Ubrzo pošto se Šeron Oukli porodila 2018, poznanici su brže-bolje pohvalili njen izgled.
„Oh, stvarno izgledaš dobro – uspela si da se vratiš!“, kaže ona da su joj ljudi govorili svega nekoliko meseci po porođaju.
Ona je možda izgledala kao da se „povratila“, ali je realnost bila sasvim drugačija.
Iako je izgubila većinu kilograma koje je stekla tokom trudnoće, fizički je patila.
Strastvena trkačica, Oukli, Kanađanka koja živi u Jorkširu, u Velikoj Britaniji, volela je da džogira sa sinom u kolicima, što je bila rutina koju je uspostavila šest meseci posle porođaja.
Sve to vreme je imala inkontinenciju.
Kad se vratila na posao, počelo je da joj se dešava da joj bešika popusti čak i u kancelariji.
Posle komplikovanog puta do dijagnoze koji je obuhvatao šest meseci čekanja na uput za fizioterapeuta, Oukli je dijagnostikovana prolapsa bešike, rektokele i materice – gde karlični ograni ne drže pravilno na sopstvenom mestu oslabljeno karlično dno i ispadaju iz normalnog položaja.
- Prisustvo muža, sestre, fotografa na porođaju – gde je dozvoljeno na Balkanu
- „Posle porođaja sam izgubila sluh – to mi je promenilo život“
- „Činilo mi se da tonem“ – žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji
Četiri godine kasnije, njeno stanje se popravilo.
Ali ona i dalje povremeno ima inkontinenciju.
Svuda sa sobom nosi rezervne gaćice.
Svaki put se brine kad ide na trčanje.
Neko vreme je mislila da će morati da da otkaz na poslu.
„Veoma je neobičan taj deo naše kulture u kom ocenjujemo postporođajni period žene po tome kako ona izgleda, a ne po tome kako se oseća.
„Izgledam dobro – ali imam porođajne povrede sa kojima i dan-danas moram svakodnevno da izlazim na kraj“, kaže Oukli.
Priče kao što je Oukli mnogo su češće nego što se o njima govori u javnosti.
Iako nisu uvek simptomatske, samo prolapse karličnih organa pogađaju 90 odsto žena posle porođaja.
Urinarnu inkontinenciju, koju može da izazove stegnuto karlično dno, tkivo ožiljka ili nervna oštećenja, doživi oko trećina.
Dijastaza, kada se stomačni mišići koji se razdvajaju da naprave mesta za sve veći stomak još nisu vratili – zbog čega može da izgleda kao da je stomak naduven i izaziva bolove, konstipaciju i inkontinenciju, kao i da otežava hodanje i dizanje stvari – pogađa 60 odsto.
A čak i u odsustvu konkretne trudnoće ili povreda prilikom porođaja, drastične fiziološke promene koje se dešavaju – od hormona koji govore telu da zadržava naslage masti, preko pritiska na karlično dno, do hranljivih materija koje se preusmeravaju na fetus ili novorođenčeE koje sisa – znače da treba vremena za oporavak i zaceljenje.
Ali mnoge žene otkrivaju da, jednom kad se rodi beba, poruka koju dobijaju nije da se odmaraju i oporavljaju.
Poruka je da se „vrate na staru liniju“ i ponašaju se isto kao pre trudnoće.
U medijima se postporođajna tela slavnih ličnosti viviseciraju na osnovu toga da li su smršale ili ne, sa vrlo malo ili nimalo saznanja o tome sa kakvim drugim stanjima bi ta osoba mogla da se bori.
Dijeta i fitnes programa za majke ima u izobilju, ali samo relativno mali broj njih vode stručnjaci za postporođajno zdravlje.
Prijatelji, porodica pa čak i kolege s posla često daju opaske o majčinom fizičkom izgledu.
I dok se na „telo ćaleta“ – koje se odnosi na muškarčev „prosečan“ fizički izgled – gleda sa simpatijama, žene koje se porode retko dožive isti popustljivi pristup.
Za neke majke pritisak da se smrša brzo, u kombinaciji sa neadekvatnom zdravstvenom pomoći i negom posle porođaja, ume da bude toksična, pa čak i opasna mešavina – ona koja može da pogorša porođajne povrede i oteža izlečenje.
To može da ostavi traga i na mentalno i fizičko zdravlje u jednom od najranjivijih, najburnijih emocionalnih perioda života lišenom sna.
Neizbežne promene
Postati majka znači više od pukog ulaska u novu fazu života.
To je transformacija nečijeg života, mentaliteta, pa čak i identiteta.
Za mnoge žene, to je verovatno prvi put da su do kraja odgovorne za jedno malo i ranjivo ljudsko biće – kojem su skoro neprestano potrebne.
To bi takođe mogao da bude prvi put da ne rade ili da finansijski zavise od partnera.
Pogotovo u zemljama bez odgovarajućeg roditeljskog odsustva ili podrške nezi deteta, one bi mogle da budu izložene i finansijskom stresu.
I kada se, ili ako, vrate karijerama, majke često osećaju pritisak da projektuju imidž da ih majčinstvo nimalo nije promenilo.
To rade često da bi izbegle ‘kaznu za majčinstvo’, prema kojoj žene budu oštećene za platu i mogućnost napredovanja na poslu.
I sve uprkos tome što je dobro poznato da kad postanete roditelj to ne samo da utiče na prioritete ljudi (i čini da se stvari kao što su, na primer, kasno ostajanje na poslu mnogo teže podnosi), već se i menja mozak.
Sve se to dešava, naravno, u vreme kad su žene iscrpljenije nego što su ikad bile.
One se fizički oporavljaju od trudnoće i porođaja, a više od četvrtine njih ima problema sa mentalnim zdravljem kao što su postporođajna depresija ili PTSP uzrokovan porođajem.
A opet, povrh svih ovih sveprisutnih izazivača stresa, majke moraju još i da trpe pritisak da se „vrate na staru liniju“.
Mnoge kulture, naročito one na Zapadu, vrše ogroman pritisak na žene posle porođaja da izgledaju kao da se trudnoća, porođaj i majčinstvo nikad nisu ni desili – i to brzo.
„Mnoge nove majke osećaju da moraju da učine mnogo da bi dokazale da njihova trudnoća nije promenila njih ili njihova tela“, kaže doktorka Dženifer Linkoln, ginekološkinja-akušerka i specijalistkinja za laktaciju iz Portlanda, u Oregonu, u SAD.
To je „za mnoge neostvariva realnost“, kaže ona, a opet žene i dalje primaju k srcu ovaj pritisak – i ponekad guraju sopstveno telo do same ivice na vrlo opasne načine.
„Viđala sam žene koje su počele da vežbaju samo nedelju dana posle porođaja i posle toga su imale problema sa prolapsom materice zato što su preterale, a imale su i povećano krvarenje“, kaže Linkoln, autorka knjige Razgovarajmo šta se dešava tamo dole: Akušerka-ginekološkinja odgovara na sva vaša goruća pitanja… a da vas ne bude sramota što pitate.
„Imala sam i majke koje su se porodile i dojile, ali su drastično smanjile unos kalorija i njihove zalihe mleka su opale.“
- Podmukla bolest koja izaziva bol u karlici žena
- „Nosim zdravo dete, a nisam srećna“ – žene u Srbiji o depresiji tokom trudnoće
Čak i kod zdrave, nekomplikovane trudnoće i porođaja, telo se u značajnoj meri promeni.
Mnoge od tih fizioloških promena znače da povratak intenzivnoj vežbi ili smanjenje kalorija moraju da se preduzimaju uz veliki oprez.
Druge fizičke transformacije možda će ostati zauvek, što će znati da je povratak na nekadašnju liniju nemoguć zadatak.
Prvo je tu, naravno, gojenje.
„Kad ste trudni, imate višak svih tih hormona koji nam govore da se držimo te težine zato što nam treba.
„Trebaju nam te naslage masti oko našeg stomaka da bi zaštitile našu osetljivu materica i bebu koja raste u njoj“, kaže Džena Perkins, medicinska sestra za zdravlje žena i stručnjakinja za poremećaje karličnog dna koja radi u Vašingtonu.
Za to vreme, mišići u stomaku i karličnom dnu razvučeni su do debljine papira.
Nošenje fetusa i stres od vaginalnog porođaja stavlja veliku težinu i vrši pritisak na karlično dno.
Čak se i kosti pomeraju: tokom trudnoće, karlica se krivi i postaje, u proseku, oko 2,5 centimetara šira.
Mnoge žene takođe prolaze kroz uobičajene zahvate i povrede koje mogu da poteknu od trudnoće i porođaja – ne samo prolapsa karličnih organa i dijastaza, već i oporavak od carskog reza ili cepanja međice, na primer.
To bi moglo da potraje duže nego što se mnogim ženama govori: šest nedelja posle carskog reza, većina ožiljaka od carskog reza još se nije do kraja zalečilo, a abdominalni zid, koji drži ograne i mišiće na jednom mestu, povrati manje od 60 odsto originalne snage.
Sve ove promene i mogući ishodi, kažu stručnjaci, znače da je ideja da žene mogu fiziološki da se vrate na liniju od pre trudnoće u roku od nekoliko nedelja od porođaja u najboljem slučaju pogrešna, a u najgorem opasna.
U Indijani, u SAD, Šelbi Eli kaže da je počela da oseća pritisak da mora da se vrati na stari stas pre nego što se i porodila 2022.
„Moj tadašnji šef, čak i pre nego što sam rodila bebu, govorio mi je: ‘Jesi li uzbuđena što ćeš povratiti stari stas?’ I to je za mene bila krajnje bizarna misao, zato što u meni bukvalno raste ljudsko biće.
„Moje telo je više moje nego što je ikad bilo. Ali to je bilo prvi put kad sam osetila taj pritisak“, kaže ona.
Ona je te poruke primila k srcu – i kao rezultat toga, promenila način na koji se ophodila prema vlastitom telu.
„Jednom kad mi se rodio sin, rekla sam sebi: ‘U redu, ne moram više da hranim vlastito telo, zato što u meni više ne raste još jedno ljudsko biće.
„Mogu da počnem da ograničavam sebi ishranu'“, kaže ona.
Ali kad je počela da smanjuje kalorije, prva stvar koju je primetila bila je da su se zalihe njenog mleka za dojenje smanjile.
„Od preteranih zaliha – mogla sam da izmazam i do oko 200 mililitara – do jedva dovoljnih za mog sina. Sisao je svaki sat; nije delovao sito“, kaže ona.
Ionako u nedostatku sna od života sa novorođenčetom, osećala se još iscrpljenijom.
Raspoloženje joj se pokvarilo.
Eli više ne ograničava sebi ishranu, ali se i dalje ponekad oseća „krivom“ zato što nije izgubila sve kilograme stečene u trudnoći.
„Bilo je teško pomiriti ono što svet očekuje od vas sa onim što priroda želi da budete“, kaže ona.
„Vidi koliko sam smršala – moraš i ti’
Uprkos ovim realnostima, poruke sa kojima se žene sreću posle porođaja su jasne: povratite vaše staro telo i učinite to što je brže moguće.
Naglasak na mršavljenju posle porođaja potiče od velikog broja faktora.
Međutim, kultura povratka na staru liniju potiče od naših predstava o savremenom majčinstvu uopšte, kaže Sofi Brok, sociološkinja studija majčinstva iz Sidneja, u Australiji i voditeljka podkasta Dovoljno dobra majka.
„Majke su podložne određenim društvenim pravilima i očekivanjima kojima žene koje nisu majke nisu.
„Pritisak ‘kulture vraćanja na staru liniju’ najbolji je primer za to.
„Od majki se očekuje da izbrišu sve fizičke dokaze da su ikad rodile decu, dok istovremeno daju ‘cele sebe’ deci – trudeći da ispune sve druge sučeljene pritiske i zahteve koji proističu iz želje da se bude savršena majka/supruga/radnica“, kaže ona.
Ali, dodaje ona, „to nije moguće – od nas se traži da ispunimo sučeljene ideale i nikad ne možemo da budemo ‘dovoljne'“.
Kultura slavnih je istovremeno i simptom i uzrok.
Neki slavni, poput modela Emili Ratajkovski, izgledaju kao da su imali stomačne mišiće svega nekoliko dana posle porođaja.
Druge slavne zvezde javno su podelile detalje o tome kako su smršale, sve do ishrane i planova vežbi.
A kad se slavne ličnosti ne vrate odmah stasu od pre trudnoće, mediji često predstavljaju te žene kao drugačije ili izuzetak.
Ta neprestana usredsređenost znači da postporođajna tela istrajavaju kao tema razgovora – ponekad postavši centar javnog mnjenja, bez obzira na kontekst u kom se ovi članci predstavljaju.
„Rijana se momentalno proziva zato što nije smršala posle porođaja ili je hvale zato što nije smršala posle porođaja“, kaže Ešli Džejms, britanska televizijska voditeljka i influenserka na društvenim mrežama, koja se prvi put porodila u januaru 2021.
„Zašto je to uopšte glavna tema razgovara?“
Neki stručnjaci veruju da je, iako je potekla iz dominantno belačkih, zapadnjačkih društava, kultura vraćanja na stari stas postala globalna.
Surabi Vejč, fizioterapeutkinja i trenerka za postporođajni fitnes iz Toronta, u Kanadi, kaže da primećuje sve veći pritisak da se smrša kod klijenata svih etničkih porekla i nacionalnosti.
Ovo, kaže Vejč, „potiče iz kulture belačke nadmoći, gde su norma belački i evrocentrički standardi lepote. Vidim kako to jednako utiče na bele žene, azijske žene, indijske žene, crnačke žene.“
Dok je Vejč, koja je rođena u Indiji, bila dete, kaže da je bilo bolje „biti malo veća, malo zaobljenija… Ali sada, kako je Indija usvojila više tih zapadnjačkih ideala, postoji pritisak da se bude mršav, da se ima ravan stomak.“
Ona dodaje da je to primetila i u drugim azijskim kulturama, kod korejskih, kineskih i japanskih žena sa kojima radi.
Marketing proizvoda takođe igra ulogu u stvaranju pritiska.
Društvene mreže i Gugl su prepuni reklama za intenzivne časove vežbi i planova dijete namenjene majkama.
Čak se i fizički proizvodi plasiraju kao „rešenja“ za povratak na stas pre porođaja.
Margo Kviatkovski, ortopedska fizioterapeutkinja za karlično dno iz Venture, u Kaliforniji, ističe popularnu upotrebu pojaseva za stomak, za kompresiju abdomena koje neke žene koriste posle porođaja.
„Oni vam neće smanjiti stomak“, kaže ona.
Ali njeno neodobravanje ide dalje od toga.
„Većina pojaseva za stomak koji se prodaju na internetu i reklamiraju ženama koje su se porodile legitimno su poput korseta“, kaže ona, što potencijalno može da pogorša prolapsu.
Koliko god osoba kao pojedinac ne želi da se ‘preda’ kulturi povratka na stari stas, teško je ostati ravnodušan prema svemu tome, kaže sociološkinja Brok.
Ona poredi sveprisutne poruke koje nas okružuju sa životom u „akvarijumu“ majčinstva.
„Ne možemo da ‘iskočimo’ ili da učinimo sebe imunim na taj uticaj“, kaže ona.
„Kultura se manifestuje kroz naše porodice, veze, karijere, institucije, medije kojima smo izloženi, i tako dalje. Dakle, neki će uspeti da izgrade/razviju/imaju više ‘imuniteta’ na te poruke od drugih.“
Jedna osoba koja je otkrila da ove poruke ostavljaju traga na nju je Lusi Kingsford iz Kembridža, u Velikoj Britaniji.
Kad je njen sin rođen u januaru 2022, Kingsford je imala epiziotomiju, uobičajen zahvat kada se preseca međica tokom porođaja da bi se napravilo mesta za bebu.
Šavovi su se inficirali, a bol je bio toliko neizdrživ da nije mogla da sedi bez šlaufa na naduvavanje.
„Nisam mogla redovno ni da ležim. Ako bih hodala duže od pet minuta, to bi pokidalo šavove. Bila sam na tri različite ture antibiotika i morala sam da prestanem da dojim zato što su lekovi škodili bebi“, kaže Kingsford.
Ne samo da nije mogla da se vrati na stas od pre porođaja, već joj je trebalo četiri meseca da počne ponovo da hoda.
Uprkos svemu kroz šta je prošla, ona se oseća preopterećena kulturološkim pritiskom da se vrati na liniju od pre porođaja – što je realnost posle koje se oseća poraženom, sada noseći osam brojeva veću haljinu nego pre trudnoće.
„Ovi dani sa novorođenčetom su teški sami po sebi. A onda imate medije koji samo izbacuju članak za člankom, govoreći: ‘Oh, ove slavne ličnosti izgledaju sjajno svega nekoliko nedelja posle bebe’.
„Ali najgori su komentari ‘normalnih’ ljudi, a ne slavnih, koji kažu: ‘Vidi koliko sam smršala – moraš i ti'“, kaže ona.
„Imala sam prilično gadnu postporođajnu depresiju, a mislim da to što sam viđala te članke na Fejsbuku nije nimalo pomoglo.“
U slučaju Eli i drugih, kultura povratka na staru liniju često im se nameće čak i preko bliskih članova porodice, koji su isticali Elinu težinu tokom čitave njene trudnoće.“
„Niko ne treba da se oseća kao da mora da se vrati na staro toliko brzo posle porođaja.
„Znam da sam se ja trudila da idem suviše intenzivno, suviše brzo.
„Da sam imala zajednicu koja mi je pružala više podrške, ili zajednicu uopšte, koja bi mi govorila: ‘Hej, sve će biti u redu’ – mislim da bih brže postala bolja majka“, kaže ona.
Druga žena koja je bila glasna povodom posledica kulture povratka na staru liniju po fizičko i mentalno zdravlje žena je infulenserka Džejms.
„Sećam se da sam rekla sebi: ‘Prošlo je sedam nedelja, idem sad da me pregleda lekarka opšte prakse i vraćam se trčanju’
„Fiziološkinja za zdravlje moje karlice mi je rekla: ‘Možeš li samo da svratiš do mene pre nego što ponovo počneš da trčiš?’ … I tad mi je postavila dijagnozu prolapse.
„Da sam nastavila da trčim, rekla mi je da bi zapravo postalo opasno, zato što bih pogoršala prolapsu“, kaže ona.
Srećom, kaže Džejms, ušla je u trudnoću i postporođajni period pošto je već poradila na odnosu prema vlastitom telu – uglavnom zato što je dostigla prethodni najgori period oko 2014, kad je imala napade panike pre zvaničnih događaja zato što se brinula da izgleda „ogromno“.
„Kad sam zatrudnela, bila sam uzbuđena, zato što sam govorila sebi: ‘Samo napred, promene, samo izvolite’
„Imam strije na stomaku od mesta na kojima je koža rastegnuta, ali ih zapravo volim…
„Sviđa mi se ideja da je vaše telo skoro kao tapiserija majke prirode i svih malih ožiljaka koje imate iz različitih perioda vašeg života i nošenja vašeg deteta“, priča ova mama.
Ali sentimenti kao što su Džejmsini ostaju izuzetak, a ne pravilo.
„Moj muž je sklonio vagu“
Naravno, postoji i druga realnost: za mnoge žene, bez obzira na to koliko vežbaju ili drže dijetu, njihova tela se ne vraćaju na period od pre trudnoće.
To je normalno, kaže Vejč.
„Često o postporođajnom periodu govorim kao o pubertetu.
„Ne prolazimo kroz pubertet očekujući da naše telo posle izgleda kao kada samo imali devet ili deset godina. Mi znamo da su se naša tela trajno promenila“, kaže ona.
„U trudnoći i postporođajnom periodu ne menjamo se toliko drastično, ali dolazi do ogromne promene. I većina žena se neće vratiti na identični izgled kao nekad.“
Ali u kulturi koja ceni vraćanje na stari izgled i predstavlja taj povratak kao nešto dostupno i zdravo za svaku ženu, nemati vitku figuru i telo sposobno za sve što je moglo pre trudnoće može da zvuči kao neuspeh.
Čak i žene kojima je povratak na staro bio prioritet i misle da je, ukupno gledano, bio pozitivan, imaju pomešana osećanja u vezi sa njim.
Pre nego što je zatrudnela, Hana Lusi Galijers iz Glosteršira, u Velikoj Britaniji, oduvek je smatrala fitnes „značajnim prioritetom“.
Ali tokom zaključavanja zbog pandemije kovida-19, zatvorenih teretana i trudnoće, kaže ona, „nisam više znala ko sam – nisam više prepoznavala vlastito lice u ogledalu.“
I pošto se oporavila od carskog reza, momentalno se vratila u teretanu.
„Oduvek sam koristila vežbu da bih regulisala mentalno zdravlje i bilo mi je zaista važno da to vratim“, kaže ona.
Ali i dodaje, bila je motivisana i željom da izgleda mršavo.
Bilo je teško pronaći zadovoljavajući kompromis.
„Kad sam počela da se nerviram što kazaljka na vagi ne pada, ili čak pomalo raste, moj muž je zapravo sklonio vagu jer nije želeo da mi bude još gore.
„Ume da postane veoma opsesivno, zato što živim u društvu u kom se ženske vrednosti određuju brojevima na vagi“, kaže ona.
Džejms, koja predstavlja deo otpora kulturi vraćanja na nekadašnju liniju na društvenim mrežama sa objavama koje slave promene na njenom telu, ističe da stavljanje naglaska na težinu osobe posle porođaja nije rizično samo po mentalno i fizičko zdravlje.
To je takođe bizaran preokret u odnosu na ono kako se prema ženi ophodi tokom trudnoće.
„Devet meseci beba raste u vašem stomaku i svi vam govore kako sijate i koliko ste lepi. I onda nakon svega toga, oni su pomalo u fazonu: ‘Fuj’.
„Ne bi trebalo da je važno kako izgledate spolja. Trebalo bi da se govori: ‘Pazi ti to, hvala ti što si donela život na ovaj svet.’ Ili: ‘Da li si dobro?'“, kaže ona.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
