Rudnik litijuma: Vlada Srbije usvojila novu uredbu o projektu Jadar – šta to znači

Vlada Srbije je u utorak, 16. jula usvojila novu uredbu kojom se nastavlja projekat izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, stopiran pre godinu i po dana.

Cilj uredbe je da se „pravni poredak vrati u stanje koje je bilo pre donošenja Uredbe, koja je proglašena neustavnom“, navodi Vlada Srbije u saopštenju.

Prošle nedelje, Ustavni sud je ukinuo uredbu Vlade iz 2022. godine, kojom je projekat izgradnje rudnika litijuma stopiran za vreme masovnih ekoloških protesta.

„Ovo je zeleno svetlo za Rio Tinto, jer bi na osnovu ove uredbe nadležna ministarstva trebalo da donesu rešenja, koja bi omogućila da se nastavi tamo gde je projekat stao“, kaže advokat Sreten Đorđević, stručnjak za pravo u oblasti zaštite životne sredine.

Podseća da Vlada Srbije nema ovlašćenja da utvrđuje mineralnu politiku Srbije, kao i da je za to nadležna Skupština Srbije kroz donošenje Strategije upravljanja mineralnim i drugim resursima, koja je još uvek u fazi izrade.

Kompanija Rio Tinto je pozdravila donošenje Uredbe Vlade Srbije o primeni uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.

„Projekat ‘Jadar’ će morati da ispuni stroge standarde životne sredine u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije“, naveli su u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Planiraju da nastave sa razvojem projekta u pravnom smislu, da rade na Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i na dobijanju neophodnih dozvola i odobrenja pre realizacije projekta, odgovorili su iz kompanije.

• O rudniku i cijanidu: Hoće li „zlatna groznica“ razboleti Homoljske planine
• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum
• Iza kulisa protesta protiv kopanja litijuma: Gornje Nedeljice, dve godine kasnije
• Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto

Posle višemesečnih ekoloških protesta, Vlada Srbije je 2022. stopirala projekat „Jadar“, tako što je ukinula prostorni plan Loznice koji u tom kraju predviđa rudnik, kao i sve dozvole i uredbe u vezi sa kompanijom Rio Tinto.

Prošle nedelje, Ustavni sud je doneo odluku da je Vlada Srbije time prekoračila ovlašćenja.

BBC novinari obratili su se Rio Tintu sa pitanjem o strateškim planovima kompanije za narednih šest meseci.

Protesti protiv litijuma

Metalni lanci i katanci našli su se u četvrtak 11. jula na vratima Ustavnog suda u Beogradu, a sve zbog projekta Jadar i najavljenog rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji.

„Zaključali“ su ga pripadnici organizacije „Ne damo Jadar“ i drugih ekoloških udruženja, koja se protive namerama kompanije Rio Tinto da nedaleko od Loznice otvori rudnik.

Ispred sudskih vrata održali su protest zbog najave da će Ustavni sud odlučivati o žalbi Rio Tinta na odluku Vlade Srbije iz 2022. godine, kojom je projekat Jadar ukinut.

To se na kraju zaista i dogodilo – Ustavni sud je odluku Vlade Srbije proglasio neustavnom, čime su ostvareni zakonski uslovi da se projekat nastavi.

Aktivista Ivan Bjelić je prethodno protest pred sudom nazvao „poslednjim institucionalnim mehanizmom“ u borbi protiv rudnika litijuma.

Meštani sela u zapadnoj Srbiji i ekološki aktivisti, godinama se protive najavama izgradnje rudnika, navodeći da bio on bio štetan po životnu okolinu.

Iz Rio Tinta su prethodno za BBC na srpskom izjavili da je studija o uticaju na životnu sredinu pokazala da projekat Jadar može biti realizovan „u skladu sa najvišim domaćim i međunarodnim standardima zaštite“.

Ljiljana Bralović iz Saveza ekoloških organizacije Srbije (SEOS), koji se protivi rudniku, smatra da oni sada „nemaju više izbora osim građanske neposlušnosti“.

„Koristićemo sva zakonita i nezakonita sredstva da se obranimo, nećemo pustiti niko da kopa na Jadru, niti nigde drugde“, rekla je ona na protestu.

O rudniku litijuma se pritom sve više govori.

Rio Tinto je nedavno objavio nacrt studije uticaja na životnu sredinu, a o mogućnosti da projekta Jadar ipak bude govore i visoki državni zvaničnici, poput predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji kaže da otvaranje rudnika „moguće 2028. godine“.

„Dok nam Nemci ne budu garantovali da će reke i planine biti čiste i da će odlaganje za deponiju biti u skladu sa najvišim evropskim standardima, nećemo ni da pokušavamo, ni da počinjemo“, rekao je Vučić.

U Loznici je zato 28. juna održan veliki protest organizacije „Ne damo Jadar“, sa kog je iznet jedan zahtev – zabrana geoloških istraživanja i eksploatacija litijuma i bora u Srbiji.

Rok za to, kako su naveli, iznosi 40 dana, a ukoliko zahtev ne bude ispunjen najavili su „blokadu Srbije“.

„Sat im otkucava do 10. avgusta, a rekli smo ako se nešto krupno desi, a ovo jeste krupno, vraćamo se na stanje od 20.1. 2022. godine – zaustavićemo štopericu, pa ćemo u neposlušnost i u blokade“, naveo je Petković na protestu.

Šta je prostorni plan i zašto je on važan?

„To je krovni planski dokument za lokalnu samoupravu“, objasnila je ranije za BBC na srpskom Dušica Barović, u to vreme opoziciona odbornica lozničke skupštine, kada se odlučivalo o ukidanju prostornog plana.

„Donosi ga lokalna samouprava i svi niži planski dokumenti moraju da budu u saglasnosti sa njim, kao što zakoni moraju da budu u skladu sa Ustavom.“

Šta to znači u praksi?

„Dakle, ako u prostornom planu nema rudnika onda ni u jednom drugom dokumentu sa lokala ne može biti rudnika“, navodi Barović.

Odlukom Vlade Srbije, tada je upravo ukinuta Uredba o prostornom planu područja posebne namene za preradu minerala jadarit.

Iz Ustavnog suda sada su naveli da se „ne može zaključiti da Vlada nije bila nadležna“ da ukine tu uredbu, ali je utvrđeno da je „prekoračila granice nadležnosti“.

Uredba o ukidanju prostornog plana, ističu, doneta na način koji „nije u saglasnosti sa članom 3. Ustava i odredbama Zakona o Vladi i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu“.

Petković iz „Ne damo Jadar“ smatra da odluka Ustavnog suda nije neočekivana, jer su pravnici i ranije ukazivali na to da je odluka o ukidanju prostornog plana neustavna.

Veruje, kako navodi, da je vlast uredbu o ukidanju namerno donela nezakonito, da bi projekat kasnije mogao da bude nastavljen.

Projekat ‘Jadar’

Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci Jadar koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.

Ispostavilo se da jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.

Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu.

Procenjuje se da se tu nalazi blizu deset odsto istraženih izvora litijuma u svetu, izjavio je ranije za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od deset najvećih svetskih proizvođača ovog minerala.

Međutim, najava otvaranja rudnika izazvala je burne proteste širom Srbije, tokom kojih je bilo i blokada mostova i saobraćajnica, ali i fizičkih sukoba.

Vlada Srbije je tada projekat ukinula i, prema rečima tadašnje premijerke Ane Brnabić, danas predsednice Skupštine Srbije, „stavila tačku na Rio Tinto u Srbiji“.

Međutim, Dragan Karajčić iz „Ne damo Jadar“, predsednik mesne zajednice Gornje Nedeljice, smatra da projekat „nikada nije ni obustavljen, ni stopiran“.

„Samo je stavljen zarez, mi to ovde u selu dobro znamo“, istakao je Karajčić za BBC na srpskom, pre nedavnog protesta u Loznici.

„Nije bilo istražnih bušenja, ali aktivnosti Rio Tinta nikada nisu prestale: njihovi džipovi, službenici i obezbeđenje su sve vreme tu.“

Ukoliko do rudnika dođe, kako kaže, njemu tamo „nema života, tako da borba mora trajati do pobede“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]