Milioni muslimana iz čitavog sveta spremaju se da započnu Ramazan, jedan od najsvetijih meseci u islamskom kalendaru.
Njime se obeležava kad je Kuran, sveta knjiga Islama, bila otkrivena proroku Muhamedu.
Period posta se poštuje čitavog meseca i jedan je od Pet stubova Islama, osnovnih dužnosti čijem izvršavanju svi muslimani treba da teže.
Tokom Ramazana, religiozni muslimani jedu ranojutarnji obrok pre zore, poznat kao suhur.
Ne jedu ni ne piju ništa, pa ni vodu.
Post prekidaju večernjim obrokom, zvanim iftar, kada zađe sunce.
- Autofagija: Prednosti i mane
- Mamul – slatki kolačić koji povezuje hrišćane i muslimane
- Tajna dugog i zdravog života leži u manjim porcijama
Poste samo ljudi dobrog zdravlja, hronično bolesni, deca koja nisu ušla u pubertet, trudnice, dojilje ili žene u menstruaciji i putnici su izuzeti.
Za neke ljude je post lak, ali drugima ume da predstavlja izazov, a glad može da ih ometa u radu i drugim svakodnevnim aktivnostima.
Dakle, koju vrstu hrane treba da jedete da biste odagnali glad i žeđ, a koja hrana može da vam pomogne da lakše izdržite mesec posta?
Šta jesti za suhur?
Suština suhura je da se pripremite za čitav dan posta, a jesti pravu hranu je važno kako bi se umanjila glad kasnije tokom dana.
„Da bi se postigla količina energije i hranljivih materija potrebna telu na dnevnom nivou, tokom Ramazana, treba da jedete hranu bogatu proteinima, ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima, ali i da pijete dovoljno vode“, kaže nutricionista Ismet Tamer.
On preporučuje lagan, zdrav i sit doručak.
„Pre svitanja, možete da jedete mlečne proizvode i sveže povrće kao što su sir, jaja, paradajz i krastavac.
„Uz to, uvek možete da uživate u supi, povrću dinstanom na maslinovom ulju, i voću“, kaže on.
Nutricionistkinja Bridžet Benelam dodaje da su složeni ugljeni hidrati dobri da se jedu tokom suhura, naročito u verziji žitarica celog zrna, zato što će sporo ispuštanje te energije pomoći da se pregura dan.
„Zato su stvari kao što su ovas, hlebovi od žitarica celog zrna i cerealije dobar izbor za suhur“, kaže ona.
Neke studije pokazuju da vlakna iz izvora kao što su pasulj, grašak i leblebije mogu da pojačaju osećaj sitosti za više od 30 odsto.
„Morate i da pijete puno tečnosti da biste bili hidrirani pred post“, kaže Benelam, upozoravajući da ne treba da se jede ništa slano.
„Od slane hrane ćete biti žedni, a to je poslednje sa čim želite da imate posla. Dug je dan tokom kojeg ćete biti neprestano žedni, a proći će mnogo sati pre nego što ćete moći ponovo da pijete“, dodaje.
Kofein takođe izaziva žeđ, pa ne bi trebalo da se unosi za suhur, a savetuje se i oko dva do tri litra vode između iftara i suhura kako bi bili hidrirani tokom posta.
- Zašto su veganska i vegetarijanska ishrana dobre za srce
- Šta ne jesti, saveti stručnjaka za bezbednost hrane
Šta jesti za iftar?
Kad prvi put prekinete post, generalno se preporučuje da mnogo tečnosti i hrane koja sadrži prirodne šećere radi dobijanja energije – poput urmi, koje su uobičajeni izbor za prekid posta još od vremena proroka Muhameda.
„Urme i voda su sjajan način da se prekine post pred sam obrok, jer daju energiju i rehidriraju.
„I supa je sjajna za prekid posta, jer sadrži stvari kao što su pasulj, seme mahunastog povrća, sočivo i povrće – mnogo toga što će vam dati hranljive sastojke i vlakna, a da vas ne preoptereti“, kaže nutricionistkinja Bridžet Benelam.
„Posle dugog dana nejedenja ne želite da krenete sa nečim teškim i bogatim zato što ćete se od toga verovatno osećati umorno, usporeno i loše“, dodaje.
Kada se prekine post, obroci za iftar variraju među različitim kulturama i tradicijama, ali se generalno sastoje od više jela.
Hrana koja se jede za iftar treba da ima ravnotežu skrobne hrane, u koje spadaju žitarice celog zrna, povrća bogatog vlaknima i voća, mlečnih proizvoda i hrane bogate proteinima kao što su meso, riba, jaja i pasulj.
Preporučuje se i izbegavanje slatkiša i dezerta koji mogu da dovedu do gojenja.
Neki nutricionisti savetuju i da se obrok za iftar prepolovi na dva dela, umesto da se pojede jedan veliki obrok, jer će to pomoći da se lakše izborite sa velikim skokom glukoze u krvi, kao i da smanjite rizik od loše probave.
Da li je post dobar za zdravlje?
Pokazalo se da je post generalno delotvoran po zdravlje, a periodično gladovanje postao je popularan način za mršavljenje.
Umesto da se usredsređujete na to šta jedete, periodično gladovanje vam govori kad da jedete.
Ono podrazumeva da ne jedete određeni broj sati svakog dana.
Ideja je da jednom kad je telo iskoristilo sve zalihe šećera, ono počinje da sagoreva masti i time se gube kilogrami – proces poznat kao metaboličko prebacivanje.
Studije su pokazale da koristi po zdravlje koje se izvlače iz periodičnog gladovanja podrazumevaju niži krvni pritisak i holesterol, sveukupno smanjenu inflamaciju, bolje reakcije na insulin i smanjeni rizik od dijabetesa tipa 2.
Post za Ramazan ima skoro sve karakteristike vremenski ograničenog periodičnog gladovanja.
Skorašnja studija objavljena u Američkom časopisu za kliničku nutriciju povezala je post za Ramazan sa povoljnim metaboličkim promenama i smanjenim rizikom od hroničnih bolesti.
Nalazi tog istraživanja otkrili su da post za Ramazan značajno smanjuje rizik od raka pluća, dojke i kolorektalnog kancera.
Nutricionistkinja Bridžet Benelam kaže da ljudi uopšteno izgube oko kilogram tokom Ramazana, ali i upozorava da se mogu nabaciti kilogrami, ako se pretera za iftar.
„Kao ljudi, mi imamo prirodnu sklonost da jedemo više. Što nam se raznovrsnija hrana ponudi, mi je više jedemo, i, naravno, velika iftarska trpeza sa mnogo jela je savršen primer za to.
„Ne morate da pojedete sve što vam se servira. Zato budite selektivni i pristupite hrani polagano“, kaže ona.
Pogledajte i ovaj video: Derviši na Balkanu – kako izgleda probadanje bez bola
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
