Elastiko, rabona, dodavanja bez gledanja i onaj poznati zubati osmeh. Na vrhuncu, Ronaldinjo je bio neodoljiv.
Tokom dvehiljaditih, Brazilac je pokorio fudbalski svet potezima koji su bili kao stvoreni samo za Jutjub.
Tokom prošle decenije on je osvojio – i izgubio – više nego što je većina fudbalera uspela da ostvari tokom karijera.
- RB Lajpcig – najomraženiji fudbalski klub u Nemačkoj
- Priča o ser Metu Bezbiju – od rata, preko kobnog leta iz Beograda, do dinastije
- Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
Nakon prevremenog odlaska iz Milana 2011, kada je imao 30 godina, on je zasenio Nejmara u njegovom dvorištu, osvojio je istorijski Kup Libertadores, pojavio se u arapskom rijaliti programu i reklami za jedan ruski supermarket.
Tu je čak i holivudski film sa Žan-Klodom van Damom.
Ove godine je izgubio slobodu i 40. rođendan proveo zatvoren u paragvajskom zatvoru.
U januaru 2011. godine, kada je Ronaldinjo rotirao svoje crveno-crne klupske boje za 90 stepeni prelaskom iz Milana u Flamengo, njegov italijanski trener Masimilijano Alegri je takvu odluku nazvao ,,životnim izborom“.
Drugim rečima, radilo se o nefudbalskim razlozima. Baš kao što je to bio slučaj i kod njegovog dvogodišnjeg boravka u Pari Sen Žermenu gde ga je učešće na žurkama primoralo da se raziđe sa klubom.
Njegov učinak je bio sve slabiji, pa je i strpljenje isteklo.
Odluka da se vrati kući tako rano u svojoj karijeri je iznenadila i Rivalda, njegovog saigrača iz reprezentacije Brazila, sa kojim je osvojio Svetsko prvenstvo 2002. godine.
„Mogao je još da nastavi karijeru u Evropi, ali bila je to njegova lična odluka“, rekao je Rivaldo za BBC Sport.
„Smatrao je da je ovde već ispisao svoju priču, te da je želeo da se vrati kući i završi karijeru sa stilom, blizu svoje porodice i prijatelja“.
U životu, kao i u fudbalu, Ronaldinjo se nikada nije odmakao od svetlosti pozornice. Ali situacija sa kojom se sada suočava je mnogo ozbiljnija nego bilo šta što se dešavalo u prošlosti.
Rođen kao Ronaldo de Asis Moreira, Ronaldinjo je odrastao u Vila Novi, trošnom delu Porto Alegrea na jugu Brazila.
Njegova majka Migelina je od vrata do vrata prodavala kozmetiku, dok je otac Žoao radio noćne smene na parkingu fudbalskog kluba Gremio.
Kada je njegov stariji brat Roberto Asis kao 17-godišnjak potpisao profesionalni ugovor sa Gremijom, klub im je obezbedio luksuznu vilu.
Tako je fudbal, konkretno Gremio, izvukao porodicu iz siromaštva.
Kada su Ronaldinja 2015. godine pitali ko mu je bio idol kada je odrastao, on je za magazin 4-4-2 rekao:
„Moj brat Asis, Rivelinjo, Romario, Rivaldo i Dijego Maradona“.
I upravo je ta luksuzna vila bila poprište tragedije koja će oblikovati njegov život i ponovo zbližiti braću.
- Branko Zebec – balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern
- Uspon i pad Bruna – priča o golmanu koji je naručio otmicu i ubistvo bivše devojke
- Kako engleski fudbalski klub pomaže deci u Srbiji
Kada je Ronaldinjo imao osam godina, njegov otac je, dok je bio u bazenu, doživeo srčani udar i umro je dva dana kasnije.
Asis je tu vest saopštio svom bratu i preuzeo ulogu oca porodice.
Asis je pokazao ponos – kao i naznake svoje buduće uloge Ronaldinjovog agenta – tako što je na sve pohvale na svoj račun odgovarao sa „Moj brat je bolji i od mene“.
Sve se zakuvalo kada je žgoljavi klinac, tada 13-godišnjak, koji je svoje driblinge uvežbavao na psima Bali i Bombomu, pa dao 23 gola na jednom školskom meču.
U roku od četiri godine Ronaldinjo je pomogao Brazilu da osvoji Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina.
Sa 19 je proizveo jednu od najblistavijih partija tek započete karijere kada je pomogao Gremiju da pobedi velikog rivala Internasional u finalu državnog prvenstva.
„Obožavam Gremio, igrao bih za njega besplatno“, rekao je posle utakmice. „Jedino je ljubav prema dresu bitna“.
- Zašto Crvena zvezda i Partizan imaju navijače od Vardara do Triglava
- Put Roberta Firmina – od naslaga đubreta i udžerica do slavnog Liverpula
- Kako je Klop vratio Liverpulu šampionski sjaj
U trenutku kada još nije napunio 21 godinu, samo je Romario bio ispred njega u trci za najboljeg strelca prvenstva, a stigla je i ponuda od Lids Junajteda vredna 40 miliona funti.
Njegov klub je odgovorio postavljanjem transparenta na Olimpijskom stadionu na kojem je pisalo:
„Mi ne prodajemo naše najbolje igrače. Ne pokušavajte ništa“.
Ali pošto mu je ugovor isticao, a Gremio nije bio u stanju da ga produži, prodaja nije ni bila potrebna.
U februaru 2001, sa Asisom kao posrednikom, on je potpisao predugovor sa Pari Sen Žermenom, što je razjarilo navijače Gremija.
Čovek poznat i kao Brušo (Čarobnjak), počeo je da baca čini širom sveta, a 2002. je pomogao Brazilu da osvoji Svetsko prvenstvo.
Godinu dana kasnije je iz Pariza prešao u Barselonu i tako dodatno oplemenio evropski fudbal.
Osvojio je Ligu šampiona i dva prvenstva za pet godina u španskom klubu, a sve vreme je bio i mentor Lajonelu Mesiju.
Do trenutka kada se vratio u Brazil 2011. godine, nakon još dve godine u Milanu, uprava Gremija mu je sve oprostila, čak iako navijači možda i nisu.
Bez obzira na sve što se dešavalo ranije, vratio se da ispravi te greške. Ili je to barem tako izgledalo.
Često je govorio o povratku u klub iz dečačkih dana, pa je predsednik Paolo Odone napravio dogovor sa njegovim bratom Asisom.
Gremio je organizovao predstavljanje na stadionu, sve sa vojnom policijom i helikopterom, ali se Ronaldinjo nikada nije pojavio.
Kada je Odone otkrio da će umesto toga Ronaldinjo da ode u Flamengo, on je Asisa okrivio za pogaženu reč.
„Bilo je sedam verzija ugovora koji je inicirao Asis“, rekao je kroz suze.
„Ja ne znam kako da pregovaram na taj način. Bili smo veoma strpljivi, ali za sve postoje granice“.
Dok je Odone plakao, Ronaldinjo je okupljenim navijačima kojih je bilo 20.000 ispred prostorija Flamenga rekao da ovde nije stigao na poslednji ples, već da je u Rio došao da pobeđuje.
„Mnogi dolaze u Brazil samo da završe karijere. Ja želim da uzdignem ime Flamenga što je moguće više, da osvojim što više titula i da uzvratim ovim navijačima za svu ovu ljubav“, rekao je.
Navijači Gremija su bili dovedeni do tačke usijanja.
Kada je deset meseci kasnije Flamengo došao u goste, kiša kovanica i noževa je poletela ka njemu.
Improvizovane nadgrobne ploče ispisane rukom sa natpisima „Juda“ i „Plaćenik“ su ispunile tribine stadiona, dok su navijači mahali lažnim novcem sa njegovom slikom i uzvikivale parolu „Ti si nemoralan, ti si bezvredan“.
- Sto krvavih sati: Dan kada je fudbalska utakmica izazvala rat
- Kada nemački fudbalski klub priskoči u pomoć migrantima u Bosni
- Detroit siti – priča o fudbalskom klubu čiji navijači mrze da mrze
Iako je Flamengo izgubio sa 4:2, Ronaldinjo nije bio raspoložen za smirivanje situacije.
Upitan da prokomentariše neprijateljsku atmosferu na tribinama, čovek koji je jednom prilikom izjavio da „ako postoji i jedan klub sa kojim nikako ne bih ratovao, onda je to Gremio“, uzvratio je sa:
,,Za one koji su navikli na navijače Flamenga, ovo i nije bila neka buka“.
Poraz nije bio slučajan. Ronaldinjo je više novinskih naslova inicirao ponašanjem van stadiona Flamenga.
Izuzetak je nezaboravan meč iz 2011. godine protiv Nejmarovog Santosa kada je, u trenutku kada je njegov tim gubio sa 3:0, postigao het-trik i zabeležio dve asistencije za pobedu od 5:4.
Kada su se pojavile fotografije Ronaldinja okruženog vinskim čašama i ženama, uspostavljena je telefonska linija za navijače da mogu da jave klubu kada primete kapitena u noćnom životu.
Žoze Karlos Peruano, savetnik u Flamengu, čovek koji je stvorio telefonsku liniju „Pozovite Zubatog“, kaže da telefon nikada nije prestao da zvoni, iako priznaje da je veći broj poziva bio lažan.
„Ronaldinjo je bio lice Flamenga, ali nije bio posvećen klubu – zbog previše alkohola i noćnog života“, kaže Peruano.
„Više je bio zver sa zabava nego što je bio fudbaler“.
Kada su problemi Flamenga sa finansijama doveli do kašnjenja plata, Asis je raskinuo bratovljev ugovor i tužio klub za 14 miliona funti.
Četvorogodišnji ugovor je trajao 16 meseci.
Četiri dana kasnije, dok su navijači palili lutku sa njegovim likom, novinari su uočili poznat lik na treningu Atletiko Mineira.
Kao znak da će se stvari promeniti, Ronaldinjo je pristao na niža primanja, a i broj 10 na dresu je zamenio za 49 – što je predstavljalo godinu rođenja njegova majka.
Tražio je da ne bude nikakvog raskošnog predstavljanja publici.
„Ovo je novo poglavlje“, rekao je novinarima u junu 2012. godine.
„Kada vas neko žestoko kritikuje, onda želite da promenite neke stvari. Ovde dolazim sa tom željom“.
Ovog puta, dopustio je fudbalu da govori u njegovo ime.
Trener Atletika Kuka je pokušavao da dovede bivšeg igrača sredine terena Liona Žuninja Pernambukana kada je čuo da je Ronaldinjo bez ugovora.
Ubeđen da iz 32-godišnjaka može da izvuče ono najbolje, dao mu je ulogu centralnog veznog igrača.
Dodata odgovornost koju mu je nametnuo je dala rezultate.
U 2011, klub je završio na samo četiri boda od pozicije sa koje se ispada iz lige, ali Ronaldinjo je momentalno poveo tim do drugog mesta na tabeli i uveo ga u Kup Libertadores po prvi put za 13 godina.
Dobio je i nagradu Zlatna lopta kao najbolji fudbaler u ligi.
- Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
- „Noć mi te Samjuel“: Fudbalski melos ponovo osvaja Srbiju
Sportski novinar Viktor Martins je pratio Ronaldinja sve vreme dok je bio u Belo Horizonteu za list O Tempo.
On kaže da su vikendi i dalje uključivali kasna noćna roštiljanja, muziku, pivo i tekilu, ali i da se mentalitet igrača promenio.
„Postojala su dva glavna razloga zbog kojih je ponovo pronašao svoju staru formu u Atletiku“, kaže Martin.
„Flamengo je napustio uvređen i hteo je da dokaže da problem nije bio u njemu, već u njima. A kada je otkriveno da njegova majka ima rak, navijači Atletika su napravili transparente u njenu čast i to ga je dovelo do suza“.
„Takva podrška je bila ključna i dala mu je energiju da uspe. Rekao je da će otići tek kada osvoje titulu“.
Igrajući sa trenutnim napadačem Evertona Bernardom i nekadašnjim napadačem Mančester Sitija Žoom, Ronaldinjo je dao četiri i asistirao kod sedam golova i tako doveo Atletiko do finala Kupa Libertadores prvi put u klupskoj istoriji.
„Bilo je to kao da igrate šah sa nekim ko može da vas matira u tri poteza“, rekao je Žo brazilskoj televiziji 2016. godine.
„U stvari, on mi je rekao da će mi kupiti gajbu piva ukoliko ne bude uspeo da mi stvori barem tri šanse za gol tokom utakmice“.
Žo je takmičenje u Kupu Libertadores završio kao najbolji strelac, ali je Atletiko u revanš utakmicu finala protiv Olimpije iz Paragvaja ušao posle poraza od 2:0.
Tri minuta pre kraja utakmice su uspeli da izjednače ukupan rezultat, pa se pristupilo izvođenju penala.
Ronaldinjo, koji je trebalo da šutira poslednji penal, nije ni morao da ga izvede jer je njegov tim i pre toga obezbedio pobedu od 4:3 i prvi veliki trofej od 1971.
„Drago mi je da nije morao da šutira jer mi je kasnije rekao da bi šutirao ‘panjenku'“, rekao je Kuka u dokumentarnom filčmu „Protiv vetra“.
„Srce bi mi otkazalo“.
Pobeda je Ronaldinja smestila u klasu za sebe – postao je jedini fudbaler u istoriji koji je osvojio Svetsko prvenstvo, Ligu šampiona, Zlatnu loptu, titulu najboljeg igrača na svetu i Kup Libertadores.
- Fudbaler, saudijski princ i nepristojna ponuda
- Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji – od ledine do trofeja
„Nikada nismo pričali o tome“, kaže Rivaldo koji je osvojio četiri od ovih pet trofeja u 24 godine dugoj karijeri.
„Imao je tu sreću da postane i Libertadores šampion i iako je to titula koju ja nikada nisam osvojio, drago mi je zbog toga jer je to bilo izuzetno važno za njegovu karijeru“.
Godniu dana kasnije, jula 2014. godine, odmah po osvajanju onoga što je ekvivalent evropskom Superkupu, Ronaldinjo je zatražio od Atletika da ode.
Njegov ciklus je bio završen. Nova avantura ga je čekala u Meksiku.
Ali oluja koja se spremala još od dana kada je otišao iz Milana, sada je počela da se približava.
„Svakog petka nakon utakmice, on bi privatnim avionom odlazio u Kankun ili na plažu Karmen“, rekao je za čileansku TV Patrisio Rubio koji je sa Ronaldinjom igrao za Keretaro u meksičkoj ligi.
„Vraćao bi se utorkom, nikada ne bi stigao na trening u ponedeljak. Bio je zvezda“.
Ronaldinjov meksički eksperiment je trajao samo devet meseci i on ga je, po prvi put u karijeri, završio bez trofeja.
Sledio je sličan angažman u Brazilu sa Fluminenseom, a Ronaldinjo ga je sam okončao u septembru 2015, nakon učestalih zvižduka sa tribina.
Ugovor potpisan na 18 meseci je trajao svega dva meseca.
„Nakon toga, nove ponude su nastavile da stižu, ali je on odlučio da više ne želi da igra“, rekao je Asis kasnije.
Zvanično, Ronaldinjo se penzionisao tri godine kasnije, u januaru 2018, kada je imao 37 godina. Ponude na njegovu adresu i dalje stižu.
U junu je bio povezivan sa Gimnasijom, argentinskim klubom u kojem je Maradona bio menadžer.
Taj poziv je stigao bez obzira što je sada već 40-godišnjak bio u kućnom pritvoru u Paragvaju.
Argentinska legenda je tom prilikom izjavila da je jedina greška njegovog prijatelja bila ta „što je bio idol“, dodajući i da će ga „podržavati do smrti“.
Za sve one koji su pratili njegovu fudbalsku karijeru, Ronaldinjov postepeni pad sa pijedestala do zatvora, bio je težak za gledanje.
On je na terenu oduvek proizvodio radost i zato je ova njegova poslednja epizoda izazvala toliko tuge.
Ali to nije bilo toliko iznenađujuće – znaci da će se nešto tako dogoditi su bili vidljivi od ranije.
Odluke koje je donosio sa loptom u nogama, uvek su bile mnogo mudrije nego one kod kojih je koristio penkalo.
- Upoznajte klub koji ima dušu – za njega su navijači davali krv i sami gradili stadion
- Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda
- „Balkanac, ide goloruk na noževe“: Kako je Kolašinac postao heroj
Godine 2011. Koka Kola je raskinula ugovor sa njim nakon što su ga videli kako na konferenciji za novinare pije Pepsi.
Nekoliko godina kasnije je snimio dve pesme – „Vamos beber“ (Hajde da pijemo) i „Saideira“ (Još jednu za put).
Napustio je indijsku Premijer ligu nakon samo dva odigrana meča pošto je bio imenovan za novog ambasadora Paraolimpijskih igara 2016. godine.
Poslednjih godina, ovako lakomislene odluke su imale i zlokoban obrt.
Pre dve godine su braća zaradila kaznu od dva miliona funti zbog toga što su izgradili pristanište dugačko 70 metara u zaštićenom predelu i bez ikakvih dozvola.
Odbili su da plate, pa je vlast ne samo konfiskovala 57 nekretnina koje su posedovali, već im je oduzela i pasoše.
Dokumenti su im vraćeni tek kada su postigli finansijski dogovor sa državom.
Sledeće godine, njegova bivša verenica je započela proces u kojem je tražila deo njegovog bogatstva.
Mesec dana pre hapšenja u martu ove godine, njegovo ime je bilo pomenuto i u građanskoj parnici vrednoj 50 miliona funti, vezanoj za „18K Ronaldinjo“, finansijsku piramidalnu platformu u kojoj se trgovalo kriptovalutama.
Advokati bivšeg fudbalera su negirali bilo kakvu umešanost.
Ne samo da nije bio uznemiren ovakvim razvojem, već je i nedugo zatim tvitovao podršku LBLV-u, investicionoj firmi čija je dozvola za rad bila ukinuta prethodne godine.
A onda je iz Paragvaja stigla i vest o njegovom hapšenju, zajedno sa Asisom, zbog posedovanja lažnih pasoša.
Par je zadržan 32 dana u strogo čuvanom zatvoru na periferiji glavnog grada Asunsiona, ali je nakon plaćanja kaucije od 1,6 miliona dolara prebačen u luksuzni hotel Palmaroga.
I dalje su tamo dok se nastavlja istraga o mreži umešanoj u pranje novca.
„Bili smo iznenađeni kada smo saznali da naši dokumenti nisu legalni“, rekao je Ronaldinjo ABC novinama.
„Celog života sam pokušavao da budem maksimalno profesionalan i da ljudima kroz fudbal pružam radost. Nadam se da ćemo što pre da se izvučemo iz ove situacije“.
Za vreme boravka u zatvoru, Ronaldinjo je delio prostorije sa bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Paragvaja, pravio selfije sa zatvorskim čuvarima i video snimke sa bivšim policajcima osuđenim za zaštitu trgovaca drogom.
Lokalna štampa je sa uzbuđenjem izveštavala i o fudbalskom meču održanom u zatvorskom dvorištu na kojem je Ronaldinjo u pobedi od 11:2 dao pet golova i podelio šest asistencija i za to dobio pečeno prase teško 16 kilograma.
Od kada je svoju malu zatvorsku ćeliju zamenio za predsednički apartman sa đakuzijem i bežičnim internetom, njegov život je postao još izolovaniji.
Braća su zbog pandemije jedini gosti, a Ronaldinjov jedini zahtev je bio da ima prostor u kojem će moći da igra fudbal.
„Sredili smo sobu dimenzija 30×15 metara da bi mogao da vežba svoje fudbalske veštine“, rekao je hotelski menadžer Emilio Jegros agenciji Frans Pres.
„Stalno je nasmejan, baš kao i njegov brat“.
Ali iako je zubati osmeh i dalje tu, ovde više ništa nije smešno.
Ronaldinjo je proveo karijeru bušeći rupe u protivničkim odbranama, ali sada je njemu potrebna jedna jaka kao bedem da bi izbegao pet godina iza rešetaka.
Tužioci moraju da završe istragu do 6. septembra.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.