Rio Tinto u Srbiji: Policija rasterala demonstrante sa železničkih stanica u Beogradu

Protest, šetnja, blokada – i to, po prvi put, glavne železničke stanice u Beogradu.

Posle skoro tri godine ponovo su u glavnom gradu Srbije organizovane demonstracije protiv iskopavanja litijuma, na kojima se po vrelom danu okupilo više desetina hiljada ljudi.

Protest je počeo govorima na Terazijama, da bi potom usledila šetnja do mosta Gazela, odakle su se demonstranti zaputili ka dvema najvećim železničkim stanicama – Novi Beograd i Beograd centar, poznatiji kao Prokop, koje su potom blokirali.

Aktivisti ekoloških organizacija su poručili da ostaju na pruzi do ispunjenja zahteva, jer žele da „zadaju udarac privredi“, a za nedelju su najavili blokade na drugim mestima u Srbiji.

Reka ljudi koja se slivala ulicom Kneza Miloša razdvojena je, odlukom organizatora, u dva pravca, a jedan broj demonstranata ostao je usput na mostu Gazeli, gde je oko ponoći došlo do saobraćajne nezgode.

Kako tvrde očevici, na trasi međunarodnog Koridora 10, automobil je uleteo među okupljene povredivši jednog mladića, dok je drugu devojku nekoliko metara nosio na haubi.

• Gde se sve održavaju protesti u Srbiji zbog najava rudarenja litijuma
• Protest zbog litijuma u maloj, rudarskoj Bresnici: Šta brine meštane
• Šta znači nova uredba Vlade Srbije o projektu „Jadar“
• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum

Premijer Srbije Miloš Vučević je objavio na društvenoj mreži Iks da su demonstranti „još jednom pokazali da ih nije briga za životnu sredinu i zdravlje ljudi“.

„Jedni kao raspala banda idu da blokiraju, ne znaju ni sami šta, ali je bitno da ugroze funkcionisanje normalnim ljudima.“

По ко зна коју пут су показали да их баш брига за животну средину и здравље људи. Једни као распала банда иду да блокирају, не знају ни сами шта, али је битно да угрозе функционисање нормалним људима. Други се спремају да, како сами изјављују, “ископају највећу раку у згради…

— Милош Вучевић (@milos_vucevic) August 10, 2024

Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije je objavio da su demonstrani narušili javni red i mir i ugrozili bezbednost blokadom autoputa i železničkih stanica.

„Sam skup na Terazijama je protekao mirno i policija procenjuje da je bilo između 24 i 27 hiljada ljudi, ali su nakon skupa organizatori postupili suprotno svemu onome što su napisali u prijavi javnog skupa.

„Organizatori i kolovođe, od strane policije su upozoreni i pre i u toku samog protesta da to što rade nije u skladu sa zakonom“, napisao je u objavi na Fejsbuku i dodao da će protiv organizatora biti podnesene krivične prijave.

Neformalno udruženje statističara Arhiv javnih skupova iznelo je podatak da je na protestu bilo 40.000 ljudi.

‘Ne pristajemo na uništavanje prirode’

Protest na Terazijama je okupio veliki broj ljudi koji su se na večernjih 30 stepeni stiskali centralnim beogradskim ulicama, a u obližnjim parkovima tražili mesto da se rashlade.

Sa bine kod Terazijske česme im je poručeno da neće pristati na uništavanje prirode i da će braniti „opstanak na svojoj zemlji“.

„Izgleda nam da se od nas krije da smo žrtvovani kao buduća prljava rudarska kolonija i deponija – to nećemo dozvoliti.

„Zato smo danas ovde da dignemo glas, ne pristajemo na to i branimo opstanak u svojoj zemlji“, rekla je glumica Svetlana Ceca Bojković, jedna od govornica.

Okupljenima se poslednji obratio Zlatko Kokanović iz Gornjih Nedeljica, aktivista udruženja „Ne damo Jadar“ i jedan od organizatora, koji je pozvao na protestnu šetnju ka mostu Gazela i blokade.

Da ovaj protest može biti uspešan, bio je uveren Nenad Radovanović.

„Sad je došlo mnogo više ljudi i nadam se da političari neće biti u bilo kojoj priči“, rekao je Radovanović dok se probijao kroz Nušićevu ulicu.

Zbog velikog broja ljudi na malom prostoru, internet nije radio u nekim delovima skupa.

Ljudi su nosili zastave Srbije i ekoloških organizacija, kao i transparente sa različitim natpisima i porukama- „rudnika neće biti“, „vala nećeš kopati“, a pojedini su imali i ašov kao prigodnu alatku sa sobom.

Nije bilo stranačkih obeležja, niti političara na bini, a sudeći po natpisima i parolama, upadljiva je bila i ideološka šarolikost.

‘Nećeš kopati’

Tokom obraćanja, glumica Jelena Stupljanin je podsetila da su ekološke organizacije pre 40 dana predale vladi Srbije zahtev da do 10. avgusta donesu zakon o zabrani geoloških istraživanja i iskopavanja litijuma i bora, ali da zahtev nije ispunjen.

„Umesto toga, danima nam govore kako mi nismo patriote i kako mi ne želimo da Srbija uđe u EU.

„A da li je patriotizam pomagati jednoj bilionerskoj kompaniji da se još obogati i usput se okoristiti o njihov krvavo stečen novac? Ili je patriotizam borba za čist vazduh, vodu i zemlju, koja hrani sve nas u Srbiji“, pitala je Stupljanin.

U jednom trenutku je poručila da „nećeš kopati“, parolu koja će se posle često uzvikivati, uz ponekad zaglušujući zvuk pištaljki i truba.

U masi je bila i Vesna Hadžiomerović iz Beograda koja je na protest došla sa sestrom, sinom i suprugom. I ona veruje da je adut ovog skupa masovnost.

„Samo pritisak ovakvih protesta može da napravi promenu, a nadam se da neće biti nešto drastičnije poput incidenata“, kaže brišući znoj sa čela.

Među govornicima je bila i naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju, Dragana Đorđević, koja je istakla niz ekoloških problema Srbije, kao i da je u jednom momentu „postala zemlja sa najzagađenijim vazduhom na svetu“.

„I svi problemi mogu da se reše uz veći napor, ali štete od rudnika ne mogu da se saniraju“, dodala je Đorđević.

Podsetila je da se litijum eksploatiše u pustinjama i nenaseljenim predelima, dok bi u Srbiji bio na „plodnom i živom mestu“.

Usledio je minut ćutanja za nedavno preminulog biologa i akademika Vladimira Stevanovića, koji je kritikovao projekat Rio Tinta u dolini Jadra.

Dok se čekalo da li će Vlada za 40 dana ispuniti zahtev Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i doneti zakon kojim se zabranjuje iskopavanje litijuma i bora u zemlji, održan je niz protesta u više od 30 gradova i opština Srbije, između ostaliih, u Šapcu, Valjevu, Novom Sadu, Nišu i Smederevu.

Skup je Beogradu je samo poslednji u nizu.

Blokada Prokopa i železničke stanice ‘Novi Beograd’

Posle govora na Terazijama i šetnje centralnim beogradskim ulicama demonstranti su razdvojeni na dve grupe, a mnogi su otišli kućama.

Deo okupljenih, predvođen članovima neformalne grupe Borba, ušao je na železničku stanicu Prokop, čime je otpočela blokada pruge.

Više njih je sišlo do šina i razvilo veliku srpsku zastavu koja se protezala kroz nekoliko koloseka, a sporadično se skandiralo „Rio Tinto, marš iz Srbije“.

Ubrzo su se okupljeni povukli ka otvorenom delu pruge i zauzeli mesta na šinama, a prisutni su bili i pojedini opozicioni političari i predstavnici ultradesničarskih grupa.

Kada je protest oko ponoći ušao u šesti sat, na stanici je ostalo više desetina ljudi, uglavnom mladih, koji su sedeli na peronima, igrali karte ili društvene igre.

Više desetina ljudi je tokom noći ostalo da blokira i železničku stanicu Novi Beograd.

„Pozivamo ljude da se priključe i blokiraju, Srbija mora da stane da bi ponovo ustala“, rekao je Zlatko Kokanović, aktivista i organizator na železničkoj stanici Novi Beograd.

Poručio je da će tu ostati ceo dan i noć, pa i „ako treba, sedam dana bez prestanka“, najavljujući još nekoliko pružnih blokada.

I tamo se tokom noći sedelo na peronima, dok su neki podigli i šatore.

Šta je pokrenulo nove proteste?

Seriju protesta pokrenula je nedavna odluka Vlade Srbije da odobri nastavak projekta „Jadar“ britansko-australijske kompanije Rio Tinto o izgradnji rudnika litijuma u dolini ove reke, na zapadu zemlje, stopiranog početkom 2022.

Tada je zvanični Beograd, pod pritiskom masovnih protesta, uredbom stopirao projekat vredan 2,4 milijarde dolara.

„Stavili smo tačku na Rio Tinto“, izjavila je 20. januara 2022. tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić posle odluke vlade o ukidanju Uredbe o utvrđivanju planskog dokumenta iz 2020, koji je previđao izgradnju rudnika litijuma – Prostornog plana za projekat „Jadar“.

Prema rečima premijerke, „samim tim poništeni su upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole i sva rešenja“.

Ustavni sud je jula 2024. presudio da su vlasti u Srbiji time prekoračile ovlašćenja, a sredinom meseca vlada je donela novu uredbu u nameri da vrati pravni poredak „u stanje pre donošenja uredbe koja je proglašena neustavnom“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zatim poručio da neće biti kopanja litijuma, dok država ne dobije sve garancije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Početkom avgusta predstavljen je tim stručnjaka koji će se baviti pitanjem štetnosti po zdravlje ljudi ako bude otvoren rudnik litijuma.

U timu su ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao i nekoliko profesora medicine i stručnjaka iz drugih oblasti, poput toksikologije, preneo je RTS.

Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci.

Jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.

Sredinom jula Beograd je posetio nemački kancelar Olaf Šolc koji je sa Vučićem prisustvovao potpisivanju Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

Šolc je tada izjavio da je projekat Jadar „dobar za Srbiju“ i da nosi „dobre ekonomske perspektive razvoja za ceo region“.

Vučić je rekao da „veruje na reč“ nemačkom kancelaru te da će projekat „doneti najmanje novih šest milijardi evra investicija“, dok su pojedini aktivisti i protivnici iskopavanja litijuma ocenili da je „vlast potpisala kapitulaciju“.

Predsednik Srbije je sredinom juna izjavio da bi, „ako sve ispunimo“, rudnik mogao da bude otvoren 2028, a potom krajem jula najavio i mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma za kraj naredne godine.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]