog meseca optužen za veleizdaju.

Aktivista je na to odgovorio u poslednjem pismu: „Kremlj želi da predstavi Putinove protivnike kao izdajnike… Pravi izdajnici su oni koji uništavaju blagostanje, reputaciju i budućnost naše zemlje zarad lične moći, a ne oni koji dižu glas protiv toga.“

Pogledajte video:

Politički progon

Optužba za veleizdaju temelji se na tri govora održana u inostranstvu, među kojima i jedan u kojem je Vladimir rekao da se politički protivnici u Rusiji proganjaju.

Istražitelji tvrde da je govorio u ime američke Fondacije Slobodna Rusija, koja je zabranjena u Rusiji, gde se „konsultacije“ ili „pomoć“ stranim organizacijama koje se smatraju pretnjom po bezbednost zemlje sada mogu okarakterisati kao izdaja.

Ne moraju da se odaju nikakve tajne.

„Veleizdaja zbog javnih govora? To je potpuno apsurdno. To je prosto progon zbog slobode govora. Zbog mišljenja. Ne zbog bilo kakvog pravog zločina“, tvrdi Vladimirov advokat Vadim Prohorov u telefonskom razgovoru iz Moskve.

On kaže da u to vreme aktivista nije imao nikakve veze sa fondacijom.

„Ovo je politički slučaj. Pokušavaju da stigmatizuju apsolutno normalnu, civilizovanu rusku opoziciju.“

Vladimir ističe da je poslednja osoba optužena za izdaju zbog političke opozicije bio Nobelovac pisac Aleksandar Solženjicin.

„Sve što mogu da kažem je da mi je čast naći se u takvom društvu.“

Jevgeniji teže pada da zvuči tako bezbrižno.

Ovo nije prvi put da strahuje za muža.

On je zamalo umro, dvaput, u Moskvi, a izvor njegovog trovanja nikad nije otkriven.

Kad je prvi put kolabirao 2015. godine i pao u komu, Evgeniji je rečeno da ima pet odsto šansi da preživi, ali on je to opovrgao.

Negovala ga je dok se nije povratio u život, pomogavši mu da nauči da ponovo normalno funkcioniše, izmešu ostalog i da drži kašiku.

On bi i tada insistirao da radi na laptopu na njihovom kauču, uprkos snažnim mučninama koje je osećao na svakih pola sata.

„Istog trenutka kad je prohodao, spakovao je torbe i otišao u Rusiju. Ta borba je veća od njegovih strahova.“

Za Evgeniju, to je značilo sedam godina spavanja uz telefon, „strahujući da će me pozvati on ili da će me pozvati neko drugi umesto njega jer on ne može više da govori.“

Odavno je odustala od nagovaranja muža da ne ide u Moskvu – njen jedini protest bio je odbijanje da mu pomogne da spakuje torbe.

Ali pre njegove poslednje posete, nakon izbijanja rata, Jevgenija mu se prvo pridružila do Francuske.

„Želela sam da ulepšam to putovanje“, govori ona, zadržavajući suze dok se priseća dugih šetnji ulicama Pariza, uz beskrajnu priču.

„Duboko u sebi, znala sam šta nas čeka.“

Pogledajte video:

Trg Nemcova

Od Vladimirovog hapšenja, Jevgenija je preuzela na sebe njegov aktivizam – javno govori o ratu u Ukrajini i političkoj represiji u Rusiji, kao i o slučaju njenog muža.

U ponedeljak treba da otkrije Trg Borisa Nemcova u Londonu, rezultat Vladimirove duge kampanje da oda poštu mentoru i prijatelju.

Istaknuti opozicioni političar upucan je pored Kremlja 2015. godine, a nikad se nije saznalo ko je nalogodavac tog naručenog ubistva.

Preimenovana londonska ulica, zapravo kružni tok, nalazi se blizu ruske trgovinske delegacije u Hajgejtu.

„Ideja je da svaki auto koji dođe do velike kapije vidi plaketu sa imenom Borisa Nemcova“, objašnjava Evgenija.

Njen muž se nada da će se drugačija Rusija jednog dana ponositi tim imenom.

Slavni političar je nekoliko godina blisko sarađivao sa Vladimirom na lobiranju kod zapadnih vlada da se sankcionišu ruski zvaničnici zbog kršenja ljudskih prava.

Njihov uspeh razgnevio je političku elitu koja je uživala u putovanjima u inostranstvo i prebacivala sredstva tamo.

Jednom mi je u Moskvi Vladimir rekao da je zaključio kako su sankcije „Magnickog“ bile glavni razlog zašto su Nemcov i on postali mete.

Menjanje muža predstavlja težak teret za Evgeniju, ali joj i pomaže da nastavi dalje.

„Radim ono što moram da bi on mogao da se vrati deci, da se ovaj grozni rat okonča i da ovaj ubilački režim odgovora za svoja dela.“

Ni Vladimir ne ćuti.

U dugačkim, rukom pisanim zatvorskim pismima on tvrdi da Rusija nije osuđena na autokratiju i da nisu čitav njen narod Putinovi sledbenici ispranih mozgova.

On ukazuje na veliki broj pisama koja dobija od pristalica koji otvoreno kritikuju invaziju na Ukrajinu i Kremlj, i na one koji i dalje protestuju u javnosti, uprkos rizicima.

On poziva Zapad da ne izoluje taj deo ruskog društva koji „želi drugačiju budućnost za svoju zemlju“.

Takođe upozorava da se rat u Ukrajini neće završiti sve dok je Vladimir Putin na vlasti.

„Za Putina, kompromis je znak slabosti i poziv na dalju agresiju“, kaže on.

„Ako mu bude bio dozvoljen izlaz iz rata kojim može da spase obraz, onda ćemo za godinu ili dve imati novi rat.“

Vladimir mi kaže da sa zatočeništvom izlazi na kraj uz pomoć mešavine vežbanja i molitvi, knjiga i pisama.

Kao istoričara, posebno ga zanimaju sovjetski disidenti i još više čita o njima dok čeka na suđenje.

„Njihova omiljena zdravica u ono vreme bila je: ‘Za uspeh naše uzaludne borbe!'“, piše on.

„Ali, kao što znamo, na kraju uopšte nije bila uzaludna.“

Pogledajte video: Istorijat neslaganja Ukrajine i Rusije

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]