Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji 17. decembra „nisu bili pošteni“ i potrebno je sprovođenje nezavisne međunarodne istrage navodnih neregularnosti sa posebnom pažnjom na izbore u Beogradu, navodi se u Rezoluciji o situaciji u Srbiji posle izbora, koju su u četvrtak usvojili poslanici Evropskog parlamenta.
Zbog konstantne i sistematske zloupotrebe institucija i medija, izbori su bili „ispod očekivanih standarda zemlje kandidata za članstvo u EU“, zaključili su evroparlamentarci.
„Ako srpske vlasti ne žele da primene glavne preporuke o izborima, ili ukoliko se istragom utvrdi da su direktno umešane u izbornu krađu, poslanici pozivaju Evropsku uniju da suspenduje sredstva na osnovu ozbiljnog kršenja vladavine prava“, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Dodaje se i preporuka da se pristupni pregovori sa Srbijom nastave tek kada zemlja postigne napredak i sprovede preporuke OEBS-a i Venecijanske komisije o izbornim uslovima.
Za usvajanje rezolucije je glasalo 461 poslanika, protiv su bila 53, a 43 su bila uzdržana.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je ranije za televiziju Hepi da rezolucija o Srbiji sadrži argumente koji su „na nivou ‘Radio Mileve'“.
- Otkud srpsko oružje u Mjanmaru – šta znači rezolucija Evropskog parlamenta
- „Neobavezujući akt sa političkim značajem“: Šta znači rezolucija Evropskog parlamenta o napadu u Banjskoj
- Kako se mogu poništiti izbori u Srbiji
Rezolucije EP predstavljaju „politički dokument, koji nije obavezujući“, pa ono što se u njima navodi ne donosi direktne posledice po državu ili pojedince, objasnio je Vladimir Međak, pravnik i član Evropskog pokreta u Srbiji, za BBC na srpskom u oktobru prošle godine, kada je EP doneo rezoluciju o napadu u Banjskoj na Kosovu.
Izvršna vlast u EU leži u rukama Evropske komisije i Evropskog saveta, ali rezolucije parlamenta mogu da budu pokazatelj raspoloženja i budućeg delovanja bloka, dodao je on.
„ARezolucija ima veliki politički značaj jer je usvajaju partije koje čine i Evropsku komisiju, a i rukovode zemljama preko svojih vlada“, objašnjava Međak.
Ivana Radić Milosavljević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka, u martu 2022. godine za BBC na srpskom objasnila je da „parlament često govori nešto što svi misle, posebno kada nema konsenzusa među državama članicama da se neka zvanična odluka donese“.
„Parlament ima opciju da donese malo slobodnija tumačenja i da poziva članice na neke poteze, o čemu se zvaničnici država članica ne bi usudili da govore“, kazala je ona.
Docentkinja je podsetila i da su poslanici u Evropskom parlamentu često predstavnici istih političkih partija kao i zvaničnici u Evropskom savetu i Evropskoj komisiji, pa uticaj usvojenog stava može biti veći od njegove pravne snage.
Šta piše u rezoluciji?
Poslanici EP ukazuju da je izostala reakcija institucija na „ozbiljne sumnje da su vršioci javnih funkcija umešani u manipulisanje izborima“.
Osudili su i slabe rezultate u ispitivanju i kažnjavanju neregularnosti, među kojima navode nezakonito prekrajanje biračkih spiskova, pritiske i zastrašivanja građana i kandidata, kao i korupciju i zloupotrebu potpisa i podataka stanovništva.
U Rezoluciji se kritikuje i širenje dezinformacija i neetičko izveštavanje medija tokom izbornog procesa.
EP osuđuje „odsustvo medijskog pluralizma tokom kampanje i objavljivanje pristrasnih izveštaja u korist nosilaca državnih funkcija“.
„Tokom prethodne decenije, koliko je predsednik Aleksandar Vučić na vlasti, imamo konstantnu eroziju medijskih sloboda u Srbiji, koje karakteriše politički pritisak, pretnje, pa čak i fizički napadi na novinare“, ocenili su poslanici.
Srpski zvaničnici sprovodili su i „orkestrirane napade na posmatrače izbora, među kojima su i članovi Evropskog parlamenta“, dodaje se.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
