Katja i Marko* već četiri godine pokušavaju da dobiju dete.

Prošle zime išli su na postupak vantelesne oplodnje (VTO), ali bez uspeha.

Stresan period borbe za potomstvo ovom paru dodatno je zakomplikovalo kada je nedavno Marko na internetu čuo poruku pravoslavnog sveštenika koji kaže da je VTO „greh koji se može izjednačiti sa abortusom“.

„Video sam to na nekom klipu, jer nekad gledam te iz pravoslavne crkve i jedan monah sa manastira Ostrog je pričao da oni ne podržavaju i da ljudi ne shvataju koliko je to veliki greh.

„To me je nagnalo na razmišljanje da bi to trebalo da se ispita, pošto smo verujući ljudi“, kaže Marko, menadžer iz Beograda.

Postupak biomedicinski potpomognute oplodnje, kako se stručno naziva, jedna je od tehnika koja može pomoći ljudima sa problemom neplodnosti da dobiju bebu.

Verske zajednice se različito odnose prema ovom pitanju.

Markove dileme dodatno opterećuje to što Srpska pravoslavna crkva (SPC) nema jasno izražen stav o vantelesnoj oplodnji, a u Srbiji je 81 odsto ljudi pravoslavno, prema podacima sa poslednjeg popisa.

Srpska pravoslavna crkva mesec dana nije odgovorila na pitanja BBC-ja na srpskom o ovom bioetičkom pitanju, a različiti sveštenici objavljuju često suprotstavljena mišljenja.

• Kako je Dragana dobila ćerku posle 18 godina borbe zahvaljujući vantelesnoj oplodnji
• Kako izgledaju časovi veronauke na Balkanu
• Rođena beba iz embriona starog 27 godina

Markova verenica Katja nema dilemu o moralnoj ispravnosti tog postupka, ali se trudi da zajedno dođu do rešenja.

Dok sede jedno do drugog, ona ističe da je dete blagoslov i da je medicina samo tu da pomogne.

„Doživljavam sva medicinska dostignuća kao Božiju ruku koja pomaže ljudima za ostvarenje potomstva i, da nema Božije volje, ništa od tih procesa ne bi postojalo, ne bi postojala embriologija“, kaže 35-godišnja Katja.

Šta je vantelesna oplodnja?

Vantelesna oplodnja obuhvata sve tehnike i slučajeve kada se spajanje jajne ćelije i spermatozoida izvodi van organizma žene, odnosno u laboratoriji.

Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo (GAK) u Beogradu, u ranijem razgovoru za BBC na srpskom objasnio je da postoje dva načina vantelesne oplodnje.

„Tehnika oplođenja in vitro podrazumeva da se pomešaju jajne ćelije i spermatozoidi, potom se oplođenje u laboratoriji vrši spontano – što je klasična metoda vantelesne oplodnje (IVF).

„Takođe, spermatozoid može direktno da se ubrizga u jajnu ćeliju (ISCI metoda)“, rekao je doktor.

Da bi došli do ovog koraka, dodaje, lekari moraju da imaju raspoložive muške i ženske polne ćelije u odgovarajućem broju, koje se dobijaju različitim načinima.

„Ako je oplođenje u laboratoriji uspešno, sledi vraćanje embriona u matericu tri ili pet dana nakon oplođenja“, navodi.

Potreba postupka vantelesne oplodnje može doći sa ženske ili muške strane, kao i zbog oba partnera.

IZ SPC oprečni stavovi

Iz Srpske pravoslavne crkve se nisu oglasili ni posle više mejlova i brojnih telefonskih poziva.

Od ranije je poznat stav Sabora CPS, crkvene skupštine, da se protivi abortusu smatrajući ga čedomorstvom, ali nisu protiv savremenih metoda dobijanja potomstva.

Bez institucionalnog okvira, vernici dobijaju različite poruke od različitih sveštenika.

„Gledajte na koji god možete način da dođete do vašeg potomstva, da je to blagosloveno, borite se za vašu decu, jer se borite za život.

„Neko kaže ta deca koja su dobijena, oni nisu deca, ma nemoj, sve je stvoreno od ljudskog DNK, ono što je Bog stvorio, niko ne može da stvori nešto ni iz čega, osim Boga“, kaže u video otac Predrag Popović, čiji kanal na Jutjubu ima više od 260.000 pratilaca.

„Ostavite se priče da vantelesna oplodnja nije blagoslovena i tako dalje, ako mene pitate SPC se nije oglasila da li je blagoslovena, ali ja blagoslovim svima kako god znaju i umeju da dođu do svoje dece“, kaže ovaj sveštenik.

Postoje i suprotni stavovi koji tvrde da se vantelesnom oplodnjom ostvaruje „masovno ubijanje nerođenih ljudi“, jer bude oplođeno više jajnih ćelija.

„Deca koja su višak bivaju zamrznuta, na njima se vrše eksperimenti…, konačno bivaju bačena, kao medicinski otpad.

„I mnoga od onih koja bivaju usađena u matericu `ne prime se`, tu umiru. Vantelesnom oplodnjom deca bivaju rođena, često, uz žrtvovanje mnoge njihove braće i sestara“, stav je protojereja Jovana Plamenca.

Sa redovnog zasedanja 2013. bilo je bioetičkih stavova – poručeno je svim eparhijama SPC da osnivaju fondove za podršku porodicama sa više dece i da preventivno sprečavaju pošast nemorala, narkomanije, pornografije i svih drugih patogenih pojava.

Država glasno podržava

Srbija aktivno radi na promociji vantelesne oplodnje, a o trošku državnog fonda moguće je da je probaju žene starosti do 45 godina.

Država plaća do tri pokušaja vantelesne oplodnje.

Ministarstvo zdravlja je zajedno sa nevladinim organizacijama osnovalo Centar za vantelesnu oplodnju kako bi se pružile sve potrebne informacije i podrška svima koji pokušavaju da postanu roditelji.

Centar za VTO se nalazi u ulici Kneza Miloša 6 u centru Beograda i otvoren je radnim danima od 9 do 15 sati, a postoji i besplatni nacionalni broj za sva pitanja: 0800 333 030.

Suprotstavljeni stavovi države, lekara i Crkve unose konfuziju pojedinim parovima koji se bore sa neplodnošću.

Zaintrigiran i donekle zbunjen, Marko je nastavio da pretražuje na Guglu tekstove o stavu verskih zajednica, ali nije još razgovarao sa sveštenikom.

On ima 49 godina i dete iz prvog braka, dok Katja nema dece.

„Nisam sigurna koliko stavovi crkve koji su formirani u prošlim vremenima mogu da se primene na svaki pojedinačni slučaj i smatram da su okolnosti sada značajno promenjene od industrijalizacije, stresova, stila života.

„Statistika pokazuje da je u sadašnje vreme mnogo veći procenat parova koji prirodno ne mogu da se ostvare kao roditelji“, kaže Katja, zaposlena u privatnoj firmi.

Neplodnost je bolest muškog ili ženskog reproduktivnog sistema kada nije moguće ostati u drugom stanju posle najmanje 12 meseci redovnih nezaštićenih seksualnih odnosa.

Neplodnost pogađa milione ljudi u svetu i ima veliki uticaj na porodice i zajednice, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

U proseku svaki šesti čovek u reproduktivnom životnom dobu se suoči sa tim, procenjuje se.

• Srbija uvezla prve pakete reproduktivnog materijala za vantelesnu oplodnju o trošku države
• Vantelesna oplodnja – ko i kako može da se prijavi na sajtu eUprava

Šta kažu Grčka i Ruska pravoslavna crkva?

Stavovi Grčke i Ruske pravoslavne crkve dostupni su javnosti i obe su načelno protiv vantelesne oplodnje.

„Sa pravoslavnoga stanovišta, moralno su nedopustive i sve vrste vantelesne oplodnje, koje podrazumevaju pripremanje, čuvanje i namerno uništavanje ‘suvišnih’ embriona.

„Moralna osuda abortusa upravo se i zasniva na priznavanju ljudskog dostojanstva embriona“, navodi se na sajtu Pravoslavni roditelj stav ruskih crkvenih velikodostojnika.

U dopustiva sredstva medicinske pomoći spada veštačka oplodnja polnim ćelijama muža (misli se na inseminaciju), jer ona ne remeti celovitost bračnog saveza, suštinski se ne razlikuje od prirodnog začeća i realizuje se u kontekstu supružničkih odnosa, stav je Ruske pravoslavne crkve.

Na drugoj strani, Grčka pravoslavna crkva i inseminaciju među supružnicima smatra spornom, ne sa etičkog stanovišta, već zbog toga što se začeće „vrši mehanički, bez fizičkog spajanja“.

„Bez obzira na to što služi svetoj svrsi dobijanja potomstva, na kraju se početak novog ljudskog bića ostvaruje kroz hladan veštački proces lišen svetosti, u kome roditelji nisu ni sjedinjeni, niti su zajedno, pa čak ni prisutni“, navodi se na sajtu Eparhije šumadijske stav mitropolita Nikolaosa iznetog na zasedanju Grčke pravoslavne crkve 2014.

Katja i Marko nisu išli na postupak inseminacije, jer su im pojedini lekari savetovali da je to „gubljenje vremena“.

„Veći je problem manji procenat uspešnosti“, kaže Marko.

Šta je inseminacija?

To je postavljanje sperme direktno u matericu pomoću malog katetera, navodi se na sajtu Univerziteta Džon Hopkins.

Dodaje se da je svrha ove procedure poboljšanje šanse za oplodnju povećanjem broja zdravih spermatozoida koji dospevaju u jajovode kada je žena u najplodnijoj fazi.

Ističe se da ova metoda pomaže parovima koji ne mogu da ostanu u drugom stanju, istopolnim ženskim parovima koji koriste spermu donora, kao i ženama bez partnera koje žele da dobiju dete pomoću sperme davaoca.

Inseminacija nije mnogo invazivna i jeftinija je od vantelesne oplodnje, a obavlja se tokom ovulacije.

Katja i Marko su prvi put potražili lekarsku pomoć ginekologa i urologa pre dve godine.

„Postupak je trajao malo duže, jer mi oplođene jajne ćelije nisu odmah vraćene, već se zbog policističnih jajnika sačekalo dva meseca i tek onda su ubačene i to se zove krioembriotransfer, jer su pre toga zaleđene“, opisuje Katja dvomesečni proces komplikovanim terminima.

Ceo postupak takozvane in vitro oplodnje vodili su u privatnoj klinici, što ih je koštalo oko 3.000 evra.

Dvanaest dana su čekali rezultat.

Dane ispunjene nadom zamenio je razočaravajući odgovor, ali nisu odustali od želje za detetom.

„Nisam razmišljala o naporu, znala sam iz iskustva drugih ljudi da je prilično neprijatno.

„Iskreno, očekivala sam da će biti mnogo neprijatnije nego što je bilo, trajalo je i kraće nego što sam očekivala“, kaže Katja.

Najteže joj je bilo poslednjeg dana pred vađenje jajnih ćelija kada je imala jake bolove, snažnije od predmenstrualnih bolova.

„Ako uzmemo u obzir šta je cilj svega toga, nije nešto preterano“, dodaje ona.

Bilo je promena raspoloženja i fizičkih promena, dodaje njen verenik.

„Uticali su i hormoni.

„Nije to lak proces, u psihološkom i fizičkom smislu za nju“, kaže on pomalo zabrinuto.

Postupak podrazumeva i hormonsku terapiju kojom se stimuliše stvaranje više jajnih ćelija u organizmu.

• Put beogradskog derviša – od Libana, preko Sirije i Novog Pazara do Voždovca
• Jezuiti iz komšiluka i ušuškani manastir u centru Beograda
• Beba koju su začele tri osobe rođena u Grčkoj

Psihološki rolerkoster

Doktori su im rekli da su među malim procentom ljudi koji nemaju „poseban razlog“ za sterilitet, što nije bilo utešno.

Tretman neplodnosti se često opisuje kao emocionalni rolerkoster koga čine ciklusi nade i razočarenja.

„Neverica, poricanje, tuga, strah, nepoverenje, pa čak i neprijateljstvo predstavljaju reakcije na dijagnozu neplodnosti“, pišu tri autorke psihološke studije Kada roda neće da sleti.

„Treba imati u vidu da pre nego li se parovi uopšte odluče i započnu VTO, većina njih je godinama unazad na neki način tretirala problem neplodnosti, što zapravo govori o tome da stres postaje hronična pojava.“

Dodatni stres je faza donošenja odluke o početku lečenja neplodnosti kroz proces VTO, jer podrazumeva suočavanje i mirenje sa činjenicom o nemogućnosti prirodnog začeća, kao i prepuštanje odlukama medicinskog osoblja o važnom i intimnom delu života svakog pojedinca“, navodi se u knjizi.

Kao pravoslavni vernici, Katja i Marko i dalje povremeno odlaze u crkvu i obilaze manastire.

Okretanje religiji je česta pojava kod parova koji se suočavaju sa neplodnošću, piše u knjizi Kad roda neće da sleti – psihološki aspekti neplodnosti.

„Ljudi se okreću religiji da bi objasnili životne okolnosti i događaje, posebno one van domena njihove kontrole.

„U zavisnosti od nečijeg shvatanja Boga i procena sebe, religija može biti izvor snage i utehe, ali i izvor intenzivnog stresa i krivice“, piše u monografiji koja je izrađena u saradnji sa Fondom za nauku.

Zašto SPC ćuti?

Srpska pravoslavna crkva ne donosi dokumente na nivou Sabora ili Sinoda koji bi imali obavezujući stav za vernike, pa tako ne postoji ni zvaničan stav po pitanju vantelesne oplodnje, kaže verski analitičar Vladimir Veljković za BBC na srpskom.

„U crkvenim medijima se iznose različiti stavovi, ali ipak preovlađuje negativan stav prema ovom pitanju.

„Obično se pravi razlika kad je reč o metodama vantelesne oplodnje, metoda in vitro se ocenjuje kao potpuno neprihvatljiva sa stanovišta Crkve, dok je malo pozitivniji stav prema metodi in vivo„, kaže Veljković za BBC na srpskom.

To navodi pravoslavne vernike da saslušaju mišljenja, pa da „po sopstvenoj savesti odluče“ kako će da se ponašaju, dodaje.

Daleko jasnije stavove crkveni velikodostojnici iznose o ideološko-političkim pitanjima, poput pitanja statusa Kosova ili rodno senzitivnog jezika.

„Međutim, pastirski pristup vernicima je mnogo manje zastupljen u SPC, praktično i ne postoje stavovi koji bi omogućili vernicima da usaglase lični život sa tim.

„Ne očekujem ni da će ga biti u skorije vreme“, kaže Veljković.

• Sva lica patrijarha Porfirija
• Kada se iznose posmrtni ostaci svetaca i zašto
• Kako se menjao odnos srpske crkve i politike

Da bi se formirao pastirski stav, potrebno je da se konsultuju teolozi, pravnici, ali i ozbiljni medicinski i naučni izvori, što Katolička crkva praktikuje, dodaje.

„Pastirski pristup podrazumeva i veću odgovornost klera.

„Takav pristup bi podrazumevao da smo mi kao društvo i država i inače sređeni, međutim, u ovakvom društvu se ne poštuju mnoge norme, čak ni pravne koje su obavezujuće“, kaže analitičar.

„I činjenica da iz SPC nisu udostojili odgovora pokazuje da njima ne pada na pamet da se ponašaju odgovorno.“

Koji je stav Katoličke crkve?

„Ono što je moguće izvesti, ne znači da je i dobro“, kaže don Aleksandar Ninković, teolog i katolički sveštenik.

„Savremena nauka otvara mnoga polja, ali to ne znači da su nove mogućnosti moralne i korisne za čoveka, pa u skladu sa tim posmatramo i medicinski potpomognutu oplodnju na različite načine“, kaže Ninković, inače vazduhoplovni inženjer.

Katolička crkva se decenijama bavi bioetičkim pitanjima i ispisani su tomovi knjiga koji predstavljaju jedinstven stav katolika u čitavom svetu.

„Čovek je biće zajednice.

„Brak u crkvi postoji da bi ojačao tu zajednicu i na drugom mestu ističe se značaj prokreacije – stvaranja novog života“, kaže Ninković.

Katolička crkva se protivi vantelesnoj oplodnji, jer na prvo mesto stavlja „dignitet ljudske osobe“, a smatraju da novi život nastaje u trenutku začeća.

„Metode koje se kod nas koriste su moralno neprihvatljive za Crkvu.

„Na prvom mestu, te metode odvajaju osnovni element braka i ljudskog digniteta da čovek nastaje u zajednici muškarca i žene, bez učešća treće osobe“, kaže Ninković.

Za katolike postoji niz problema, od dobijanja jajne ćelije i spermatozoida masturbacijom, koja se smatra bludničenjem i grehom.

„Žena se bombarduje hormonima da bi na neprirodan način izbacila jajne ćelije koje se posle skupljaju i tu počinje problem, jer se ne vrate sve.

„Jedan od osnovnih problema je što ih iz ruku Božijih predajemo u ruke doktora koji će da proceni koji će od tih embriona da se vrati nazad.“

Po učenju Katoličke crkve, čovek je ljudsko biće od trenutka začeća i spajanja jajne ćelije i spermatozoida, sa svim pravima.

„Lekar bira, to je kao smrtna kazna, nekog će da osudi na život, nekog na smrt.“

Pored zamrzavanja embriona, posebno im je problematično ako su polne ćelije od davalaca, a ne od supružnika.

Postavljaju pitanje i ekonomske isplativosti, jer svaki postupak košta nekoliko hiljada evra, a uspešnost varira, dok u Srbiji često nedostaje novac za lečenje rođene dece.

„I to je pitanje morala i bioetike.

„Crkva razume potrebu i želju ljudi da imaju biološko dete, ali postoji mnogo načina da se čovek ostvari kao roditelj, poput usvajanja“, kaže Ninković.

Procenat uspešnosti tretmana VTO okončanih živorođenim bebama varira od starosti majke:

• 32 odsto kod žena mlađih od 35 godina
• 25 odsto 35-37 godina
• 19 odsto 38-39 godina
• 11 odsto 40-42 godine
• 5 odsto 43-44 godina
• 4 odsto za žene starije od 44 godine

Podaci za 2019. Britanske zdravstvene službe

Za Katoličku crkvu je problematično i zamrzavanje embriona i oplodnja u slučaju smrti partnera, jer „niko ne pita decu žele li da budu siročići“.

Sveštenik kritikuje i zakon koji je pre nekoliko godina usvojen u Srbiji i omogućava da, uz pismeni pristanak, parovi poklone embrione drugom paru.

„To je tvoje dete koje će se roditi možda u drugoj ženi, sa tvojim DNK-a, plavim očima, ušima.

„Otvara se i ogromna mogućnost za manipulaciju i prodaju embriona u medicinske svrhe“, kaže Ninković s kojim razgovaram u zgradi Beogradske nadbiskupije.

Vernicima koji bi insistirali na sopstvenom detetu, poručuje da „potreba nije opravdanje“.

„Crkva ne može nikom ništa da zabranjuje, ona je tu da podučava šta se dešava i koje su konsekvence dela koje čovek čini.

„Bog nam je dao zakon da se ne ubijamo, pa se ubijamo na svakom ćošku“, kaže Ninković.

Kakav je stav islama?

Manje rigidan.

Muna Jusufspahić je magistarka islamske teologije i nastavnica u srednjoj islamskoj školi – medresi, čije su učionice u zgradi pored jedine preostale beogradske džamije na Dorćolu.

Muna na arapskom znači zenica oka, nešto jako dragoceno.

U islamu je sve dozvoljeno, osim ako je verskim tekstovima jasno zabranjeno, započinje priču žena koja potiče iz čuvene beogradske muftijske porodice – muftije su bili njen otac i dva brata.

„Postupak vantelesne oplodnje je dozvoljen u određenim situacijama, kada nije uspelo na druge načine, ali ne treba otići isprva.

„Kad vidite da nema drugog izlaza, u tim situacijama je dozvoljena, ali mora da bude od supružnika, a ne da pozajmimo jajnu ćeliju ili spermatozoid od drugih“, kaže Jusufspahić.

Vanbračni odnosi su u islamu zabranjeni, dok seks u bračnoj zajednici nije greh, već za to delo postoji i nagrada, pojašnjava.

Dok razgovaramo, čita mi stihove iz Kurana na arapskom i prevodi entuzijastično i sa širokim osmehom koji uokviruje crna marama.

„Nije dozvoljeno da neko drugi nosi moje dete, takozvano surogat majčinstvo, jer su posebne veze između majke i deteta.

„Poslanik je rekao da je majka ta koja ima dženet, odnosno raj“, kaže.

Važnost majčinstva i žene u islamu ilustruje mi pričom iz života poslanika Muhameda, koga su učenici pitali koga treba najviše poštovati, a on odgovorio majku.

Na drugom mestu naveo je isto majku i na trećem ponovo majku.

„Tri puta majka, pa tek onda otac. Ona se mučila i dojila, a po Kuranu mi treba da dojimo dve godine“, kaže majka dvoje dece.

Ističe nezamenljivi značaj majčinog mleka i za telesno i mentalno zdravlje deteta, kao samo jednu od modernih naučnih shvatanja koja su davno zapisana u muslimanskim verskim knjigama.

„Islam nije religija, to je stil života“, kaže ona.

Zato joj je, dodaje, od vere daleko važnija primena u praksi.

„Nisam za to da se religija završava u džamiji ili bogomolji, a čim izađeš napolje ti odeš i kuneš, bahato se ponašaš, a unutra si strastveni vernik“, opisuje Jusufspahić.

Govoreći o reproduktivnom zdravlju, ova teološkinja napominje da muslimani veruju da je „prva božija objava bila uči“ i da ona podjednako važi i za žene i muškarce.

„Bog nije rekao `pokrij se, stavi maramu`, niti je prvo rekao `idi klanjaj` i `moli se`, primarno je da učimo.

„Ne samo Kuran, nego da učimo sve, da ni za jednu nauku ne kažemo da nema vajde ili da je dosadna“, napominje Jusufspahić.

Tako treba pristupati i svim bolestima, jer je obaveza muslimana da čuvaju zdravlje i telo kao dar od Boga.

„Poslanik kaže za svaku bolest ima leka, to znači da ne smemo da odustanemo, moramo da tražimo lek i da se lečimo.

„Bolest da gledamo kao iskušenje i test, ali u isto vreme da se bavimo naukom i tražimo lek za to stanje, da se ne prepustimo i ne gubimo nadu“, kaže ona, dodajući da kroz tu prizmu islam gleda i borbu za potomstvo.

„Ti za svaku stvar u svom životu moraš da se boriš, a borba sa samim sobom je najveća borba“, kaže Jusufspahić.

Na tom tragu su i pravoslavci Katja i Marko.

Marko bi i dalje najviše voleo da dete dobiju „prirodnim putem“.

Katja ga razume, iako misli suprotno.

„To je neki strah, jer kad bi se desila neka bolest potomstva, on bi to povezivao sa neodobravanjem verske zajednice za postupak i to onda predstavlja dodatni teret“, kaže ona.

Na pitanje da li bi ponovo išla na vantelesnu oplodnju, Katja odgovara: „Da, da, da“.

„Čovek treba da iscrpi sve mogućnosti koliko njegov organizam dopušta i koliko njemu prija, tek na kraju bih razumela kao Božiju volju ako nismo predodređeni da imamo potomstvo.“

* Imena u tekstu su izmenjena zbog poštovanja privatnosti

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]