Rio Tinto: Hoće li Nemci da utiču na „zelenije“ iskopavanje litijuma u Srbiji

Dve godine nakon poslednje posete, nemački kancelar Olaf Šolc u Beograd stigao je sa drugačijom porukom.

Dok je 2022. na stolu bio zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji, ovog puta Šolc dolazi da sa predsednikom Aleksandrom Vučićem utanači dogovor oko litijuma, a dvojica lidera učestvuju na Samitu o kritičnim sirovinama, zajedno sa zvaničnicima iz Brisela.

Prema najavama medija, prisutni će biti i najviši zvaničnici rudarske kompanije Rio Tinto, kao i proizvođača baterija ElevenES, EIT inoenerdži i Inobat.

Evropa zavisi od Kine kada je reč o litijumu, a ta sirovina je neophodna da bi prešli na zeleniju industriju i napredovali u proizvodnji baterija.

Očekuje se potpisivanje memoranduma o razumevanju između Srbije i Evropske komisije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, saopšteno je iz Vučićevog kabineta.

• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum
• Šta znači nova uredba Vlade Srbije o projektu „Jadar“
• Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto
• Iza kulisa protesta protiv kopanja litijuma: Gornje Nedeljice, dve godine kasnije

Održive sirovine su minerali koje bi Srbija mogla da izvozi na evropsko tržište, poput litijuma.

„Nije baš za fanfare kada ne potpisujete ugovor, već pismo o namerama i memorandum o razumevanju, ali je važno za nas“, rekao je Vučić.

Pismo o namerama bi trebalo da bude potpisano sa nekoliko vodećih evropskih automobilskih koncerna, finansijskih institucija i proizvođača baterija, kao i srpskih preduzeća.

Deo delegacije su predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, banke KFV, Italijanske razvojne banke, kao i iz automobilskih kompanija Stelantis i Mercedes Benc.

Iznenadna poseta Šolca, koja je najavljena zvanično tek dva dana pred put, poklapa se sa pravno birokratskim zavrzlamama u Srbiji u vezi sa Rio Tintom.

U utorak je Vlada Srbije usvojila uredbu o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju Projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ koji realizuje kompanija Rio Tinto.

Uredba je usledila pošto je Ustavni sud Srbije 11. jula ocenio da prethodna odluka Vlade Srbije, kojom je 2022, usled masovnih protesta, suspendovan projekat „Jadar“, nije bila u skladu sa Ustavom ili zakonom.

I rudarenje i ekologija

„U pozadini svega je projekat održive eksploatacije litijuma u Srbiji“, rekao je u sredu portparol nemačkog kancelara Štefen Hebešrtajt.

On je naglasio da Pismo o namerama sadrži i „obavezu pridržavanja visokih ekoloških standarda“.

„Taj drugi papir, koji takođe nije ugovor, jeste namera da u Srbiji formiramo ceo vrednosni lanac, ono što bi pomoglo dodatno industrijalizaciji… što bi ostavilo ogroman novac u Srbiji“, objasnio je Vučić, napominjući da Srbija neće dozvoliti izvoz velikih količina litijuma.

• Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor
• U fotografijama: Znate li odakle dolaze baterije u vašim mobilnim telefonima
• Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
• Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji

On tvrdi da se ne donosi nikakva odluka ni o iskopavanju, ni o kopanju, ni o eksploataciji.

„Tek kada se uverimo da je sve čisto, da time nećemo ugroziti ostanak i opstanak naših ljudi, onda u to možemo da krenemo i da to iskoristimo kao strašnu prednost, kao kvantni, ogromni skok napred za našu zemlju“.

Zašto je to važno Nemcima?

Sporazum EU i Srbije je važan korak da se „evropski resursi koriste na evropski način i smanji zavisnost evropske industrije od Kine“, u čemu bi značajan doprinos mogle da daju rezerve litijuma iz Srbije, rekla je Franciska Bratner, državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu privrede za Rojters.

Ona je dodala i da eksploatacija uvek ima uticaja na okolinu, ali da, ipak, treba koristiti i rezerve u Nemačkoj i Češkoj.

Nemačka ambasadorka u Srbiji Anke Konrad izjavila je da je prošlog meseca izdata građevinska dozvola za postrojenje, na osnovu geotermalnih voda u tehnološkom rovu Gornje Rajne, koja će, kako kaže, obezbediti i zelenu energiju i litijum.

Projekat Rio Tinta u dolini Jadar navodno je vredan 2,4 milijarde dolara.

Ako se projekat realizuje, mogao bi da pokrije 90 odsto trenutnih evropskih potreba za litijumom i pomogne da se razvije vodeće kompanija za proizvodnju litijuma, prenosi Rojters.

Ipak, ekološki aktivisti, stručnjaci i opozicija upozoravaju na razorne posledice po životnu sredinu i ponovo najavljuju protestne akcije.

Udruženje „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ upozorilo je predstavnike vlasti da će se „sve što dalje potpišu“ u vezi sa projektom Jadar morati da plate iz sopstvenog džepa.

Pogledajte video sa ranijeg protesta u Beogradu zbog projekta kopanja litijuma:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]