Rio Tinto u Srbiji: London za rudnik litijuma, stipendisti Velike Britanije zabrinuti

Usavršavali su se u Velikoj Britaniji, stečena znanja primenjivali su u Srbiji i Evropi, sada se protive planovima britansko-australijske kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma.

Više od 20 stipendista Čivning programa britanske vlade potpisalo je otvoreno pismo Edvardu Fergusonu, britanskom ambasadoru u Srbiji, zabrinuti, jer je podržao projekat otvaranja rudnika litijuma.

„Verujem da bi za većinu građana Srbije pozitivni efekti ovog projekta bili minimalni, a za nemalu grupu negativan uticaj značajan“, kaže Miloš Brčkalo, stručnjak u oblasti obnovljivih izvora energije i bivši Čivning stipendista, za BBC na srpskom.

Srbija može bezbedno i odgovorno da razvije projekat Jadar uz pomoć evropskih partnera, odgovorio je ambasador.

Ferguson, koji je preuzeo ambasadorsku dužnost u Beogradu sredinom 2023. godine, pozvao je bivše stipendiste na razgovor.

Čivning program omogućava studentima širom sveta da studiraju godinu dana u Velikoj Britaniji, i do sada je u ovom programu učestvovalo više od 60.000 ljudi.

• Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
• U Nemačkoj razvijena najmanje tri projekta sa litijumom, kaže geolog
• Rio Tinto u Srbiji: Buna protiv rudnika litijuma – uhapšeni aktivisti oslobođeni
• Iza kulisa protesta protiv kopanja litijuma: Gornje Nedeljice, dve godine kasnije

Otkud otvoreno pismo?

Postoje ekološki rizici kojima treba upravljati prilikom otvaranja rudnika litijuma, ali ovo je šansa za Srbiju da postane lider u zelenoj tranziciji, rekao je ambasador Ferguson u julu 2024. za Juronjuz.

Zelena tranzicija je niz mera koje Evropska unija planira kako bi do polovine ovog veka nivo ugljenika u atmosferi bio jednak onome iz 1990.

Za Vladu Šahovića, stručnjaka u oblasti ljudskih prava, ova podrška bila je „iznenađujuća“.

„Iz njegove izjave stekao sam utisak da ne postoji neka doza kritičkog osvrta, iako je ova tema trenutno polarizujuća u našem društvu“, objašnjava razloge zbog kojih je potpisao otvoreno pismo za BBC na srpskom.

Šahović, koji se usavršavao u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom 2019. i 2020, strahuje da će „izvršna vlast vrlo blagonaklono gledati ka investitorima i potencijalno naštetiti lokalnom stanovništvu i sredini“.

„Stručnjaci koje sam imao prilike da slušam i radovi koje sam čitao, govore u prilog tome da je mnogo manje pitanje da li će biti neke opipljive štete nego kolika će ona zapravo biti“, kaže.

U otvorenom pismu ambasadoru stipendisti između ostalog izdvajaju rad domaćih stručnjaka objavljen u naučnom časopisu Scientific reports.

U ovom radu navodi se da je tokom istražnih radnji na području gde se planira rudnik došlo do curenja vode sa visokim koncentracijama arsena, bora i litijuma, što je doprinelo zagađenju vode i poljoprivrednog zemljišta.

„Zagađena zemlja oko probnih bušotina budi sumnji i zabrinuti smo šta će se desiti ako bi se rudnik otvorio“, kaže profesorka Jelena Bajat, još jedna od potpisnica otvorenog pisma, za BBC na srpskom.

„Ovakvi rudnici litijuma nikada se ne otvaraju u naseljenim mestima već su udaljeni od njih“, dodaje Bajat, koja predaje na Tehnološko metalurškom fakultetu u Beogradu.

Autori rada skreću pažnju da bi projekat doveo do degradacije zemljišta i erozije tla, što je u suprotnosti sa „RIO“ konvencijom Ujedinjenih nacija čiji je cilj održivo upravljanje zemljištem, navodi.

Za nju je veoma važno sačuvati vodu, kao „jedan od najznačajnih resursa u budućnost“ i „poljoprivredno zemljište koje može doneti višestruko veću dobit od projekta Jadar“.

„Čak i najmanja sumnja da će poljoprivreda, kao i rezerve vode, u ovom plodnom delu zemlje biti ugroženi, dovoljna je da se odustane od projekta“, kaže Bajat, koja je dobila Čivning stipendiju pre 20-ak godina.

Njen kolega Miloš Brčkalo, koji se usavršavao na Kembridžu u oblasti održivog razvoja, veruje da bi Rio Tinto „bio u stanju da tehnički izvede ovakav projekat zarad dobiti svojih deoničara, što je za jednu kompaniju potpuno opravdano“.

„Ono što me vrlo brine je pravni kontekst u kom se projekat već nalazi pošto je prošao kroz Vladine dve uredbe i nedavne odluke Ustavnog suda.

„Taj kontekst je postao više dnevno-politički nego pravni“, kaže Brčkalo.

Pravilnici i zakoni koje će Srbija doneti u budućnosti po svoj prilici biće u skladu sa EU regulativom, ali će njihova primena ostati samo mrtvo slovo na papiru, veruje.

„Već sada je primena zakona selektivna i podložna političkim uticajima.

„Brine me što će se iz ovakvog početnog stanja dalje razvijati sistem kontrole koji bi sledećih bar pola veka trebalo da garantuje bezbedno i odgovorno upravljanje procesima i značajnim operativnim rizicima“, kaže.

• Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor
• Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
• Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji

Šta je rekao ambasador?

„Odluka o tome da li treba nastaviti projekat Jadar ili ne, bila je i biće u potpunosti u rukama vlasti u Srbiji“, napisao je ambasador u odgovoru stipendistima dostavljenom BBC-.ju na srpskom.

Ovaj diplomata, koji kao nekadašnji ambasador u BiH dobro poznaje region, navodi da britanska vlada podržava ostvarenje rudnika litijuma.

„Pošto je sedište Rio Tinta u Londonu, britanska vlada ima snažan interes da projekat bude uspešan, kako ekonomski tako i ekološki“, naveo je.

Vlada Srbije stala je iza projekta Jadar, koji je bio obustavljen sve do leta 2024, što je pokrenulo ekološke proteste širom zemlje.

Svestan sam zabrinutosti o potencijalnim ekološkim rizicima u vezi projekta Jadar, napisao je ambasador.

On smatra da će izrada studije o uticaju na životnu sredinu rudnika litijuma, koju Rio Tinto treba da preda Vladi, razjasniti moguće posledice rudnika.

„Uveravanja koja sam dobio od rukovodstva i geoloških stručnjaka Rio Tinta, kao i čvrste garancije EU u oblasti zaštite životne sredine, učvršćuju moja uverenja da Srbija može bezbedno i odgovorno da razvije projekat Jadar uz pomoć svojih evropskih partnera“, napisao je.

Ambasador je naveo i da bi projekat Jadar bio „najveća strana direktna investicija u istoriji Srbije“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pogledi i dalje različiti

Srbija i Velika Britanija prihvatile su da budu obavezane Arhuskom konvencijom, koja garantuje učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredine, navodi Vlada Šahović.

Zbog toga se ne slaže sa ambasadorom da odluka o projektu Jadar treba da bude u potpunosti u rukama vlasti u Srbiji.

Neophodno je uvažiti stavove građana o iskopavanju litijuma, dodaje.

Iako ekonomska dobit i zelena tranzicija, koju ambasador pominje, „nisu zanemarljive teme, potencijalni negativni efekti su takvi da ne mogu da budu odbačeni isključivo finansijskom argumentacijom“, smatra.

„Ukoliko postoje šanse da će projekat ugroziti zdravlje ljudi i biodiverzitet regiona, da li potencijalna dobit može da se kvantifikuje na bilo koji relevantan način?“, kaže.

Za Jelenu Bajat problematično je i iznošenje mineralnih sirovina iz zemlje.

„To nije dobro za Srbiju, nijedna EU zemlja ne bi pristala na to.

„Trebalo bi da izbegavamo sve tehnologije koje potencijalno mogu da ugroze vodu i zemljište i da se bavimo onim što na bezbedan način može da nam donese dobit“, smatra.

Miloš Brčkalo takođe nije ubeđen u dovoljnu finansijsku dobit za Srbiju, jer se „ovakvim projektom ne ostavlja mogućnost učešća države i kao suvlasnika, koji bi delio i dobit i rizike“.

On se slaže sa ambasadorom da bi „konačna odluka o projektu trebalo da bude suverena odluka Republike Srbije“, ali kao „izraz volje njenih građana“ zasnovana na analizi razvoja, ekonomskog rasta i uticaja na životnu sredinu.

„Ono što se odgovoru ambasadora ne kaže je da to, nažalost, u ovom trenutku nije slučaj“, zaključuje.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]