„Posle ovoga nemamo razloga da ostanemo zajedno“, izjavio je u noći 23. maja Milorad Dodik, lider Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH).

Tako je glasila njegova reakcija na usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.

Dokumentom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Dok rezoluciju u Sarajevu nazivaju prilikom za nastavak pomirenja, tri decenije posle rata na području bivše Jugoslavije, Dodik kaže da je njome „potpisan kraj Bosni i Hercegovini“.

U narednih 30 dana, ističe, Republika Srpska (RS) će predložiti sporazum o mirnom razgraničenju, jer „srpski narod više ne može da živi u ovoj BiH“.

„Nije to ništa novo, Dodik na taj način godinama preti za sve što mu se ne svidi – i nikada ništa ne pokuša“, kaže Džejms Ker-Lindzi, profesor Londonske škole ekonomije, koji posebno prati situaciju na Balkanu.

„Zapravo, Republika Srpska ne može tek tako da proglasi nezavisnost, to nije moguće ni u praktičnom, ni u pravnom smislu“, dodaje on u razgovoru za BBC na srpskom.

Dodik je na različitim funkcijama vlasti u okviru BiH gotovo dve decenije i nije mu strana pretnja otcepljenjem Republike Srpske (RS) iz jedinstvene posleratne Bosne i Hercegovine.

Poslednjih godina se nalazi i pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog „potkopavanja legitimiteta i teško izvojevanog mira“ u Bosni.

Krvavi rat u Jugoslaviji okončan je 1995. godine Dejtonskim sporazumom, kojim je Bosna i Hercegovina podeljena na dva entiteta: Federaciju BiH, u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati, i Republiku Srpsku, sa većinskim srpskim stanovništvom, uz Distrikt Brčko.

Republika Srpska i Federacija imaju visoku autonomiju, što u praksi znači zasebne vlade, parlamente, grbove, zastave, policiju, ali ne i vojsku.

Šta ako RS proglasi nezavisnost?

Formalna odluka kojim se traži razgraničenje je pokrenuta, kaže Dodik.

„Predložićemo da se prvo razjasne političke nadležnosti u vezi s entitetima, a da sačuvamo i ostavimo sadašnji model funkcionisanja privreda“, navodi.

„U roku od nekoliko godina, da to prilagodimo modelu mirnog razgraničenja.“

I to nije prvi put da izjavljuje tako nešto.

Zapravo, teško je pobrojati sve Dodikove najave otcepljenja Republike Srpske samo u 2024. godini.

Posebno ih je bilo zbog Rezolucije o Srebrenici, kojoj su se Srbija i Srpska žestoko protivile, navodeći da se njome „srpski narod označava kao genocidan“.

Nemačka i Ruanda, kao predlagači rezolucije, negirale su to više puta, ističući da se u tekstu rezolucije se ne pominju direktno ni Srbija, ni srpski narod.

Rezolucija o genocidu u Srebrenici pred Ujedinjenim nacijama – sve što treba da znate

Međutim, Dodik kaže da je rezolucija „poslednja kap koja je prelila čašu“.

„Mi nemamo načina da narodu u RS objasnimo zašto smo i dalje u zajednici sa Bošnjacima“, naveo je 17. aprila, a prethodno i da se rezolucijom „trajno ruši svaka mogućnost“ zajedničkog života Srba i Bošnjaka u Bosni i Hercegovini.

Bosnu i Hercegovinu je samo u poslednjih nekoliko meseci nazivao „promašajem“, „nemogućim eksperimentom“ i „skupom nemogućeg“.

„Rezolucija u Srebrenici zapravo odgovara Dodiku kako bi mogao da priča svašta i ništa ne preduzme, samo kako bi ljudi zaboravili kakva je zapravo situacija u RS“, navodi sarajevska politička analitičarka Ivana Marić za BBC na srpskom.

„Naravno da će i ovog puta sve ostati na praznoj priči.“

Jednu od pretnji proglašenjem nezavisnosti Dodik je imao i sredinom aprila, tokom sukoba sa visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom oko zakona o državnoj imovini.

„Kad bi to zaista uradio, granice oko Republike Srpske bile bi zatvorene“, kaže Ker-Lindzi.

„Ukoliko ih kojim slučajem Srbija otvori, iste sekunde bi se suočila sa snažnim reakcijama Evropske unije i međunarodne zajednice, potencijalno i sa sankcijama“, dodaje.

Marić naglašava da mogućnost proglašenja samostalnosti Republike Srpske nije predviđena Ustavom Bosne i Hercegovine.

To bi u praksi, kako kaže, automatski znači „hapšenje svih koji bi potpisali bilo šta za otcepljenje RS“.

„Drugo, finansijski bi propala, jer je u RS teška finansijska situacija… Federacija trenutno u velikoj meri izdržava RS.“

O širim ekonomskim posledicama u slučaju proglašenja nezavisnosti RS piše i spoljnopolitički komentator Željko Pantelić u tekstu za Nedeljnik.

To ide dotle da bi Republika Srpska „već sledećeg dana bankrotirala“, navodi.

„Većina poverilaca iz država članica EU bi tražila isplatu dugovanja koje Banjaluka ne bi imala odakle da vrati, a istovremeno bi pao i kompletan bankarski sistem, jer bi se sve strane banke povukle, zajedno sa kapitalom“, piše Pantelić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

I Dodik je toga svestan, dodaju analitičari.

Zbog čega onda stalno preti proglašenjem nezavisnosti?

Jedan od razloga je privlačenje podrške desnice i u Srbiji i u Srpskoj, ali i Rusije, koja u Savetu bezbednosti može da blokira sve odluke oko Srpske, smatra Ker-Lindzi.

Drugi je „destabilizacija situacije i stvaranje stalnog osećaja nesigurnosti“.

„Ustane ujutru, pomisli ‘šta bih danas mogao da uradim što će sve iznervirati’ i ukoliko se svi upecaju i naljute, uveče ode srećan u krevet“, kaže britanski analitičar.

„Izaziva krize, opstruira institucije, nervira i čini život teškim, sve ne bi li ljudi pomislili ‘ok, možda je bolje da pustimo Republiku Srpsku da ode svojim putem’.“

U novogodišnjem intervjuu za AP, Dodik je čak izjavio da će nastaviti da slabi BiH do tačke u kojoj će se ona raspasti, uprkos protivljenju Amerike.

„Svidelo se to Sjedinjenim Država i Velikoj Britaniji ili ne, mi ćemo administrativnu granicu između dva bosanskohercegovačka entiteta pretvoriti u nacionalnu granicu.“

Američka ambasada u BiH više puta je žestoko reagovala na takve Dodikove najave.

U jednoj od poslednjih reakcija, iz aprila, navela je da Dodik nije u pravu ako misli da će SAD „stajati po strani dok on sprovodi secesionističku agendu i gura BiH prema sukobu“.

„Svaki pokušaj otcepljenja entiteta ili bilo koje druge poddržavne jedinice je antidejtonsko delovanje koje se neće tolerisati“, navedeno je u saopštenju.

Ni Republika Srpska ni Federacija ne postoje izvan BiH, istakli su.

Vučić i Dodik — Dodik i srpski predsednik Aleksandar Vučić na fudbalskoj utakmici reprezentacije Srbije

Sve Dodikove pretnje

Sve to Dodika nimalo ne demotiviše.

Prilikom majskog obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, izjavio je da narodu u RS predstoji nova borba – za oslobađanje od Bosne i Hercegovine.

Prethodno je izjavio da je Srpska u svakom pogledu okrenuta prema Srbiji i da glavnim gradom smatra Beograd, a ne Sarajevo.

„Čekaćemo. Koliko god bude trebalo, mi ćemo čekati. Na kraju puta mi ćemo izaći iz Bosne i Hercegovine.

„Ne želimo da budemo u njoj, ona je problem našeg opstanka ovde“, rekao je tada.

I to nije ništa novo.

„U zadnjih 15 godina, najmanje 50 puta je najavio referendum o nezavisnosti i nijednom ga nije sproveo, a sve radi sa ciljem da građani nasednu na tu priču“, kaže Marić.

Pozdravom „doviđenja BiH, dobrodošao RS-Egzit“ (Goodbye BiH, welcome RS-exit)“ počeo je 2020. obraćanje poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Januara 2020, rekao je da se ne sme odustati od prvobitne namere da Republika Srpska bude nezavisna država i da je Dejtonskim mirovnim sporazumom ona „zgurana“ u BiH.

„Po definiciji, Republika Srpska je od 9. januara 1992. godine do danas, a tako će biti i u budućnosti još više, država.

„Država se definiše kao prostor koji naseljava narod koji ima izvršnu i zakonodavnu vlast i koji pokazuje sposobnost da vlada tim prostorima“, rekao je tada za ATV.

U aprilu 2019, za Večernje novosti je rekao da ostaje pri stavu da bi Republika Srpska trebalo da proglasi nezavisnost ukoliko Kosovo dobije stolicu u UN.

„Mi smo već odvojeni, samo to nije proglašeno. BiH je potpuno podeljeno društvo. Država ne funkcioniše, već postoji neka njena imaginacija.

„Dejtonski sporazum je sklepao tu zemlju koja nema ništa zajedničko, a mi sad treba da pokušamo da napravimo neku zajedničku politiku. To ne ide.“

Osim nezavisnosti, pominjao je nekoliko puta do sada i mogućnost ujedinjenja Republike Srpske i Srbije, rekavši da će se stvoriti momenat kada će ujedinjenje biti moguće.

„Nemam dileme da će se ujedinjenje desiti, samo se bojim da ja, ili neko drugi, taj momenat ne propustimo“, rekao je Dodik tada Novostima.

Takvu mogućnost su tokom godina više puta negirali brojni srpski zvaničnici, pa i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ističući da Srbija poštuje Dejtonski sporazum.

Dodik za to vreme, kao tokom intervjua za Dojče vele 2017, čak i crta mapu Balkana kakvu želi, a na kojoj su RS i Srbija ujedinjene, a Kosovo podeljeno, pri čemu sever pripada Srbiji.

Srpska demokratska stranka, opoziciona u Republici Srpskoj, prethodno je isticala da Dodik pitanje referenduma nezavisnosti postavlja samo uoči izbora i da pitanje nezavisnosti koristi za manipulaciju biračima pred izbore.

U intervjuu za Al Džaziru 2013, Dodik je rekao i da ne isključuje mogućnost da Republika Srpska u budućnosti održi referendum, pozivajući se na primer Škotske i Katalonije.

„Niko nas ne može sprečiti da održimo referendum. Nikada nismo odustali od toga, ali sve ima svoje vreme“, rekao je i za Večernje novosti.

„Ovde kad doživiš 50, umreš“: Život pored izvora zagađenja u Tuzli