Delimično vlažan zemljani put, posut ostacima izlomljenih keramičkih pločica i dobro utaban hiljadama koraka, kao da vodi ka pašnjaku ili livadi, a ne delu grada u kojem žive ljudi.

Obavijen je divljim rastinjem i nepokošenom travom iz koje izranja poneki komad sanitarije, poput jedne ve-ce šolje, bačene sa desne strane staze.

Na vrhu ozelenelog brežuljka naziru se prve kuće, a u susret hitaju radoznala i začuđena deca, oko koje trčkaraju psi, na svojevrstan način želeći dobrodošlicu, ali i postavljajući pitanje – ko ste vi?

Ovako izgleda dolazak u jedno od romskih neformalnih naselja, podignuto pre bezmalo pola veka na oko tri kilometra od centra Beograda, blizu Pančevačkog mosta, u ulici Vuka Vrčevića na Paliluli.

Nemaština, stambeni i higijenski uslovi nedostojni čoveka, skoro nepostojeći vodovod i kanalizacija, neprohodni putevi, kriminal, nasilje i poroci samo su neki od problema koji more njihove stanovnike.

„Dobro da smo živi, ali kad nema čovek gde“, govori Lan Beširi, jedan od stanovnika ovog romskog naselja, za BBC na srpskom.

Lazar Milošević, programski koordinator Centra za integraciju mladih (CIM), tamošnje uslove za život opisuje kao „užas i strahotu“.

„Porodice sa kojima smo u kontaktu žive ispod nivoa apsolutnog siromaštva, većina novac zarađuju skupljanjem sekundarnih sirovina ili prošnjom.

„A ako su zaposleni, to je mahom rad na crno, neki fizički rad, poput građevine, i manji deo njih radi u Javno-komunalnom preduzeću ‘Gradska čistoća'“, govori Milošević za BBC na srpskom.

Prema proceni Centra za integraciju mladih, naselje čini između 150 i 200 domaćinstava u kojima živi od 500 do 700 ljudi, dok stanovnici tvrde da ih je više od hiljadu.

Milošević smatra da je najveći problem bezbednost jer tik uz njihove kuće prolazi izuzetno prometna ulica Vuka Vrčevića, dok kroz naselje redovno voze cisterne koje „istovaruju sve i svašta“ u obližnji kanal koji se uliva u Dunav.

Zato se tuda često širi i nesnosan smrad.

U martu je u tom delu naselja jedan kamion gradskog „Vodovoda i kanalizacije“ usmrtio jednoipogodišnju devojčicu.

Na pitanja gradskim institucijama da li su upoznati sa tim i koliko je takav način izručivanja otpadnih voda u skladu sa zakonom i ekološki i sanitarno ispravan, do objavljivanja teksta BBC nije dobio odgovor.

‘Prvi si koji je došao da me pita kako živim’

Negde na obodu naselja je domaćinstvo Lana Beriše.

Dočekuje nas na metalnoj kapiji iza koje je veliko dvorište po kome trčkaraju njegova deca, pokraj improvizovane garaže bez vrata gde su parkirana dva automobila.

Tačno prekoputa je skromna kuća u kojoj živi sa suprugom i petoro dece.

Po ulasku smo se izuli u predsoblju, a zatim kroz kuhinju ušli u klimom rashlađenu sobu.

„Prvi si čovek koji je došao da me pita kako živim i sa kojim problemima se suočavam, za više od 20 godina koliko živim ovde“, kaže mi ovaj 37-godišnjak.

Dok njegov sin donosi čaše soka, Lan priziva sećanje na 1999, kada je iz Pećke banje (Banja Istok) na Kosovu prebegao u ovaj deo Beograda „spasavajući živu glavu“.

Tamo je, kaže, živeo u kući od 400 kvadratnih metara koja je „srušena do temelja“, a plac kasnije prodat za 7.000 evra.

U drugoj polovini devedesetih na Kosovu su trajali oružani sukobi između Srba i Albanaca, da bi rat u poslednju fazu ušao 24. marta 1999. NATO bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije, koje je trajalo do 10. juna.

Posledice rata su bile višestruke, a mnogi stanovnici srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti su raseljeni i prognani.

Prema podacima Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) od 1999. do 2004, u Srbiji je registrovano skoro 200.000 interno raseljenih lica sa Kosova.

Na sajtu Vlade Republike Srbije se navodi da je raseljeno oko 30.000 Roma.

Prvi je u Beograd došao Lanov stariji brat i u komšiluku sagradio baraku za koju Beširi kaže da „čovek tu ne bi ni stoku stavio“.

Bio je to jedini dom za njega, oca i trojicu braće.

„I onda smo, malo po malo, napravili ovo kobajagi, oženio sam se, dao bog decu, zaposlio sam se…“, priča Lan, jedini zaposlen u porodici, kao higijeničar u obližnjem tržnom centru.

Nedostatak vode, loš put i krađa

Dok lagano pali cigaretu, Lan letimično baca pogled na monitor sa video nadzorom od četiri kamere koji je „ugradio zbog lopova“.

„Evo jutros sam pogledao zadnja vrata automobila, mučio se da ih razvali, sigurno zbog akumulatora, ali je verovatno zalajao pas pa je pobegao“, prepričava.

Ipak, povremeni nedostatak vode, posebno leti, i neprohodni put zimi glavni su problemi za njegovo domaćinstvo, smešteno iznad ostatka naselja.

„Kad padne sneg i kiša, ne puštam decu da idu u školu.

„Imam auto, ali radim, a žena nema položeno, pa onda moraju peške kroz blato do kolena i kako da uđu u školu?“, pita se Lan, koji je odbio da se fotografiše.

Vodu su, dodaje, dobili pre dvadesetak godina, ali je pritisak slab, pa noću moraju da pune balone.

Kao i mnoge komšije, ni on nema kupatilo, pa natočenu vodu zagrevaju za kupanje. Nema ni kanalizaciju, te koriste „spoljni ve-ce“.

Kaže da je nedaleko od njegove kuće donedavno bila i jedna divlja deponija koju su komšije, iznajmivši bager, zajedničkim snagama uklonili.

„Što se države tiče, nemamo ništa, zaboravi to“, rezignirano kaže.

Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kažu da im se stanovnici ulice Vuka Vrčevića do sada nisu obraćali za pomoć, ali da su „kao i celokupna javnost, upoznati sa lošim uslovima za život u tom neformalnom naselju“.

„Svi se slažemo da je potrebno mnogo više da se radi po pitanju inkluzije Roma i Romkinja zbog prisutnih stereotipa i predrasuda u Srbiji.

„Uloga države je da napravi normativni okvir u kojem će svi njeni građani biti ravnopravni, te će nastaviti da sprovodi mere koje vode smanjivanju društvenih nejednakosti i siromaštva romske zajednice“, kažu za BBC na srpskom.

Ministarstvo je „podržalo projekte ili su deo onih koji za cilj imaju trajno rešavanje problema vezanih za stanovnike ovakvih naselja“.

Vlada Srbije je, dodaju, u februaru 2022. usvojila revidiranu Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022. do 2030. godine, a septembra iste godine i prateći Akcioni plan.

Strategijom, čiji je cilj „postepeno, ali sigurno i trajno eliminisanje društvenih nejednakosti i siromaštva romske zajednice“ se „unapređuje zapošljavanje romske populacije, socijalna politika u svim sektorima i domenima, obrazovanje, posebno mladih Roma i Romkinja i briga o zdravlju i stanovanju“, navode iz Ministarstva.

‘Sete nas se pred izbore’

Gradski i državni funkcioneri u ova naselja retko zalaze, a sete ih se, kažu meštani, pred glasanje, kada im donose pakete sa namirnicama.

„Ti ljudi koji tako žive su zanimljivi gradu i političarima samo kad su u pitanju izbori“, kaže Lazar Milošević iz CIM-a.

Zabeleženi su i drugi slučajevi zloupotrebe ovih ljudi.

„Skoro smo imali situaciju gde su tri porodice ostale bez prava na novčano-socijalnu pomoć pošto su im u jednoj instituciji poturili da potpišu ugovore koje nisu razumeli.

„Kada su otišli u Centar za socijalni rad da pitaju o čemu se radi, rečeno im je da su zaposleni“, tvrdi Milošević, sumnjajući da je neko umesto njih uzimao platu.

Naseljem povremeno kruži priča o rušenju i selidbi, pa mnogi strepe i pitaju se šta će biti sa njima i njihovim domovima.

Ranija iseljavanja romskih porodica iz neformalnih naselja pokazuju da je grad uglavnom alternativni smeštaj obezbeđivao u nekom od prigradskih naselja, poput Makiškog polja.

Milošević smatra da je „neophodno sistemsko rešenje“, jer preseljenjem na periferiju, Romi gube vezu sa centrom grada gde su zarađivali za život a njihova deca pohađala školu, kao i sa zdravstvenim ustanovama i Centrom za socijalni rad čiji su korisnici.

Na pitanja BBC novinara beogradskim vlastima o mogućim planovima za rušenje ovog romskog naselja nisu stigli odgovori do objavljivanja teksta.

Jelena Reljić iz pokreta Opre Roma Srbija kaže da je „problem sa beogradskim naseljima dosta složen“, te da je „teško izdvojiti neke faktore da nisu povezani sa drugima“.

Smatra da je od presudnog značaja učešće Gradske uprave, Centra za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje, tri institucije „koje moraju da rade povezano kako bi se problemi zajednice rešili“.

„Mora neko da dođe iz grada i priča sa ljudima, šta su njihovi problemi i da se upozna sa tim, da se vidi šta su hteli da urade iz gradske uprave i šta su sami stanovnici naselja spremni da urade – mora da bude zajednička borba jer je problem kompleksan“, kaže Reljić za BBC na srpskom.

‘Kada nema, jedan drugom dajemo’

Od kuće Lana Beširija zemljani put se nastavlja ka jezgru ovog dela naselja.

Nižu se oronule kuće, uglavnom pokrivene salonit pločama umesto crepa, dvorišta ograđena limovima i mnoštvo razbacanog šuta i smeća.

Zatvarajući vrata na kombiju, iza brda od kartona, punih džakova limenki i gomile najlona, uz srdačan osmeh, pojavljuje se Brahim Đemajli, kako kaže, predstavnik Roma u naselju.

Njegova višečlana porodica živi u nekoliko okolnih kuća sagrađenih od cigle, blata i drveta, prekoputa gomile sekundarnih sirovina koje čekaju da ih kupac preuzme.

„Ovde imaš jednu tonu kartona – tri dinara po kilu, ali ne sme da bude mokar, ako padne kiša neće da uzme, već mora da se osuši“, govori Brahim za BBC na srpskom, sedeći za trošnom školskom klupom koja služi kao baštenski sto.

Kaže da pored sakupljanja sekundarnih sirovina, meštani naselja zarađuju i tako što „idu po kantama“, a ima i onih koji rade u „Gradskoj čistoći“.

„Svašta smo imali, teško se živi“, ističe 60-godišnji Brahim koji od malena živi ovde.

Pokazujuću na kuće bliže Dunavu, dodaje da je na tom potezu kao mali pecao ribu, kada je veći deo naselja bio pod močvarom.

Da obezbede osnovne uslove za život, pomogao im je, kaže jedan Amerikanac, koji je pre više od 20 godina, između ostalog, finansirao i „uvođenje vode, struje i materijal za kuću“.

U njegovom dvorištu je kamena česma koju je ovaj dobrotvor takođe postavio, a odakle se domaćinstvo snabdeva vodom.

Brahimova žena Olivera Mitrović naglašava da je u naselju „dosta prljavštine“, te da neretko viđaju i pacove.

„Jedan mi je ujeo devojčicu kad je imala tri godine, sva je u krvi bila“, govori ona za BBC na srpskom.

Ni njihovo domaćinstvo nema kupatilo, te zimi zagrevaju vodu u kazanima na šporetu na drva, dok se leti „deca kupaju u bazenu“.

Njihova komšinica i rođaka Remzija Đemajli, pokazujući na ruiniranu kuću prekoputa, tvrdi da su joj „neke komšije iz naselja sve uzele i uništile“ dok je bila na privremenom radu u Nemačkoj.

„Samohrana sam majka sa šestoro dece i kad idem tamo azil tražim, a oni mi kažu da je u Beogradu dobro, ne znaju kako mi ovde nemamo ništa“, govori ona za BBC na srpskom.

Kaže da trenutno stanuje kod Brahima u kući jer „kada nema, jedan drugom dajemo“.

I Remzija se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina, konkretno limenki.

„Može malo da se živi od toga, da kupim salamu i hleb“, dodaje.

Ceo život u ‘mahali’

Stanovnici stari deo nazivaju mahala, a novi naselje, gde mahom žive raseljeni Romi sa Kosova.

Deli ih neprohodna i potopljena ulica nalik omanjem jezeru gde se na jednoj strani mogu videti stari kreveti, stolice, garderoba i druge odbačene stvari, dok je na drugoj niklo barsko rastinje.

Izbija na ulicu Vuka Vrčevića, na koju se naslanja mahala u kojoj od rođenja živi Femi Tači.

„Moj stric je doterao ovde autobus i tu smo rođeni svi – braća, sestre i ja, tu smo spavali i odrasli“, govori ovaj četrdesetsedmogodišnjak dok pali cigaretu.

Uslovi za život u mahali i materijalna situacija u njegovoj porodici su, kaže, izuzetno loši.

„Nema ni ‘leba ni uz ‘leba – otvori frižider da vidiš, slobodno“, dodaje Tači koji odnedavno radi kao vozač mobilnih toaleta.

Prolećne kiše su delimično poplavile kuću u kojoj živi sa suprugom i četvoro dece, pa se po podu zahvatila memla, dok je dušeke u spavaćoj sobi naslonio na zid da se suše.

Brine ga i bezbednost u naselju i zato neretko dočekuje decu pri povratku iz škole.

Nedavno je, kaže, njegova žena uhvatila lopova u avliji koji se provukao između kapije i ograde, te namerava da dodatno obezbedi ulaz u dvorište, a letve na prozorima zameni šipkama.

„Zato i ne izlazim uopšte, ni ja ni deca, sedimo u kući, gledamo televizor“, priča Femi, dok komšilukom glasno odzvanja romska folk muzika.

Svratište i program obrazovanja

Romima iz ovog naselja pomoć pružaju nevladine organizacije, poput Centra za integraciju mladih (CIM).

Tako su, na primer, deca iz ovog kraja, uz vršnjake iz drugih romskih naselja, redovni posetioci Svratišta u opštini Zvezdara.

„Smatramo da je bolje da klinci budu kod nas na sigurnom, toplom i bezbednom, nego da provode vreme na ulici“, kaže Lazar Milošević iz ovog udruženja.

Tamo učestvuju u brojnim aktivnostima, a obezbeđena im je hrana, čista odeća i obuća.

Pored Svratišta, deca iz naselja učestvuju i u „programu obrazovanja“ ove organizacije koji, između ostalog, podrazumeva upis u predškolsko i osnovne škole, uz saglasnost roditelja.

„Fizički dođemo do njih, odvedemo ih u školu, obezbedimo užinu i sredstva za higijenu, a zatim ih vratimo nazad, takođe imamo i radionice baš kako bi sprečili da se nađu na ulici“, objašnjava Milošević.

Kaže da dobro sarađuju sa Domom zdravlja Palilula gde, takođe uz saglasnost roditelja, vode decu na preglede,

Međutim, na vaspitanje dece „utiče više faktora“, pa je nekoliko sati „u podsticajnoj sredini“, posle čega se vraćaju u porodicu i komšiluk „gde takve veštine većinom ne postoje“, nedovoljno.

„To je kultura siromaštva i dok god mi ne odvojimo 20 godina da sistemski pomažemo toj populaciji, uspehe ćemo imati samo na ličnom i individualnom nivou.

„I to je minimalno, ako uspehom smatramo da dete upiše trogodišnju srednju školu“, zaključuje Milošević.

Moguća rešenja

Lan Beširi kaže da se mu je „najveći cilj“ da se odseli iz naselja.

„Nađi mi smeštaj da se večeras odavde odselim – ako se ne selim, pas bio, samo da ne uđem u ovo naselje“, govori on, vidno uzrujan.

Selidba bi bila prihvatljiva i za Femija Tačija, ali pod uslovom da može „sam da bira komšije“.

A ne bi mu predstavljao problem ni da, ako dođe do rušenja naselja, dobije novčano obeštećenje.

„Meni bi to još više odgovaralo, da mogu da kupim plac, da imam zemljište u Borči, tamo gde su mi braća i sestre.

„Jednu baraku bih napravio i odmah otišao“, zaključuje Femi.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (1)

Romi u Srbiji: ‘Nemaština, strepnja i prljavština’ na tri kilometra od centra Beograda