Rio Tinto i životna sredina: Ko će rešiti sudbinu projekta Jadar

Loznički mineral jadarit iz zemlje bi, pre vode i hemikalija, mogli da izvuku – referendum ili odluka Skupštine opštine Loznica.

Zavisi koga pitate.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost da bi građani o kompaniji Rio Tinto i rudniku jadarita mogli da odluče referendumom.

Za pojedine ekološke aktiviste takav predlog je „zamajavanje javnosti“.

Miroslav Mijatović, predsednik Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT) današnju odluku o usvajanju prostornog plana na skupštini Loznice vidi kao potvrdu da su radovi na otvaranju rudnika počeli, jer je, kako kaže, već odobrena deponija koja će biti na 50 metara od reke Jadar u okviru projekta Rio Tinta.

„Ako su hteli da prebace odluku o rudniku na građane, što lepo ne sprovedu referendum odmah i stopiraju sve nove odluke“, kaže on.

U isto vreme, iz gradske vlasti Loznice odbacuju takve navode.

Glavna urbanistkinja Dragana Jovanović je ranije rekla da izmena prostornog plana „nije verifikacija projekta Jadarit“, već da je „akcenat na razvoju preostalog seoskog područja“.

• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
• Direktor firme Rio Tinto podnosi ostavku zbog uništavanja drevne pećine
• „Najviše se plašim države“ – meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju

Prostorni plan – da li otvara vrata Rio Tintu

Bitna su dva dokumenta.

Prvi je Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) za jadarit, koji je usvojen još 2020. godine, Uredbom Vlade Srbije.

Drugi je Prostorni plan Loznice, koji je usvojen u četvrtak, 29. jula 2021.

Da li ova dva plana imaju dodirnih tačaka, ne slažu se predstavnici vlasti i nevladinih organizacija.

Aktivisti PAKT-a i drugih organizacija protestovali su u četvrtak ispred zgrade opštine Loznica, gde su odbornici grada usvojili izmene Prostornog plana.

Oni veruju da je to prvi korak ka uvođenju Rio Tinta u zvaničnu dokumentaciju i regulativu Srbije.

„Izmenom Prostornog plana grada Loznice, ovaj plan višeg ranga, protivzakonito se usaglašava sa prethodno donetim Prostornim planom područja posebne namene za projekat Jadar, što je plan nižeg ranga“, kaže za BBC Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd.

Dodaje da ovo nije prvi primer takve prakse – da se planovi višeg, usaglašavaju sa onima nižeg ranga.

Iz grada Loznice tvrde drugačije.

Glavna urbanistkinja Grada Loznice Dragana Jovanović rekla je dan ranije je da je Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) za jadarit.

Ona je dodala da ga zato „Prostorni plan Grada prepoznaje kao zonu na teritoriji Loznice odnosno kao područje posebne namene za koje se sve dozvole i rešenja izdaju upravo po PPPPN-u, a ne po Prostornom planu Grada“.

„Razlog za izradu ovog Prostornog plana nije verifikacija projekta jadarita kako se želi predstaviti, već je akcenat na razvoju preostalog seoskog područja, sagledavanje potencijala za sveukupni rast i razvoj cele teritorije grada i otklanjanje onih ograničenja koje ima sadašnji plan“, rekla je ona.

• Ona radi u rudniku, da li joj je život lak
• Ekološki problem Zrenjanina koji se ne vidi, ali se oseća
• „Oterali smo strah“: Kako su borci za reke sa Stare planine postali heroji ekološkog bunta u Srbiji
• Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe

Načelnik Gradske uprave Vladimir Radojčić rekao je da donošenje Prostornog plana ne znači da je otvaranje rudnika jadarita bliže.

„Prostorni plan grada samo konstatuje da postoji PPPPN.

„Da li će biti rudnika jadarita ili ne je nešto o čemu će se odlučivati u drugim postupcima. Čuli ste da je predsednik Republike ponudio čak i referendum po tom pitanju, bilo lokalni, regionalni ili republički“.

Dan ranije, Vučić je rekao da lokalna samouprava u Loznici ne menja Prostorni plan kako bi upisala projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto, „jer ne može“.

Može li referendum da pomogne – „odlučiće narod“

Nezavisno od oba dokumenta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo je treći papir – referendumski.

Na pitanje novinara o Rio Tintu i rudniku za eksploataciju jadarita, Vučić je odgovorio da „inače oni ljudi ne razumeju zašto bi se neko bunio“ protiv otvaranja rudnika, zato što „ono što je objavljivano“ u medijima u Srbiji o radu te kompanije nije tačno.

„Ovo nije tečna ruda, sve je izmišljeno i sve je politička propaganda“, rekao je Vučić.

Dodao je da „nema problem sa tim da ako izgubi na referendumu“ rudnik ne bude otvoren.

„Čekamo da vidimo odluku Rio Tinta, ako bude sve u redu, da su spremni da ulože 2,4 milijarde evra i sad treba da kažete ljudima u Jadru i Rađevini da treba da se odreknu toga, makar i 10 odsto pripalo njima, a ostalo Republici Srbiji.

„Kad čuju šta će dobiti verujem da će doneti pozitivnu odluku ali prihvatićemo i ako odluka bude negativna, ali neki drugi ljudi će morati da objašnjavaju zašto će ostati bez novca“, rekao je Vučić.

Vesna Prodanović, direktorka Rio Sava Eksplorejšn, navela je da ako bude organizovan referendum o projektu Jadar i on bude negativan, kompanija će morati da zauzme stav, jer „ne postoji pravni okvir po kojem dozvole ne važe“ ako odluka birača bude negativna.

I ovde ja kamen spoticanja između vlasti i aktivista.

Za Mijatovića priča o refendumu je „suluda jer se u međuvremenu donose drugačije odluke“.

„Suludo je i što se mi danas bunimo, a Prostorni plan za Jadar je usvojila Vlada Srbije već odavno, ovo sada je samo korak dalje“, kaže Mijatović.

Sa njim je saglasan i Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd.

„Ako su stvarno imali dobre namere i želeli da čuju šta narod misli – zašto je već počela priprema dokumentacije?

„Referendum samo znači nove podele u Srbiji“, kaže on.

Kako do referenduma

Prvi čovek Srbije nije ulazio u detalje o referendumu.

Pravne mogućnosti za njegovo raspisivanje su mnogostruke, kaže za BBC Boban Stojanović sa Fakulteta političkih nauka.

Građani sami imaju mogućnost da izazovu referendum sa 100.000 overenih potpisa, ali to se nikada nije dogodilo, objašnjava Stojanović.

Narodna skupština, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave takođe mogu da raspišu referendum za pitanja iz sopstvene nadležnosti, kaže on.

„Tako da, ako bi se menjao neki zakon koji bi omogućio Rio Tintu da posluje u Srbiji – onda bi moglo da ima smisla da ga Skupština raspiše“, kaže Stojanović.

U modernoj istoriji Srbije, referendume je inicirala vlast i do sada ih je bilo šest od devedesetih godina prošlog veka.

Referendumi iz 1990. i 2006. vodili su promeni Ustava, a tri su bila neuspešna, kada su glasači odgovarali na pitanja o ustavnim amandmanima i državnim simbolima.

Odgovaralo se i 1998. godine na pitanje o učešću stranih predstavnika u „rešavanju problema na Kosovu i Metohiji“.

„Postoji globalni trend u poslednje vreme da populisti često pribegavaju referendumima i na taj način prebacuju odgovornost na građane u neslobodnim uslovima“, tvrdi Stojanović.

Deluje mi da ćemo u ovom slučaju doći u situaciju da građani sami odlučuju o Rio Tintu, a tu preti opasnost od podvale, ocenio je on.

Grad Loznica može da raspiše, na primer, referendum za sopstvenu lokalnu samoupravu.

Šta kažu iz kompanije Rio Tinto, a šta poljoprivrednici?

Iz kompanije Rio Tinto kažu su doneli investicionu odluku – za projekat Jadar izdvojili su 2,4 milijade američkih dolara.

Početak gradnje, međutim, nije moguć ni po jednom zakonu – ni po Zakonu o Rudarstvu ni po Zakonu o građevinarstvu, bez odbranjene Studije o uticaju na životnu sredinu.

Dok predstavnici kompanije čekaju Studiju, meštani i poljoprivrednici izražavaju nezadovoljstvo, a ceo proces blokiraju i nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kao i meštani koji ne žele da prodaju imanja.

„Mi tražimo da oni prekinu otkup zemlje bar dok te studije ne budu gotove.

„Oni više ne otkupljuju zonu rudnika, već su prešli sada da otkupljuju kuće u zoni uticaja rudnika“, kaže Marija Petković iz Gornjih Nedeljica za RTS.

Povodom sve glasnijih i čestih primedbi ekoloških aktivista da će rudnik uništiti životnu sredinu, iz kompanije Rio Tino odgovaraju da će sve raditi po standardima i propisima.

„Ovo je ozbiljan rudarsko-industrijski projekat, sigurno da ima uticaja na životnu stredinu, ali u današnje vreme ovakvi projekti mogu da se realizuju uz prihvatljive rizike i uz njihovu kontrolu“, kaže Vesna Prodanović, generalna direktorka Rio Sava Eksplorejšen.

Ona tvrdi da projekat neće uništiti ni poljoprivredu niti zagaditi vodene tokove, prenela je agencija Beta.

Predstavnici Rio Tinta naveli su da bi izgradnja rudnika počela naredne godine, da će se raditi četiri godine, a onda bi 2026. godine počela eksploatacija litijuma.

Šta je projekat Jadar

„Jadar“ je projekat istraživanja ležišta litijuma i bora svetske klase, navodi se u prospektu rudarske kompanije Rio Tinto, jedne od najvećih rudarsko-metalurških korporacija na svetu.

Ležište novog minerala jadarita su otkrili 2004. geolozi ove kompanije.

Iako projekat Rio Tinta zasad podrazumeva samo izgradnju rudnika i fabrike za preradu rude, Vučić je izjavio da „neće dozvoliti nikakvo bušenje dok ne naprave najveću fabriku baterija za električne automobile, da se ovde prave baterije“.

Tamo će se praviti, ako se realizuje projekat, tri konačna proizvoda – litijum-karbonat od kog se prave baterije i električna vozila, zatim borna kiselina i natrijum-sulfat.

U projekat, koji se trenutno nalazi u fazi studije izvodljivosti, uloženo je ili opredeljeno 450 miliona američkih dolara.

Litijum i borati su neophodni za naš svakodnevni život i za budućnost sa niskom emisijom ugljen-dioksida.

• „Hoću reke neću cevovod“
• Ekološki protest: „Ne moramo biti mnogo pametni da shvatimo koliki je problem“

Britansko-australijski gigant koji posluje gotovo vek i po nije se samo u Srbiji susreo sa protestima i negodovanjem lokalnog stanovništva.

U septembru prošle godine kompanija je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke na Papua Novoj Gvineji, pisao je BBC.

Više od 150 meštana Bugenvila žalilo se da je taj postupak Rio Tinta izazvao zdravstvene probleme 12.000 ljudi koji žive u okolini.

To se desilo neposredno pošto su direktor i dvojica glavnih menadžera ove kompanije podneli ostavke nakon skandala sa uništenjem svetske kulturne baštine Aboridžina.

Rudnici ove kompanije u Zapadnoj Australiji upropastili su pećine ovih starosedelaca stare 46.000 godina.

Šta je jadarit?

Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina.

Jadarit je litijum natrijski borosilikat – LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor.

Otkriven je 2004. godine, a internacionalna mineraloška asocijacija zvanično ga je priznala kao novi mineral u novembru 2006.

„Otkriven je samo u Srbiji i samo u ležištu ‘Jadar’ kod Loznice“, rekao je u januaru 2021. za BBC profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladimir Simić.

„Jadarit bi pre svega mogao da se koristi za dobijanje litijumovih jedinjenja – litijum karbonata, litijum hlorida ili litijum hidroksida, koja imaju primenu u industriji keramike, stakla, baterija, maziva i mnogim drugim granama industrije“.

Slično ležište ne postoji nigde u svetu, ali se litijum dobija iz kontinentalnih slanih rastvora (Bolivija, Čile, Argentina) ili iz čvrstih stena – pegmatita (Australija, Rusija, Kanada, Austrija), ili iz oba izvora (Amerika i Kina).

„S obzirom da se procenjuje da se u ležištu ‘Jadar’ nalazi blizu 10 odsto istraženih resursa litijuma u svetu, svakako da ima značajnu vrednost“, dodaje profesor.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]