Rio Tinto i protest u Loznici: Iza kulisa Gornjih Nedeljica i novog skupa protiv projekta „Jadar“

„Pogledajte ovaj raj“, kaže 56-godišnja Žaklina Marić tokom šetnje kroz Gornje Nedeljice, sela nedaleko od Loznice, okrećući se oko sebe.

Po toplom letnjem danu, okolne livade pune su života.

Nepokošena trava lagano se njiše na povetarcu, što sa uspehom prati i niz žuto-belih cvetova pored puta, a povremeno se šuštanjem oglase i grane obližnje breze.

Usred toga su i ljušture nekadašnjih kuća u kojima života više nema – od njih su ostali samo goli zidovi.

„E, zbog ovoga smo došli“, dodaje 58-godišnji Dragoslav Marić, Žaklinin suprug, pokazujući na napušteni sivi objekat iza sebe.

Reč je o kućama na zemlji prodatoj britansko-australijskoj kompaniji Rio Tinto, koja na tom mestu želi da otvori rudnik litijuma, a čemu se deo meštana protivi.

Posle dugih ekoloških protesta, vlasti su 2022. stopirale projekat „Jadar“, nazvan po obližnjoj reci, ali se o njemu sada ponovo govori.

Rio Tinto je nedavno objavio nacrt studije uticaja na životnu sredinu, a o mogućnosti da rudnika ipak bude, danas govore i visoki državni zvaničnici.

• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum
• Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto
• Gornje Nedeljice, dan posle povlačenja zakona: „Ništa nije gotovo, borba tek predstoji“
• O rudniku i cijanidu: Hoće li „zlatna groznica“ razboleti Homoljske planine

Gornje Nedeljice, 14 časova

Žaklina i Dragoslav Marić došli su u Nedeljice iz beogradskog naselja Grocka.

„Da se usprotivimo ovoj nemani koja zagađuje planetu“, navodi ona gnevno za BBC na srpskom.

„Ovo je sve vrvelo od života, a sada toga više nema – dvorišta su prazna“, dodaje.

Na ulicama su, kako kažu, još od devedesetih, a sada šetnjom prekraćuju vreme do odlaska na protest u Loznicu, nazvan Svelitijumski sabor.

Meštani i aktivisti su pre toga pozvali ljude u Nedeljice na razgovor, ali Žaklina i Dragoslav kažu da „njima nema potrebe da bilo šta pričaju“.

„Sve je jasno, sela su širom Srbije pogašena, a u ovom kraju su živa“, kaže Dragoslav.

„Jedu ljudi pravo, a ne ono štampano meso. Ako se i to uništi…“, dodao je i zaćutao.

Niz put se nastavlja niz ljuštura nekadašnjih kuća i dvorišta oblepljenih trakama na kojima vise crvene i bele zastavice.

„Opasnost, nestabilan objekat, zabranjen prilaz“ piše ispred svake, a ponegde i „pristup zabranjen neovlašćenim osobama“.

Ljudi nema, ali se život nastavio.

Prilazi su mahom ispunjeni visokom travom i divljim cvećem, a jedno dvorište i velikim brojem zelenih grozdova koji mirno čekaju jesen.

Baš u tom dvorištu, na obližnjem drvetu, posle jutarnje kiše, suši se izbledela umrlica oblepljena selotejpom.

U tom delu sela, sve deluje potpuno pusto do jedne krivine koja krije pedesetak automobila parkiranih sa obe strane puta.

Tablice su najrazličitije: Beograd, Novi Sad, Loznica, Požarevac, Šabac, Užice, uz nekoliko iz Bosne i Hercegovine i jedan automobil iz Beča.

Nedaleko odatle, ljudi se polako okupljaju u drvenoj kućici na livadi.

Meštani ih služe vodom i kafom, a ima i nešto hrane.

„Je l’ si ti iz Beograda“, pita starija žena jednog momka.

„Ne, iz Šapca“, odgovara on.

Treća osoba se ubacuje sa strane: „Gde su moji Novosađani?“

„Ceo dan smo ovde, ipak smo mi organizatori skupa“, kaže za BBC na srpskom Dragan Karajčić iz „Ne damo Jadar“, predsednik mesne zajednice Gornje Nedeljice.

„Juče i jutros smo malo ovo sređivali, dogovarali se ko će šta da radi, kakav nam je plan, obavestili MUP, BIA, ovoga, onoga, kako bi sve proteklo bez incidenata.“

Ima 54 godine i već neko vreme je na birou rada, ali „ima nešto zemlje koju obrađuje, samo da se preživi“.

Soja i kukuruz, navodi kratko i odmah kreće o rudniku.

„Ako do njega dođe, nama života ovde nema, tako da borba mora trajati do pobede“, kaže Karajčić.

„I znamo šta nam je cilj – da isteramo Rio Tinto iz Srbije, jer nemamo drugu, rezervnu državu, moramo se boriti za ovu.“

Projekat ‘Jadar’

Geolozi Rio Tinta 2004. su u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci Jadar koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.

Ispostavilo se da jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.

Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu.

Procenjuje se da se tu nalazi blizu deset odsto istraženih izvora litijuma u svetu, izjavio je ranije za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate

Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od deset najvećih svetskih proizvođača ovog minerala.

Međutim, najava otvaranja rudnika izazvala je burne proteste širom Srbije, tokom kojih je bilo i blokada mostova i saobraćajnica, ali i fizičkih sukoba.

Pogledajte kako je bilo na jednom od raniji protesta zbog projekta Rio Tinta

Zbog toga je pre dve godine, odlukom Vlade Srbije, ukinuta Uredba o prostornom planu područja posebne namene za preradu minerala jadarit, kao i sve dozvole i uredbe u vezi sa kompanijom Rio Tinto.

Time je, prema rečima tadašnje premijerke Ane Brnabić, danas predsednice Skupštine Srbije, „stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji“.

Međutim, dok se aktivisti u Nedeljicama kriju od Sunca i rashlađuju lubenicom razvrstavajući zastave koje će nositi na skupu u Loznici, Karajčić kaže da projekat Jadar „nikada nije ni obustavljen, ni stopiran“.

„Samo je stavljen zarez, mi to ovde u selu dobro znamo“, ističe.

„Nije bilo istražnih bušenja, ali aktivnosti Rio Tinta nikada nisu prestale: njihovi džipovi, službenici i obezbeđenje su sve vreme tu – malo mi njih posmatramo, malo oni nas i tako se pratimo.“

Borbu „manjeg intenziteta“ iz prethodne dve godine, kako kaže, ponovo su pojačale nedavne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je otvaranje rudnika „moguće 2028. godine“.

„Dok nam Nemci ne budu garantovali da će reke i planine biti čiste i da će odlaganje za deponiju biti u skladu sa najvišim evropskim standardima, nećemo ni da pokušavamo, ni da počinjemo“, rekao je Vučić.

Pozvao je i sve na „diskusiju o litijumu“.

„Licemerne su te najave“, kaže za BBC na srpskom Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-promeni, koji je prvi put učestvovao na nedavnim lokalnim izborima.

„Prethodilo im je kršenje ustava, ignorisanje naše narodne inicijative, sprovođenje propagande, proganjanje stručnih ljudi koji su digli glas protiv projekta, kao i aktivista.“

Manojlović i deo aktivista peške su iz Beograda došli u 135 kilometara udaljene Nedeljice, pa intervju daje pomalo izmučenog lica, sa nogama u lavoru.

„Dobro su mi noge, dobro“, kaže kratko.

„Mišići su nam ponekad otkazivali, ali srce je nastavljalo, prvenstveno zbog podrške i dobrote ljudi tokom puta.“

Loznica, 19 časova

„Rio Tinto, marš iz Srbije“, odjekuje centrom Loznice.

Na transparentima su najrazličitije poruke: Od „Nije na prodaju“, preko „Ne kopajte, zakopaćemo vas“, do „Ovo je zemlja naša – Srbinova“.

Sa razglasa ide Marš na Drinu, pa Tamo daleko, pa „Veseli se srpski rode“, pa „Ne lomite mi bagrenje“ Đorđa Balaševića.

Skup je počeo izvođenjem pesme „Aj Karmela“, jedne od najpopularnijih tokom Španskog građanskog rata, da bi se sa iste bine potom često pričalo o Kosovu.

„Nema podela. Levi ili desni, uopšten nas ne interesuje – tema je Rio Tinto“, kaže u nekom trenutku sa bine Marijana Trbović Petković iz „Ne damo Jadar“.

Na pitanje BBC-ja na srpskom zbog čega je došao na protest, mladi Ivan Matić iz Loznice odgovara da je zabrinut za životnu sredinu.

„Zagadiće sve u krugu od ne znam koliko desetina kilometara, biće potpuno nepodobno za život“, navodi.

Iz Rio Tinta su prethodno za BBC na srpskom izjavili da je studija o uticaju na životnu sredinu pokazala da projekat Jadar može biti realizovan „u skladu sa najvišim domaćim i međunarodnim standardima zaštite“.

„Tako kažu, ali nije tako, samo hoće da zavaraju narod – da je tako, kopali bi ga u Nemačkoj, ne bi došli u Srbiju“, kaže Zorica Popović iz mačvanskog sela Krasava, jedna od demonstrantkinja.

„Čim mi pokažu da negde u Evropi cveta takav rudnik, neka dođu“, sleže ramenima i Dobrosav Tabaković iz Zemuna.

Ljiljana Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), jedna od govornica na protestu, kaže da je ništa poslednjih dana ne iznenađuje.

„Sve je onako kako smo rekli da će biti“, navodi Bralović za BBC na srpskom.

„Kad smo bili na sastanku kod Ane Brnabić, pitala sam je da li vlada odluku o stopiranju projekta donosi zato što je shvatila koliko je on poguban ili su u pitanju političkih razlozi, rekla mi je ‘mi slušamo naš narod’.“

Tada je, kako kaže, shvatila, da je sve „jeftini politički trik“.

„Ali izašlo je sve na dobro, imali smo vremena da upozorimo ljude i pripremimo se za borbu za koju smo znali da se mora nastaviti“, navodi Bralović.

A kako će ta borba izgledati?

„Samo je jedan zahtev“, navela je Trbović Petković na kraju skupa, a on glasi: „Zabrana geoloških istraživanja i eksploatacija litijuma i bora u Republici Srbiji.“

„Ne budu li ga ispunili, 41. dana od predaje zahteva u ponedeljak, blokiraćemo Srbiju.“

Međutim, kako kaže, neće „maltretirati ljude po ulicama već njih“, blokadom „ključnih tački“ i „železnice“.

„A pruga je samo početak“, ističe Trbović Petković.

Pogledajte i ovaj video: Kampovanjem protiv Rio Tinta u centru Beograda

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]