Nedavna odluka Vlade Srbije da odobri nastavak projekta izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, stopiranog pre dve i po godine, izazvala je talas protesta u centralnoj Srbiji.
U strahu da će projekat kompanije britansko-australijske kompanije Rio Tinto na zapadu Srbije nepopravljivo zagaditi vodu i zemljište, ekološki aktivisti i građani poslednjih sedam dana izlaze na ulice više od 10 gradova i opština u zemlji.
Pod pritiskom masovnih protesta, Vlada Srbije je 2022. godine stopirala projekat kompanije Rio Tinto, vredan 2,4 milijarde dolara.
Ustavni sud Srbije je jula 2024. presudio da su vlasti u Srbiji time prekoračile ovlašćenja, a 16. jula, vlada je donela novu uredbu u nameri da vrati pravni poredak „u stanje pre donošenja uredbe koja je proglašena neustavnom“.
- Šta znači nova uredba Vlade Srbije o projektu „Jadar“
- Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta“, saglasni Vučić i Šolc
- Iza kulisa protesta protiv kopanja litijuma: Gornje Nedeljice, dve godine kasnije
Ko sve protestuje protiv rudnika litijuma?
Od ponedeljka 22. jula, protesti su održani u Valjevu, Loznici, Grockoj, Koceljevi, Negotinu, Arilju, Bogatiću i Krupnju, pokazuju podaci organizacije Arhiv javnih skupova.
Zahtevima za obustavu rudarenja litijuma su se u ponedeljak 29. jula pridružili i stanovnici Šapca i Aranđelovca.
„Tu smo zato što branimo naše reke i vazduh. Dugujemo i našim precima i potomcima. Nema nikakve veze sa politikom, već zdravim razumom i prirodom.
„Ne verujemo u priče da taj rudnik može da bude i ekološki i profitabilan, ne treba nam ta vrsta profita. Nadam se da ovakvi skupovi mogu nešto da promene“, kaže Anja Petrović, 42-godišnja Šapčanka za BBC na srpskom.
Iz sličnih razloga je na ulicama Šapca i gotovo 20 godina stariji Milan Starčević iz okolnog sela Majur.
„Bio sam 28. juna, na Vidovdan, u Loznici, zato što smatram da je to moja obaveza.
„Kad vidimo da je to u Nemačkoj proradilo, možda razmislimo i mi“, dodaje kratko za BBC na srpskom.
Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) prethodno je dao rok vladi da do 10. avgusta zakonski zabrani rudaranje litijuma i bora, podsetila je na protestu aktivistikinja Ljiljana Bralović.
„Ukoliko to ne bude poštovano, krenućemo u radikalizaciju protesta i blokada“, rekla je Bralović okupljenima, prenosi agencija Beta.
Snimak protestne šetnje u Šapcu pogledajte ovde.
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je ranije da je na teritoriji Aranđelovca, Topole, Rače, Knića i Kragujevca aktivno samo šest istražnih polja, „deset puta manje od broja koji pogrešno navode pojedini takozvani aktivisti koji su zakazali proteste protiv iskopavanja litijuma“.
U tim opštinama se istražuju mermer, gips, tehničko-građevinski kamen, a ne kritične mineralne sirovine, u koje spada litijum, navodi se u saopštenju.
Pogledajte i ostale fotografije sa protesta u Šapcu:
Međutim, litijum nije jedini razlog što su građani na ulici – demonstranti ukazuju na druge ekološke probleme u njihovim mestima, poput zagađenja vazduha, reka i jezera, kao i odlaganja otpada.
Baš to je slučaj u Negotinu, na istoku Srbije, gde su se građani u petak, 26. jula okupili da protestuju protiv zagađenja vazduha izazvanog učestalim požarima na gradskoj deponiji.
Na protestu pod sloganom „Za čist vazduh“ takođe su se pridružili demonstracijama protiv rudarenja litijuma.
„Prvenstveno smo digli glas protiv lokalnih problema, ali naravno da nas itekako zanima šta se dešava na zapadu zemlje“, kaže 29-godišnja Anđela Lazić iz nove ekološke organizacije „Negotinci u akciji“, osnovane marta 2024, za BBC na srpskom.
U Loznici, blizu mesta gde se planira otvaranje rudnika litijuma, u petak se okupilo više od 3.000 ljudi, saopštili su iz organizacije Arhiv javnih skupova.
Mesec dana ranije, u tom gradu je održan Svelitijumski sabor, nacionalni skup protiv rudarenja, odakle su BBC novinari izveštavali.
Okupljeni su tražili usvajanje zakona o zabrani geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora, a takođe su najavili blokade „ključnih tačaka“ i „železnice“ u Srbiji ukoliko zahtev ne bude ispunjen u roku od 40 dana.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Projekat ‘Jadar’
Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci Jadar koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.
Ispostavilo se da jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.
Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu.
Procenjuje se da se tu nalazi blizu deset odsto istraženih izvora litijuma u svetu, izjavio je ranije za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.
Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika pomoći da postane jedan od deset najvećih svetskih proizvođača ovog minerala.
Još 2021, najava otvaranja rudnika izazvala je burne proteste širom Srbije, tokom kojih je bilo i blokada mostova i saobraćajnica, ali i fizičkih sukoba.
Između ostalog, demonstranti su organizovali blokade auto-puta Beograd-Sofija, uzrokujući prekide saobraćaja na jednoj od najvažnijih ruta za razmenu robe između Austrije, Slovenije i zemalja Jugoistočne Evrope, koja je poznatija kao Koridor 10.
Jedan od prvih masovnih protesta, gde je pomenuto iskopavanje litijuma, bilo je regionalno okupljanje Ekološki ustanak aprila 2021. godine u Beogradu, sa kojeg je BBC na srpskom izveštavao.
Sporadični ekološki protesti u Srbiji dešavaju već skoro tri decenije, a pokretač je često bio strah aktivista i građana da će reke biti isušene zbog izgradnje brana i mini-hidroelektrana.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
