RTB Bor: Ko su Kinezi koji dolaze

Kineska kompanija Ziđin izabrana je za strateškog partnera za RTB Bor.

Ova firma je dostavila biznis plan od 1,46 milijardi dolara, zatraživši 63 odsto vlasništva u rudniku, a u septembru bi trebalo da uplati prvi novac i tako zaključi posao.

Resorni ministar Aleksandar Antić je rekao da se kompanija obavezala da zadrži svih 5.000 radnika, kao i da će obezbediti 200 miliona dolara za vraćanje decenijskih dugova.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao da će ulaganje „dići istočnu Srbiju“ i poslati zemlju na prvo mesto u „Ligi šampiona po privrednom rastu“.

Da li je najzad postignuto konačno rešenje za dugovima razoreni rudaski basen u Boru biće uskoro jasno. Rudarima je samo važno da posla bude.

Šta misle rudari

Nenad Grujić iz sela Veliki Krivelj radi od 1993. godine u kopu Cerovo, koji je deo RTB Bora. Kako sve vreme radi u jami, ima beneficirani radni staž, što znači – 37 godina. Nada se da će za godinu i po u penziju.

„Cela Srbija se privatizuje, pa što ne bi i moja jama“, kaže on.

Bor je, prema njegovim rečima, „veštački grad, napravljen samo zbog rudnika, a i sva okolna sela.“

„Svi od njega živimo. Nema porodice koja ne radi ovde za rudnik.“

On se nada da će Kinezi sa sobom doneti i novac za modernizaciju opreme – utovarače, busena kola… Jer su, kaže, mašine, dotrajale.

I drugi gradovi u Srbiji bi mogli da imaju koristi od prodaje Bora.

„Mnogi iz Vranja i Pirota, kada su im industrije tamo propale, došli da rade u borskom rudniku“, kaže Grujić.

Sindikalac Mladen Ursulović iz Industrijskog sindikata, koji je radio do 2015. kao rudar u jami Veliki Krivelj, nada se da će biti bolje.

Kaže da je „samo jedan sindikalac bio u Komisiji za otvaranje ponuda za prodaju“, ali i hvali direktora RTB Bora Blagoja Spaskovskog.

„On je spasio rudnik. Sa znanjem i stručnošću, ali verovatno pomalo i političkim vezama.“

Srđan Marinković iz Sindikata rudara Srbije, koji je radi 36 godina u jami, kaže da mu je samo bitno da „svi ljudi ostanu u rudniku i da niko od 5.000 ne dobije otkaz“.

Uslovi tendera:

• Da se zadrži 5.000 zaposlenih
• Obavezna dokapitulizacija od 350 miliona dolara, od kojih na zatvaranju ugovora mora da se uplati minimum 100 miliona
• Da se dostavi obavezujući poslovni i investicioni plan na osnovu kojih će se vršiti analiza njihovih ponuda i ciljeva

Šta znamo o kineskom partneru?

Kineski partner Vlade Srbije je prošle godine bio 22. na listi najvrednijih rudarskih kompanija na svetu. Jedan je od najvećih kineskih proizvodača zlata, a druga po veličini u proizvodnji bakarne rude.

Radi u devet zemalja, a zapošljava 17.500 radnika.

Godišnji poslovni prihod ove firme iznosi 10 milijardi evra, dok čista dobit grupacije dostiže više od 230 miliona evra.

Za ovog zlatnog giganta vezuje se i velika afera 2010. godine, zbog nelegalnog izlivanja kiseline iz jednog od njihovih rudnika u reku Ting. Utvrđeno je da je zbog toga ubijeno ili otrovano hiljade riba, a to je uticalo i na svadbevanje vodom oko 60.000 ljudi, piše Rojters 2011. godine.

Kompanija je morala da plati na osnovu počinjene štete 4,62 miliona dolara, odlukom lokalnog suda u provinciji Fujan, zbog „toksične epidemija koja je izazvala ozbiljno zagađenje životne sredine“.

Lokalni sud u gradu Long Jan takođe je osudio pet zaposlenih u ovoj kompaniji na zatvorske kazne do tri i po godine. Prema pisanju Gardijana, 200 do 300 porodica ostalo je bez vode dugo vremena, a jedan od seljana je rekao reporteru da su mu, pošto je pokvasio noge u zagađenoj vodi „bile su otečene sedam dana“.

„Najbolje privatizacije Srbije“ ili je samo jeftinije

„Borovo“: Nove boje za novi život giganta kojim upravlja država

Koja je pogodba

Ministar energetike Aleksandar Antić objasnio je da je ova kineska kompanija dostavila najbolju ponudu, ponudivši obavezujući biznis plan u iznosu od 1,26 milijarde dolara, od čega je 350 miliona obavezujućih za dokapitalizaciju.

Da bi Kinezi i postali vlasnici, treba da uplate u septembru prvi deo novca, objasnio je Antić.

Ova kompanija se obavezala i na očuvanje 5.000 radnih mesta, kao i na to da će obezbediti 200 miliona dolara za rešavanje istorijskih dugova.

Pokušaji prodaje RTB Bor:

• 2006. – Raspisan tender. Rumunski „Kuprom“, koji je dostavio najveću ponudu, od 400 miliona dolara, ni posle produženja rokova nije dostavio bankarsku garanciju.
• 2007. – Raspisan tender. Austrijski „Atek“ dao najbolju ponudu od 466 miliona dolara, ali ni oni nisu imali novca za ulaganje.
• 2008. – Ponudili 67 odsto vlaništva, niko se nije javio na tender
• 2016. – Usvojen UPPR za RTB Bor
• jul 2018 – raspisan novi tender za RTB Bor, a rok za ponude bio 20. avgust

„RTB će biti oslobođen svih dugova – po prvi put kompanija će biti bez duga, to nikada nije bilo“, rekao je Antić.

„Imali smo više kompanija koje su aplicirale i platile dokumantaciju, uradile analizu, a dobili smo tri ponude o čemu smo obavestili javnost“, rekao je on i dodao da je na osnovu tih ponuda komisija izvršila ocenu ispunjenosti uslova.

Antić je rekao da ruska kompanija nije ispunila uslove jer nije dostavila bankasku garanciju od milion dolara, dok su kineske kompanije taj uslov ispunile.

Siniša Mali, ministar finansija, rekao je da se sa novim kineskim investicijama u RTB Bor, u narednih šest godina, očekuje udvostručeno učešće u BDP-u Srbije.

„Mi se već takmičimo u Ligi šampiona sa drugim zemljama u Evropi.

Ciljamo na prvo mesto, da u Evropi budemo sa najvećom stopom rasta“, rekao je on.

Mali je istakao i da je preuzimanje RTB Bora od kineske kompanije Ziđin fenomenalna vest za Srbiju.

„Ceo istok Srbije se diže i postaje nosilac razvoja i rasta“, rekao je on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]